Подунавка Земун

ЛНГТ11 31 3&К&К9' II И1УКУ.

235

шаго, а овамо опетг му се оддаго , и пепамстно раде? Они су у тренутку безумјемг обузети, као пЈннствоиг, и проклинго потомт, свое д^ло, као што сј ' га пређе проклиндли. И данашнћи релипозни ратови у НемачкоВ ч Францускои, и гоиена кодг насг нису ништа друго него безумје. Лгоди раде управо противно свакомЂ разуму, противно свакои науци ХристовоГг, п уображаваго себи, да су врло памегни, врло хриочннски. Незг сумн-ћ су они у себи нравични; али кадЂ се нвно изповедаго, само пропшорћч1е 11 безсмислеиосгБ. Н нмђ опраштамг; они незнаго, шта раде вели: милии прјнтелв Хорацји. И тако опрости ми, што се по момг жалостномг навичаго у писанго и шали упуштамг, да сг тобомг о онпмг стварма говоримг, у коимп се добро неразз"мемг; равнимг начиномг н а теби опраштамг, што ме одг четири недел-ћ већг о ничему неизвћштавашг. бси ли I штг у Неаполго, мои Хари, или у Риму ? Говори! опиши ми твого собу, твои изгледг на прозору, твое нове познанике, да би средствомг тебе видјо, шта ти гледашг, и сасвимг у теби живити могао. 7. Посћта на ново лето. Лондонг, у Ннуару 1633. Н сеђа другогг дана нове године ј г самл1;нг V соби. Кадг буде ми еданг странацг принв.тћнг. Врата се отворе. Иророкг Езехилг уђе унутра. Уво понвленћ произвело е у мени чудновато упечатлен'1ј. Н нисамв башг цједанпутг на н1>га иоЈШСлш, одкако самв у Лондону. Мога отца болесгв и смртв, затимг теретг различниш послова отргле су ми мисли о свему прошломг, само не о теби, мои Хари. Ирва речв старца бмла е: „Милостивии Господине, Богг е дао , Богг е узео ; буди хвала имену Господн^змг! Придржавашг ли се шштг тврдо твое смирености? Да како. Нека те благосјови Богг па онда умри." — Н га загрлпмг. Онг продужи дал^, да редкимг, и валннимг умешаемг библически речЈј о смрти мога отца говори. Међутимг човекг е имао велике идее. Онг ме нш хтео т1>шити ; онг ме е хтео подићи. Мн смо се изгубили у чувствителномг говору о земномг и већномг бићу. Нћгова посћта била е само д г 1>ло благодарности. „Ви сте рече онг , „вашг животг за моИ опасности подвргли. Богг ће вамг вратити. !1 самв веома сирома. Али и н, и Мар1н, подвргли бм за васг нашг жпвотг опасности и жертвовали. Ми неможемо вама ни наиманго радоств за ваше д 'ћло причинити. Богг е вама дао, што иотребуете , а наибол^ : едно срдце нуно доброте. Нека би ваше очи осветлш, да 6м правии путг живота познали, и изг мрака старогг заблуђенн на готренго светлоств чисте вере ступили." „Господинг Офалинг," реко п, „не мбјслити ли, да н могу у мојои цркви тако правичанг бити п^едг Богомг, као вм у вашои?"

