Подунавка Земун

.111("П> »1 ;5,»ВЈ6ВУ 81 В86.ТКУ.

219

страшиимг иоглавнцомг невалалство дао извршити. сјнјн се башта н-ћгове пнлате одг хилнде шаренм папирнм ■Феи^ра, кои 6укте1н» светлоств поћно нсбо црв«БО бондпсаше м у воденимг изворила б-ашге нсно се огледаше. Онг е самг одма, чилг е Вангг везанг бмо, узо дивитг и перо и на гаиФинмИ артјн, ного славне домаће Фабрнкс израђун), са наиболмшг амбро-мирпсиимг тушомг цару ппсмо наппсао, у комг наистрахопочнтателшшг изразнма нвлл , да е Вангг уваЈ»енг. бданг татарснји в'ћстникг по заповести узме пзг конгошнице свега господина наибржегг конн, II сг налогомг да свакогг трећегг сата вонл промеии отисне се на путг да пажну [гћстг, што може брже у Пекннгг однесе. Затимг Хангчунг, почемг е свого заповеств издао , врати се у кругг свои верни ирјнтелл , кои су сведоци тогг нечовечногг позорјн бмли, и иливао е сг овима у уживанго ошгома, коега гомилагоћги се димг мало по мало цело друштво у рапскомг сну з*лголБка. Садг у полноћио доба заечи сала одг звука свирке, у коши су се служителки отмћногг татарина веселили, докг е гњшвг гоеподарг у оковима разузданогг сананз лежао. Кадг се уготру касно нробуди, чекао га у двору едаиг в-ћстнинг, кои са самимг губернаторомг желЈо разговарати , да бм му в'1>сгг одг наивеће важности саобшгјо. Но нје одма пуштенг бмо, да уђе; ерг сс Хангчун-у шштг иртјо мозакг одг гочеран'ћгг разкошства , и нге пре1;е нрп чистои сав4сти о себи самомг и гочеранћмг доживленго бмо, докг нје неколико шолн ннифингегг бохеа-теа пошо. Загимг заповеди да га нћговогг достоинства алћнномг огрн}' п тако у салу, гдп е ауд1енцЈ10 давао, на мекш днванг посаде, гди онг безг сведока чекагоћегг вћстннка прими. Кадг е оваи прагг сале прекорач1о , поклони се трипзчг до земл-ћ , тако да е челомг землго додирао. Потомг Хангчунг даде му знакг приближити се. Дрктагоћи целимг гћломг вћстникг сл^ћдовао е знаку н^ћговомг и на пмтан^ћ, шта има нвити представи дрктагоћемг, шаптагоћимг гласомг несрећну пов^стб о б4гству поглавице ЈШаотеа. Подобно грому проб10 е оваи немилми гласг уво местозаступника. Бледг клоне на астукг свогг дивана. 'Гада тргне се изг забуне, и као да е лажанг оваи гласг или само пола разумео, заповеди дрктагоћемг вћстнику, да шштг еданпутг рсчв по речв свого в^ћств погвори. Оваи е то учин10 ал' дркћућимг гласомг. Кадг е пакг Ј'ћутао наступи кратка тишина. Но наеданпутг скочи местозаступникг са свогг места зовне свога роба и заповеди, сг места в"ћстника џелату предати. Бадава се оваи прострео предг властникомг и молЈо за свои животг, бадава е обгрлБивао шћгова колена и приклинао га , да га као невиногг поштеди. Хангчунг гурне га ногомг одг себе и повтори свого нечовечну заповестБ. НесрећнмИ буде одвученг и свир4па казнћ буде на нвимг извршена. Чимг е то свршено бмло, даде Хангчунг донети ићговг седанг. бдно оделен^ћ татарске кавалћрје буде одма одређено, да нам^ћстника

