Подунавка Земун

1 !!•>!§.

!ЈодуиЈшка излази сваке Недел! у вече, и кошта за целу годииу 5 Ф(». е|>. заполу 2 ф. 30 кр., на три меееца 1 ф. 15 кр. безг ноштарине ег поштнриномг 1 ф. шпие.

>едброитн се •же кодг сваке к. поште. Изг (нутрености >бие некн из»ле у нлаће131 т> писмама , иовцима на Бижару Гоеп. б а л о ж и ћ а братити се.

У Земуну 27. ЈОлгп.

0«'Н1В1КШ!> Ла||гд.1<и!да. Изђ балгниорски' породичнк л-ћгогшса, одг Чокеа. (ОродушсиЉ.) 5. П р И В II Л е Г1 а. Л ондонђ, 7. Дскембра 1632 Изходг ии е бно по во.п,и. И за дз'хопиогђ наВвећегг чоиека прилеплгое се земна дрожда. Неплаче ли и самг БожЈи човекг? Младићг, човекг , старацг у томе јшсј различнп одт> детета. 0ни се тако тежгго одг напикнутогг , земне пр!атности одучаваго , као дете на еиси одг материне нрси. Забаиа е нанблагод'ћте.11пе средетво. Н ти « препоруч_уемг у подобпомг бола пуномг срдачномг одиошешо. Са-дг ћу ти приповедатн , Хари, како саш. виновника мога живота сг животомг растагоћегг ое вид10. Кадг самв у Лондонг прпеп4о, оиг е већг одг три неде.гћ болеетанг лежао. Радостћ опетг внђена дала му е на ново живосп.. Сви су доказивали, да и^гова болеств нје опасна. Свн су доктори то иОтврђивали. И онг е самг тако мислјо. А п н самћ за тако држао. „Па немора се на човечјп животг сувише ослашпи!" рече мои отацг; „при свои честиоД речи наши доктора могао бм едаредг изненада ноћу одавде одпутовати. И кадг бн се дошие збогг тога срдили, или нзг своп дебелм, обширн|,1 кнБига доказивали, како то противг НБЈове волћ другч1б 1пе могло бши: мм небм ништа бдг тога имали. Зато бод4 е, да се кућа бдагонремено уредг постави. Ти ћешг, Цециле, све у наиболћмг поредку иосле мое смрш наћи, и то више, него што се надашг. Н самв се већг о томе побринуо, мои сиие, да можешг сшжо-ЈјшлД тренутакг на земкки уживаги, ако бм те нобун"ћно отечесгво изгоаило, или ако би тћ1 самг своеволБНО пзг н-ћга же.по отићи." Ове речи бБ1ле су ми доста иепонатне. Онг ми заповеди , да орманг отворимг, и пзг едне ч >10ке иисмо, кое е онг означЈо, донесемг. То е

бно крал-ћвскШ документг, текг пре краткогг времена у пуномг виду изданг, коимг се лорду Балтиморцу и н-ћгонимг нас.тћднипима у Америкн притажанћ иеобитаеме, но веома плодне зем.тћна сћверу реке Потовмака са знаменитомг привилепомг обезбеђива , да може грађанско и криминално право издати, таксе подићи и земл-ћ раздавати. Ићгово величество, кг овомг поклону изг лгобовп према распространенго хриспннскогг закона побуђено, тако нсто , за себе и иасл^ћднике свое круне, постарало се, да бвимг новииг землнма за ннкое време нову таксу иесмеду налагати. Мои отацг гледао е сумнително смешен^, сг коимг самћ а документг поклонћногг намг крал'ћвства сматрао. „Цецнле," рече онг , „н бБ1 желш, да тм никада нринуђенг небудешг, ову иривилепк) употребити. Али видпАг, да бурни дани по свету постаго, н што у Францусмж п НеЈачкоб ври, и тамо се све грађанскомг крви боадише, то ће пре или каснЈе и у Епглеску доћи. бсмо ли католици, К01ШИСМ0 плашлБиви, да отару веру наши отчева одоацимо, нисмо ли већг сада у нашемг собственомг отечеству изсмеани, (»дагнани, изтисн'ћки, гон-ћин? Вншина е народа новомг веромг заражена; самг Кра .и. нје више па престолу безбћданг. Мзродиће се крвава борба мгђу партаама разногг мн г ћпј.ч , веруП ми, и ми Католпца мораћемо тои битки подлећи; ерг мм се боримо са сувише нееднакомг снагомг и ор.уж"ћмг. Мм смо слаб1и н на брого нма насг мало у Енглескои и Шотланд, : и. На страни наше противие партае стое све по бол:ћ главе. Она прнтажава ревностћ св110 млади постоећп друштва; мн имамо слабостБ онн, кои у ладу свое лаворике почиваго. Она партаа проповеда слободу мнћнјн; наша, покорноств п веру. Она се ослана на ммш.гћпо вечно право духова; мн говоримо о старнмг чести достоинимг употребленама, о правичиостпма, кое нашои цркви иринадлеже, и кое су Јоштг у старо време лрибавл-ћне. Н се боимг, да подлегнемо. Не, небн требало рећи, да се боимг ерт., ако и иодлегнемо, слћдстно е провнд 4 н1н. Светг ће се у нову алћнну обући. То

е велшои, духопниГг преображан. У многимг стварма протесганти имаго право; алн у многима, и немаго. Међутимг да се всћа частБ Немачке, Праиске, Полвске, Ческе, Шведске, Данске и самогг нашегг отечества ре <ј >ормацш наеданпутг обратила. то нема сумн-ћ." Тако говораше мон отацг. То може теби, Хари, не дрЈ гчЈе, него као важнми примћрг служнти, као што оваГг дубокомпсленнГг, изкуснмп, вишестрано судбиномг и школомг изображенми државапкг садашнки обшгки покретг света сматра. Зато ћу тн јоштг неколико н-ћговБ! израже1па саобштпгн. „Садашна , препиркомг мнЉнЈа изродивша се зла и забуне, до суровогг, убШственогг Фанатизма з звишеиа, мораго се непремћно као слЉдово ученогг корака Европе' и чрезг то получене веће просвете народа, сматрати. Морало се до тога доћп, почемг су народи у самомишлешо усп^ћли. Али вишемг образовамо одговарагоћа иоболБшанн могла би бсзг ужаса до тогг стана доћи. Што су ова наступила, у томе е кривица кратковидностБ, гордо своево.иство и уважаванћ собствене мудрости одг сгране нашегг духовепсгва , особито римскогг двора , п наши мннистра и кназева. Они иису познавали духовно стаа'ћ и потребу свои поданика. Они су санали да се човечи'1 родг, као насл^ћдствено добро може присвонтп ; само заповести издавати , претити , да се све са страомг по старомг путу унравда. Они су се варали у мн&шго народа. Ован е ирестао махиномг бвгти. Наши великаши нису познавали силу мн-ћнја. Они су иротивг свое во.тћ подпомагали ноб'ћду онимг средствама, коа су пропастБ исте морала проузроковатн. Они су раднлн тако кратковидно, чико безсмислено и безвремено , као кназеви у време првогг хрисшнства, кадг су ово у гаманити хтели. Зато имг е и бшла еднака судбина. Н самк увекг о благимг правплама сав^ћта давао. Нншта 1ие вечно подг небомг. Све се разв1а кг бо.тћму; али нашто, куда? То 1пе предчувствовао вједанг смртшли. Еппскопи, кназеви и минисгри есу сама безмоћна лпца, ако народг сг нбнмн, или они сг народомг нећего ићп. Шеданг двсрг нје сгаланг