Подунавка Земун

218

ПОДУНШ1М.

лен-ћ татарске кавалћр^е. Нћгови кои су га сг планине до доле допратили, на еданг сатг одг ГОнанФуа заостали су, да бм тамо, у едномг бамбусовомг шипраку сакривени, повратакг нмовогг предводителн, кои е онг за ноћу опред1јЛ10, очекивали. На улазку па.тате м-ћстозаступника скине се Вангг сг кона, губернагорг прими га на степенима и, почемг га пристоино поздравш и добродошао назвао, одкеде га крозг више снино застрвени соба у велику салу, у коши су се сви остали гости скупили, кои улазећегг страхопочитателнимг иоздравомг дочекаго. Тако дакле започне се опера или театрално представлен-ђ, главно удоволвство Хинеза. За овимг посл-Ј;дуе богаши ручакг, по уживаноИ радости за асталомг, понуди домаћинг госте проодати се у башту и ови су му радо с.гћдовали. Подг ладовитимг веинакомг, у тавноВ вешто у ст4ни израђенои пештери дуваше угренномг на супротг прјнтна ирохладителноств. Мирисни чбунови давау одг себе сладку благовоноств, краспе одг бамбуса ириуготовл-ћне клуие сг наслономг мамиле су уморногг да се посади н по волг.и пружи. Внимателни служителви били су на руци, да фино изплетену асуру, лепо израђенг ћилииг и меке нстз'ке понамештаго и застру. Вангг нје могао примамлгогоћемг кушишо противпти се, онг е осећао себе изнурена , потребовао е покоа. Предг нбимб дошавппи домаћинг, ире него што е онг изговорк), дознао нћгово захтеванћ. Тако дакле буде у едног! наПуми.ииои пештери угодна постела намештена, на кого се поглавица безбрижно простре бдна татарска чега, опред'ћлена за стражу, на заповеств местозаступпика стане предг улазкомг пештере, како 6 б 1 чувала, да неби когодг покоИ н^ћговогг високогг госта наружјо. Скоро затимг преда се оваи дубоко у крило сна. Истина да се е гонакг сананго беззлобно оддао, али у непосредственоВ близкости вирило е издаИство. 'Гатари, кои су стражу предг пештеромг чували, имали су заповестБ, чимг поглавица заспи, да га свежу. Зато су и држали нке конопце у преправноети, и чимг су се уверили, да е онаД човекг, кои е већг тако чесго у боевима сг НБ10вимг друговима сготинама побеђивао и предг кимг су оаи гомилама бегали, само кадг би топотг н^говогг кона чули, дубоко заспао, неприм-ћтно нападну на нћга и тврдо му свежу руке и ноге на постелБИ, на коши е спавао. Одг притиса конопца пробуди се поглавица Онг хтеде скочити — бадава , ше се мого ни покренути. Надг главолг севаше му мачг татарск !и, кои би му главу одма раздвош, ако би и наВманћ ппснуо. Подсмевагоћи се у стражнои части пештере стоаше Хаигчунг; онг е строгу заповестБ издао и налож10, да везаногг до мрака унутра чуваго, онда да га у едну више милл уда.Лну на брегу тврдинго однесу, гди да га у безбћднов оставки н-ћговов судбини предаду. После неколико сапи налазјо се походг већг на путу. бдно одћлен^ћ тагарске кавал-ћрје пратило е нос10це, кои су на дугачкимг моткама

клупу за почиван^ћ носили, на нојои лаФг рода Мјаогса свезанг лежаше. Они су прошли на противиу кашго внроши, да небБ1 приврженике Ванга сусрели, кои' место задржаваиа дао е губернаторг познати. Странпутицомг идући допру наипосле до планинске тврдшгћ. У средини лепо обдћланимг нБивама покривене равнице подиже се стрмена на све стране одсекомг пружена ст-ћна, кое вр' многи врлетно подижући се зубци ображаваго. На едномг одг ови, кои е напширји, виси подобно пљизду орловомг, тврдБ1и замакг, кои отм-ћнимг државоиреступницима за затворг служаше. Саио една узка у сгћни изсечена стаза вођаше горе. Нкимг гвожђемг бБ1аше излазакг заграђенг, и само познавателго 6 бпо б м могуће, капјго наћи, кого изнзтра лка клгочаница затвараше. Кадг е походг на подножмго ст^ћне приспћо отворе се на данБ1и знакг врата ограде. Ноешци з г нес} г Ј т нутра носша, и опетг гвозденг запорг буде заклгочанг. Полако се узг стрмену висину узпужаго, и нанпре почемг су носјоцн горе бмли, тагарско конлничество врати се натрагг у варошћ, да губернатору ави, како су срећно уваћеногг до означеногг места однели. Горе буде Вангг свои' окова ослобођенг. Дуго поетоећа мука изцрпила му е силе, ладнми знои цур1о низг нћгово чело, 6 бш е као безчувсгвенг. Механически дозволјо е да га воде, безг икаквогг противор^ћчш. На едаоИ страни планинскогг замка налазш се редг мали, ћелици подобни собица, кое су за преступнике опредћлене. Само еданг малмГг, сб гвоздеиомг решеткомг снабдћвенми прозорчићг, пропушгао е сунчанми или месечнБи! зракг у ово мрачно обиталмште. У едну такову собпцу уведу иоглавицу и оставе сама. За нБнмг затворе се тежка врага — ко 6 б 1 могао знати, да ли ће се икада отворити! Кадг се е Вангг на само видјо, ночне изг свое безчувствигелности кг себи долазити. Онг упозна свое опасно положеић, где е морао одржати ужасну казнБ, можда одг глади умрети. И нико одг нћгови неће дознати, шта се сг НБИмг збђмо. Ударао е песницомг свое чело, пипао е рукама свуда по ладноиг каменомг дупару, нигде излазка. 'Гада упадне еданг месеч(ши зракг крозг решетку унугра, кои е за облаке зашао бмо; осветли лгобко чело за[)облћника у мрачнои ћелји. Нћмз' се чинило, као да га ла,ми на110.1 -ћ, напол-ћ у нћгову планину. Трудио узпужа се узг зидг и гледаше крозг прозорг Онг бмнше доста великЈп, да бм се могао крозг н^ћга провучи, али гвоздене шипке препречивау изходг. Вангг кушао е потрести Ш, кое му се сг почетка чинаше непокретно. Али нужда позаими му надчовечну снагу; нћгова нервична песница потресе решегку; зидг, у комг ова утврђена бмаше, одвали се, и зароблћникг нађе се наеданпутг незадржанг у слободи. Бледозрачнми месецг свое зраке на пред-ћле, зав^ене тамомг, бацаше, у валовима удал-ћногг мора светлоств се огледаше, а саИностБ нћгова ГЈ г сту шуму осветлаваше, коа се на едномг краго до поднож1а ст^не простираше Ова