прати. Ппходг крсне се упривг у планннскКј замакг. У брзомг ходу ишлн су ноешци крозг узке улнце главне вароши. спреда п састрага скакали су татарски коннннци. Грађани, кои бм се на улпци десили, покланнли су се понизпо до землћ , кадг е хучећш походг поредг нби пролазјо. Местозасгупникг нједногг нје удостош свога погледа. Намргођенг седјо е иза зав^ћсана носилама, за крвлго на дужноств заборавивши чувира жеднећи, кои сј т тако немарлБиво високогг госта 43 'вали. Бмло е подне, кадг е онг у тврдинго приенћо. Одма е заповедш, да га одведу у собу, изг кое е поглавица побего. 'Гу е кодг н '1 и'овг,г ногу лежала изломлћна решетка, само надчовечне снле бБ1ле бм у сташо, нке шинке изломити. ХангчЈ нг заповеди донеги л^ћствице, по коима <:е попне и погледи сг прозора у зјнгоћу провалу. Како се могао еданг човекг усудити, да у тако велику дублвину скочи! Но тамо доле на триго, кое е изг пукотнна стћна поиикло , лепршао се белми одиракг нпунџета, кои е Вангг нос10. Дакле бкмо е истина , да се е поглавнца дрскои пропасти одао. Али гпе ли се разбш? Ннгдн , тако нвпше чувари , нису нашли н^ћгово тело. Изв-ћстно е, да е живг одавде умакао. Местозаступннкг остави собу, нћгове очи с!ну се и 6 мнј т заморене гп-ћвомг. Онг изиђе у авлјго планинске тврдин^ћ, и почемг се на едну бамбусову клупу посадн, сазове све ч}'варе затвора, одг наИвећегг до напман'ћгг. Укратко представи имг нвјову небреЖЛБИвостБ и неверностб , а затимг ладпокрвно изрече надг нвимг смртну пресуду. Џелатг буде дозванг, и предг очима свирћногг властнпка изврши оваи редкомг способности свого крваву дј*жностб . Нћговомг мачу прииадагоће жертве морале су у еданг редг пасти на колена, и после неколико минута лежау више одг двадесетг глава предг ногама Хангчуна. Безг икаквогг знака сажалена подигне се оваИ, оставн едно оделенћ свои коннника, почемг му е предварително надзиран^ћ остали заточеника и чуван4 планинскотг замка поверш, попне се на свои седанг, и похити одавде, као што е и дошао, у главну варошБ. Овде затвори се више дана у еднои одг навотм^ћнш соба н-ћгове палате, никогг Н1е пуштао кодг себе, и већг се разнео гласг , да се е убш, кадг едногг готра зовне кг себи заповедника татарскогг гарнизона, н^га за време свога одсудств1н за заступника наименуе, и потомг сг великол^ћпномг пратнвомг предузме путг у златну, престолну царску варошБ. Вангг Итехг бмо е после неколико неделл одг свои рана оздравш, онг е имао доста времена о плану освете мислити. Лукавства и издаиства гнушао се, на нвнмИ нападаИ р-ћшпо се и преправ1о. Садг бмлу све припреме свршене; многобропнмИ ескадронг когшиика у селу свога поглавара чекаше на н-ћговг мигг, да противг непрјателн џде. Н^ћгово село лежало е на едномг планинскомг гребену, кои се одсеку подобанг изг дубоке долнне подизаше иза високи' планина пу-

жаше. Долина бмгнпе оскудно обд-ћлана. одсеци плннина травомг обрасли. Непосредствено иредг просгимг колебама селнна простираше се зелена ливада, кое младо разстен-ћ лежећнмг го.ингскимг брегомг бмнше одг дувани ладногг сћверногг ветра заклон-ћно. Сг врлетногг брега сливаше се 3' весела места бистргли потокг, коп полако крозг зелена иолн жубори, докг се у чбунг тавногг шиблн неизгуби, изг когг се опетг на противне стране разлива, гји у долину водопадг хучи. Обитаеме колибе ДПаотса бмле су безг икакове вештине одг еировогг колн н иловаче саграћене, истина свакогг укз т са лишене, алн топле и угодне. На колго, кое одв'ћсно у землго стои, висило е оруж^ћ обитателн, штптг одг воловске коже, копл-ћ и широки мачеви; бамбЈ"сова асз*ра служила е за засторг спаванн, нростг асталг, на комг е и наиман^ћ покућство стонло. Поредг сваке колибе и сг овомг еднимг вратима у стзу стоећомг лежи конгошница, у коши конб сг притнжателћмг кровг дели. Мало е одг остали различна она нкшвогг поглавице, само мало већа и у две собице иодел-ћна, иначе тако нсто оскудно унутра намештеаа као и остале. Већг е Вангг Итехг заповестБ кг маршираиго издао, морао е сз - тра осветлити образг. Данасг се светчанмИ ручакг опроштан са женама за ратнике спремао. Предг колебама и унЈ т тра ови' ечила е хука одг прштћжно радећи жена. У великимг котирнцама, прућемг изплетенима лежао е пириначг нагомиланг, воденице, сј вожилнимг рукама девонка покренуте, клопарале сј" и шуштале, надг буктећимг пламеномг клгочала е у бакарнимг котловима вода и на гвозденимг ражн^ћвима окретала се покраи ватре бз тина одг шкопца. Сменле су се и шалиле у врло добромг разположенго проводећи кратко време, да бм мј'тне мбгсли при близкомг опроштаго одагнале. Лгоди стонли сз т одчасти 3" гомили шалећи се, свое оруж1> прегледагоћи, одчасти скакали сз г на своимг конБ .ма. Ови гласно су 'ржали, као што су у снажномг скокј - преко пола трчали, подобно као да су делили и они радостБ шЛовм нхача, што 10 опетг на бои воде, да обште лгоблЂномг поглавици нанешену з т вреду освете. Оваи пакг са впше нби одг свои' коннника з т шао е у колебз т , да се о плану нападанн носав^ћгуго. Садг изиђе напол-ћ. ОрећЈи се узкликг поздравш славногг гонака. Онг заповеди, да му свакогг конн поединце представе, прегледаше свакогг а конннике опоминнше сг мало речји — не на храброств, тога ше се потребовало — него на точнз т покорносгБ свои предводителн. Кадг г е подне превалило, разпростре се бамбусова асура по ливади, лгоди поседаго, и у землннимг сз т довима жене донесу ело, вкусну шунку одг шкопца и за доста пиринча. У кругу свои' посади се поглавица, да бм ручакг опроштан сг нБИма делш. Нису седили него су лежали за соФромг, и што е маснш бмо пириначг тимг е више дражш ратнике. Деца доносила су велике крчаге, пуне сладкогг опоиногг шербета, кои е са лготимг плодомг биберове стаблвике зачин-ћнг бмо. бли су безг ножева и ви.иошака, див.шшг