Подунавка Земун

Нредброити се кодг синкс Ц. к. шли.те. М ;: ђ 15н утреноети Грбие нека изиоле у илаћеиимг иисшама сљ иоидима па кш>ижару Госп. В. Валожића обратити се.

8 Е518.

Цодунавка излази сваке Недел!> у вече, и кошта за целу годину 5 фр. с|>. за нолу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф .15 кр. без'Ј> паштарине ст, поштариномт> 1 ф . више.

Икмоиа н««'«*^ Е>«'гвеац1!. (Нн имснданг.) Набрао самћ еа бокора руже, Н ји немамг иикомг болкмг даги, Еио ирнми — тсби самћ намен'о, Треба ће ти, кадг ти дођу свати ! Цветг наГјлепппгј нодаи ђувсгји, Или ономг, ногг ти срдце воли, Но цветг еданг задржи и за ме, То те онаи, кои те лгоби . . моли. Па га иегуи и брижлвиво чувнЛ Ладени ги, где ти срдце б1е. За недарца бела — нелгоб.тћна, Лепшегг места ни у раго ше. Па кадг свене — а увенут' мора А тм скуии, Л . . . ., лишће суво, И сахрани у краи срдца свога Да га не би лакш ветрићг сдув'о И кадг едномг нестане ме с' света, Тн извади рз'жу изг недара, Проспи лишће на гробг паћеника Бол1;гг неможг донети ми дара. Еи! када ми суђено не беше, Да те лгобимг за живота мога, А 1 и гробг ми барг окити цветомг, Накити ћешг пустосвата свога. Увензће ово росно цвеће, Али нигда моа лгобавв неће; II другш те миловати може, Ал' силнје одг мене — неможе. Чисте мое некг те жел4 ирате, Са желама и радоств и срећа ; Незамери, што у песми цвилимг: Н те лгобимг, година е т р е ћ а . . . Влад.иславх.

81©г.1аЕ81:зЕз,;а ИГаотса. (Поићотћ). У плаииискомг предћлу, кои иа гого-западу провинцје Шнана лежи, и коега 'су стрмене сгћне густомг шумомг крунисане, обитава дин.пЛи народг МЈаотса, кои досада скиптру цара хинескогг нје подчинћнг бви). Премда ови планмнскн синови сада плаћаго дапакг у Покингу, ништа ман-ћ опетг покндшто оставлгио свое планинске теснаце, н као иепоб&димо неко конннпчество упадаго у равнице, гји оближнн селн плнчкаго. Местозастунникг царскш у ЕОнанфуу, главнои вароши провншое. држи себе за срећна, ако прекол-ђрномг тужбомг лгодјп не.трннуђенг буде , снок татаре пустнтн, ди прошвг МЈаотса марши.раго. 'Гаково марширанЉ обично мало славе а много пролпван^ крви донесе. Вангг Итехг, управо иазванг по н'ћговомг стрменомг месту узг сгћпу, бмо е народа Мјаотса врховнмп заповедннкг. Не само да лу V величпни и нчини т4ла нје равна бмло, него е и особито неустрашимомг см4лосћу све свое другове превазилазш. Гордг беше н-ћговг ходг, кадг бн у нколг кожномг огртачу, преко когг е нантерска кожа немарлвиво пребачена на вр'у свои' ратника корачао и сг оштрнмг погледомг посматрао свакогг оногг, когг е онг у граблвнву чету узео. Али шштг е величественје изгледао нЉговг високЈи стасг, кадг 6б1 свогг ратногг вранца узно п предг своимг дрзкимг конаничествомг у велнко скакао. Шга с}" почитовали н^гови као свога кннза, и Јоштг никадг нЈе ш другчје во410 него да иоб^де, бнло то садг да су дпв.тћгг папгера, кои се стоки причиелш, убити хтели, или ;ш зуба наоружану татарску чету губернатора одг ГОнина разгнаш. После миоги' боева дође губернаторг Хангчунг наипосле на ту мпсао, да силногг планинскогг спна лукавсгвомг укроти, почемг га е почестнимг знацпма обдарјо. Ие само, да му е кодг царскогг двора у Пекпнгу дугме и пауново перо изд4Лствовао, него шштг е и то учинш, да му е титула „Вицекралн МЈаотса" дата и онг, као првмп и врховнми вазалг у дворг 10нана приступа може пмати Кадг е онг, многоброинимг

свонмг конннпчествомг праченг, у главну варошв провишпе прпсп-ћо, изи1)е му татарскји гарннзонг подг оруж-ћмг на сусретг и примп га сг оннмг почестима сг коимг н губернатора; оваП иакг ше пропустјо, да га за свого богату трапезу пепоставн, раинпмг начиномг и свогг наивећегг повереин удостои. Дође ли в1;ств о каквои новоп граб.п.ивои чети у двору ГОнана , то е знао па.иетнвп') Вапгг увекг сву кривицу за себе } Г клонптн, пко бм иакг нћгово око подг впсокимг обрвама злура ш севало, то бм често о дрзкимг Д '1;лима свон' конаника, коима е онг самг главнми внновнпкг изг уста м^етозастуиника разумео. Непрестаио прјлтелвско поведенје Хангчуна мало но мало лпшило е Ванга евакогг подозренн. У чувству уваженн међу свонмг друговима, коз е сн н1»му указаномг чести подиуно уживао, обичествовао е дуже безг евпке ирати-ћ главну ва рошв местозаступника посћштавати, и немав1> ласкао е својои гордости, кадг бм при првои конбскоД стопи на каши одг ГОнанч>уа сабраиа посада Татара на ноге скочила и улицомг неблагогласне гоиге ориле се. Полако и на све стране пристонно поздравлгогоћи прође гордмпВангг крозг узку улпцу; п садг нЈе држао себе за вазала местозастуивика, него за саповнш.а царскогг едногг истогг достониства са губернаторомг. Тога ради позванг буде едногг дана на светчаноств кодг Хангчуиа; п јошгг сунце до полудневне висине допрло ше, кадг е онг у главну варопи. ушао. Оваи парг овг е свои кожнми огртачг сг едпимг ирслукомг одг Фине еленске коже променЈо, и уместо иантерове коже покривало е в-ћгова плећа едно бело, пурпуршшг пругама украшено ниунџе. На својои црномг косомг покривенои глави носјо е високу капу, на К010И се знади н-ћговогг достоинства, жуто дугме и пауново перо, блистау. У место високи чизама кое е онг обично ноеш, бмле су садг црвене извезене на н4говимг ногама емеше. Само гонв бвшше тав нстми, кога е онг увекг нппо, ио и оваИ бмнше данасг сг богатомг уздомг и зла томг извезеномг ашомг накпћенг. На кагои варошков дочека га сг велнкомг чести едно од^ћ-