Подунавка Земун

234

НОДУНкКК*.

ерг онг се увекг впшине народа придржава. ГустаФг Адолфђ шведснјв кралћ. ииа више ра:<ума, него ико одг остали државника. Онђ познае свое време. Оваи е мални кназг на томђ путу, да господарг и обвладателБ Немачке постане. НашЂ кралБ изгубјо е лтбовБ кг народу, будући е мирг сг Францускомг заклгочш, судбину тамошнби протестанта необезб-ћдивши, и са Шпаншмг, непобринувши се за судбину снога собственогг зета Пфалцграха. КралБ ммсли добро; али е у рукама страстногг Архјепископа Лауда. Нћгово разкошно, дворско великол^ћше, н^ћгови своеволБни налози, н4гово одуПиравћ противг сазива парламента доводе н-ђга и престолг у наиужаонго оиасностБ. Опомени се мош речи, Цециле ! — 6днаки узроци имали су у свету свагда и еднака сл-ћдства. Дуго самв се за кралл заузимао, н самБ озбилБно, али безкористно опоминао. „Погрешкомг наши државниканастави лордг Балтиморацг, „постае Европа грабежБ крваве смутнћ, и населава пусту Америку. 'Л имамг наббола изв^ћстјн о цветанго наши тамошнви населбина. За време владанн пређашн^ћгг крала много хилнда лгодјв изг Енглеске, Шотландје, Ирланда, Француске и Немачке тамо се изселило. Изселена 10штг траго; и данасг су безброДни лгоди у нам ^ћренно , у новб!& светг одпловити, коима е мрзостк вере и гонен-ћ додјнло. Н самБ збогг верности кг науци католичке цркве много претрпјо. Оздравимг ли, оставићз' сг тобомг Енглеок}', и потражићу сг оне стране Океана на Потовмаку едно приб^ћжиште. Зато те у редг поставлнмг; ова привилегјн, изг руке нашега крала, обезбеђава нашои нко гон-ћнов породици животг, честБ и иманћ, кое е у Европи свакогг дана онасше." 6. Растанакг. Но н^гово опред^ћлено приб'ћжиште н1е 6 бјло на обали Потовмака, него у ономг полго безграничне светске долине, гди ћемо се сви некада састати. Шгова слабостБ истина очевидно се умножавала, али декари су е као знакг почингоћегг оздравлена тодковали. Кадг самБ га едногг гогра пос^тш , нађемг га на ведико мое чудо изванг кревета у обичнимг своимг готренБпмг алБИнама. Иаслон^ћнг на два своа служителн ишао е кг прозору. Онг зановеди, да га на столвцу сг наслономг посаде. Н самк 6 бм пунг узхићенн о овомг редкомг оздравденн). Онг се осмеикиваше добродушно МО1О0 радости, и рече, кадг смо обоица насамо 6 б 1 ли : „Ирекосутра, Цециле, другчје ћешг говорити. Ненадаи се више момг животу. Онг е прошао. Н већг видимг, да самБ бдизу кран. Мое чувство каже ми то." „Како можете вш то знати ?" упитамг н: В ваше чувство може преварити, и оно вара васг." Онг тресаше гдавомг; и видјо се као да за еданг тренутакг самг у себи размишлава,

насмен се и рече: „Не, мои сине, оно невара. То ше Нлесно чувство, него изв+>етно убеђен"ћ, безг да мигу рећи, како до тога долазимг. Унутрашнћ ми е стан -ћ нсно, и опегг немогу рећи, како? И самБ већг овогг тренутка у почегку умиранн, и при чиетЈои самБ свести о себи самомг, него ипаче. Никада у животу сва нрошлостб , никада сва садашнвостБ ше ми асн1н била Н осећамг у томе спокоино, могао 61 .1 рећи, прјнтно ЧЈ 'вотвови1гћ. Садг знамг изг изкуства, што ми е досадг непоннтно бнло, да умирућЈИ свои смртнБ1и часг точно предвиди. Лјлесне свезе опадаго една за другомг; душа постае слободн1н. Она е већа и дивша, него што самв н икада знао." Докг е лордг Балтиморацг тако говорш, МБ1СЛ10 сам(, да какову суштеетво изг другогг света слушамг. Н кдонемг плачући кг нћговимг ногама. Онг мету руке на мого главу и благослови ме. „Буди самомг себи веранг, мои драгШ Цециле!" рече онг, „радп на убеђенго, на дужности и праву , а не на обштемг поннпго о чести. Ко смирено живити уме, таи е већг пола умр'о, и заиста смртБ е поб^ћдш. За злато, честв, славу, моћв и друге маленкости, кое страстм свно смртни ласкаго, нема онг нити бриге нити радости. Добродћтелни , благодћтелни, правични и истинити есу скупа наивише добро. Сг Богомг, моВ пр|дте.ш. Богг е сг тобомг, ако тм сг нвимг будешг. Сг Богомг, моО сине, само за еданг тренутакг; ми остаемо опетг неразлучени. Сг Богомг, Цециле; садг иди. Неузнемиривии ме више никаквимг питан^ћмг. Н ћу дећи, и никадг више изг кревета уетати нећу. Н жедимг самг собомг бмти , и растанакг сг моимг т4ломг очекивати. Шедноп. лћнара више. Само ће ми се оно дати, што будемг н саиг захтевао. " И полгобимг нћгове отеческе руке. Морао самБ устати, и оставити га. То е бвш 1Љговг растанакг. Доиста ше више ни сг кимг говорш, изузимагоћи, кадг би што захтевао. — Трећегг дана увече носде оногг расганка будемг н, на н-ћгову запов ^стБ, позванг. Н стоа предг н"ћговимг креветомг. Видш се, да ме добро познае. „Иогдедав ме! " рече неколико пута , као да ми е хгео показати, како е сладка смртБ. — Затимг после дугогг ћутанн проговори опетг : „Скоро, скоро !" Шта е онг мис .110 Н1е се могло опредћлити. Будући е онг имао нам-ћру да самг собомг за смрти мотри и прислушкуе, мнсдјо самв, да онг осећа , да е већг свршено. Онг се осмене потомг, и рече тихимг гласомг : „Дакле то е смртБ? иначе ништа?" Чинило се, да ће шштг говорити. 'Л се надг нБИмг наслоннмг. Онг отвори очи и рече сасвимг тихо: „Мирг, мирг!" И у истомг тренутку испусти духг. М самБ ти ово по свои придици м-ала обстоатедства приповедш, Харн; али мени се чине, да су одг веће важности. Ко се може дгобопитлБиве неучтивости сасвимг отрести, таб зна, каква е смртБ, кадг 100 на прагу већности црна алБина спадне.