стрмо и кршевито изг равнице подижући се падвишаваше све. И кадг е поглавица сг прозора доле погледао, врпо му се мозакг при погледу сгрмогг зида, по коме спужаги се доле чиннло се немогуће. Онг е ммелш, да ли да се Ј'суди д-ћло предузети. Јоштг е бмло много сапИ до зоре, јоштг е могао онг , кадг бм доле бмо, своимг непрЈнтелБима побећн, свое потражити и тако сг нБиме у свого планину повратити се , и онда —■ осветити се. Прохлађугоћш ветарг д\ пао е на н -ћгово зажарено лице. Иза нћга претила му е нзв&стна смргБ, може бмти шштг ужасне муке. Предг нБимг у наклон:ћномг паду мамило га е спасенЂ, у осталомг .... Онг ше мислк) много, онг е на едно мислш. Узпужа се до отвора прозора, погледи добро у зјагоћу прова .13' и одважи се скочити. Пусти се гогово безг чу-вства. Овде онде ударао е, напоелћдку апунџе, у коме е з'в1енг бмо, закачи се за еданг трнг. За еданг секундг висш е као обешенг, онда дал^ћ се сурва. Наеданпутг падне на едну узправ.гћну плочу и ова прекратп силазенћ; опг се нћ дочепа тако, да е далћ сг нвомг одлетто. Овако подобно каквомг падагоћемг камену по неправномг месту отиснутомг, вртш се у з - векг брзомг полету напредг, докг напослћдку изнурепг, у руку и ногу ранћнг з - провалу паде. Снажанг болг пробјао е нћгове чтапове, и то е и узрокг, што е опетг безчувственг на землБИ лежао. 1оштг е месецг асно счно на ведромг небу. Вангг погледи око себе, онг осећаше скоро себе мало опоравлћна и иремда му е досга тежко бмло, то опегг предузме путг да бБ1 до свои конаника допрети могао. Већг дуго су ови на н1зга изгледали. Кадг се ше поавш, бмли су сви у.знемирени. Неколико одг нби по различнимг странама предћла и око вароши тумарали су. бдно, сђ чаеа на чаег одг поединп тамо амо тумарагоћи коннника нздавагоће и ореће се звижданћ одржавало е нб1овз г свезу. Вангг чуе добропознагми знакг. Нћгово срдце куцаше нче, онг заборави евои болг свое гореће ране. Ше дуго бмло и онг доватн се з'зенг1е свога коннника. Укратко приповеди своВ догађаИ. Конаникг саше и подигне ран-ћногг на кона. И чимг е оваИ видјо доброгг кона подг собомг узправи се на узенпе и сг днвлбомб претнвомг допре до стана свои вернБК Како су узклицавали ови садг н&му на сусретг, кадг суу срединп своши дуго одсутствугоћегг зтледали. Како су напротивг шкрипали зубма гн^ћвоиг разпал-ћни, кадг су изг н^гови уста разз-мели, шта му се догодило! бдва 1Г1 е могао уздржати, одма хтели су буктин^ћ у варошБ бацити н надг нБ10ви!«г предводиге.тћмг учин-ћномг издаиству страшно осветити се. Међутимг утиша онг нвјову нроств н прннуди 1И у нБшву планину повратити се. 1 оштђ ше првмИ петао кукурекнуо и МЈаотси дођу у своа села међг сЛнама. Међутимг местозаступвикг Хаигчунг само се за кратко време о усп&ху свогг лукавогг д^ћла радовао. Истогг вечера, у комг е надг