Да е лордт. Балтпморацг време свога растанка са светомг на више дана пре дознао, нема сумнћ. Ш;му подобни бкии су и многи други , кои с}' умрли. Види се, да душа, кадг се одг чувственогг орудјн тћла полагано натрагг повЈ^че , скупи уедно сву свого чудновату силу, принадлежи сама себи више, него иначе, кадг е са т-ћлеснимг животомг у теснои свези , нБимг уваћена и задржана бша, на чувства, да 6 б 1 могла ићи, мора се, као иа штаки осланнти. Хтео би умиран^ћ .шдјп враћан4мг душе у пређашн-ћ сган^ћ, т. е. у свое единство и самостоиство назвати, а напротивг рађагоће се правимг одлучен-ћмг душе одг гдћкон други, природнБТ сила именовати, сг коима се она наивнутреше слива, да би, носредствомг ови, д-ћдателно на едну частв гћлесногг света д-ћиствовала. У неразвјеномг детету она е сасвимг утонуда у дублБину и вдадагоћу моћв земни спла, и одг нби прогутана. Што се више т"ћлесне силе скуилшо, тимг е она сама д'ћ.тателнш; и она постае спрамг сподншн^гб света, сг коииг е смртБ орз'Д1Н, истииа у овомг наинемоћнјн, али онда и на&моћнја надг собомг. Кадг у дубокои старости гд^ћкои старци децомг постану, нБ10ва душа збогг тога ше манБомг постала, него они су они исги, кои су и иначе бБ1ли, дал^ћ о нвима ми незнамо. Д} - ша нје више надг изумрлимг жинцима моћна , иосредствомг кои се она у својои сниности према сполашн^ћмг свету огледа. Наиниже инме|у човеЧ1и сила , кое се кодг детета ио сили р»зв1нк), остаго наиосл1>дку снажнЈн. Сасвимг ироста, зем,на сила раегћнш остае јоштг у мртвомг гћлу, коега коса на глави и брада у гробу 10штг расту. — Кодг тако названи безумни лгодјб она е као кодг детински изгледагоћи стнраца Мм днд-ћ о НБИма незнамо, будући нвшва душа у орудшма , средствомг кои се сполипн1шг свету авлнла, забуну и сметнго налази. Тако се узиемирена и забун^ћна нвлн, докг врло иравилна и самосветна небуде. Она е подобна каквомг нзредномг харфенисту, кои , кадг на еднои харфп, кое су жице удешене, наикриенш комадг свира, нама дае само безчувственостБ слушатн. Ми ћемо наћи у н^ћговомг свиранго онда чувство за насг, ако оиг прстима текг и ман!> удешене жице доднра. Отуда бива, да безумни у мнопшг стварма врли паметно суде, за време докг бунцаш, чимг се лажнозвечећомг, душевномг жицомг изисне. И тако немоВ ми примити за зло , Хари, може-бити има више иди манћ такови безуани лгодја, изузимагоћи наИмудр1е и природне лгоде, у варварскимг или цивилизиранимг землнма. Н бјовс душе изреднје оруд1е више или ман^ћ несаглашава се са т-ћлесномг неум^ћрености и разкошносћу, часг са страстима, чаог са зломг навикомг, часг сг воспитан^ћмг ов 1е или онде. Нису ли изг о<нова све предрасуде, сва основоположенјн страсти, или самогг незнана едно безумје? — Нема ли лгод1и, кои крађу срамномг називаго, а овамо немогу себе надвладати, да некраду? Нема ли разумни лгод1и, кои се сластолн)б:н гну-