т Како може човекг правичанг бити предг НБИмг ?" одговори онг. „Погледав. месецг несш јоппг чисто, и звезде су нечисте предг (тћговимг очима : Болико е манви човекг, црвг, и човечјв синг, мравг?" Тако управлнше говорг на еданг предме^г, кои се видјо, да му на срдцу пко лежи, сирћчг на покушен-ћ, мене обрлатити , и , као што онг иазиваше, одг идолопоклонства Папе кг сшнскомг двору Пуританаца прпволетп. Узалудг самБ се трудш овои струци говора другјп правацг дати. Увекг се иовраћао на истиП. Само срдачноств, сг којомг говораше, п лгобовБ , кои кг мени управл'ћна бшше , помирила ме е. сг овимг неупутнимг захтеиан'ћмг. Онг говораше, да се како онг , тако и Марјн, непрестано данго и ноћу за спасен1> мое душе Богу моле. Ко бц се могао на добросрдачностБ лготити? Прн разстанку обећам н се, да ћу га посћтпти. Онг ми притисну руку, и рече. „Покорасан се закону, усади нћгове речи у твое срце. Обратишг ли се кг Свемогућему, у место земл'ћ имаћешг злата, и место сгћне златне иотоке, и Свемогућш ће твое злато бнти, а сребро ће ти се умножити." Сг овимг речма остави ме. Мени се недопада у друштву таковБ1 чудиовати лгодш, сг коима се неможе говорити, па макарг се п немешао у нбјово бунцан^ћ, или 1И увредш и противникг обш . Али сг овимг Езехиломг дае се жшштн. Никакво противор^ћчје невређа га; шта внше, овг постае чрезто блажш, нгжн1и, 6 олби и стрпелБивш. Ш>гово е лице честндостоино, и веома умилно; 1гћговг глаог иритнжава нешто величествено, и опе^г за срдце прЈемлБИВо. Онг нритнжава движенћ т4ла и величественостБ каквогг стародревногг пророка, и човеколгобиво суштество 1ована, ученика Христовогг. Већг слћдугоћегг дава, кои самв изплати теретне учтивости посветјо, по обећанго посћтјо самв га. Онг нје бно кодг куће. Н се прјнвимг господични Марш. Она ме прими. Крозг еданг редг снннн, не богаго али веома укусно меблиранн соба будемг доведенг у нћнг кабинетг. Она ми изг истогг изиђе на сусретг. вдва самБ е нознао. Она ми е остала у памети само у од1>лу рибарке. — Овакавг ићжанг , благороданг ликг никадг нисамв видш у момг животу. Н1зно изредно лице проб1НО е лакн! руменг изненадногг упрепашћенн. Та жива РаФаилова Пецилјн ! П самв био скоро у недоумн^ћшго , да ши се прнблнжимг. Ади она ме сг тихомг изкрености одведе до оџаклја и одпоче наново говорг , кои ме е изреднимг нрим^ћчншама изненадно упрепастш; садг знацима разлнчитогг знана, како се редко нбои нодобно кодг наши Британкина налази, садг побудителнимг знацима правогг детинскогг незнанн и невиности, н незнамг, како' бб1 се назвати требало; садг собственимг представленнма, кои се она , кодг мои противорћчгн , могао бн рећи , упорно придржаваше. — Доволбно , она зацело ше никаква између нагии обични лепотица, нити по сполнш-

нбости нити по унутрашиБости. Могло бм се рећи, да бибБ1ла обчаравагоћа, кадг би речв, покварену , н само основу ове означила , шта 6 бг она бмла Н бн е смео, кодг свио нћнБ! изкреноспв, таинепуномг женскиномг назватн. (;рг што она говори, бмло прјателвски или безазлено, дае се нешто разнородно у н-ћнолп. духу предчувствовати , дае чувствованн, као сунце зраке, кои часг по часг непознату, дражећу полнну магломг опасану, обасипаго. Све више и више труде се, да е изпмтаго, н незнамг, да ли нзг лгобопитства или дивленн. П ћу ти више и више о нбоВ нвлнти . брг господинг Офалинг, кои е одма затимг дошао, позвао ме, да га кадгодг оћу иосћтимг. Наравно, онг ме е зато молш. п прим^ћчавамг добро, да е н-ћгова ревноств обраћанн у забави. Слабоств мора свако честидостоВномг старцу опростити. „Вн сте ме," рече онг, „шштг на две или три године у земнни животг повратили, може бнти Богг ми е то даровао, те сте се вбј дрзнули за то вечномг животу принети. У томг приближи се кг прозору, тргне едну црвену зав-ћсу са едногг великогг узг дуварг наслон-ћногг портрета. Она се тргну, као да бн хтела препречнти, и окрену брзе лпце одг мене, да бм руменило прикрила, кое самв л всћг приМ 'ћтЈ0, То е бмо еданг образг в^ћномг рукомг начертапг, но шштг недовршенг; пустни пред^ћлг на мору, гди самв се преко полумртво на песку лежећегг Офалина пригнуо, добро самв познао; Марјн, поредг тога на колена клечећи са склопл1шимг рукама кг небу гледаше. Нћнг дражестнми стасг; н г ћно благородно лице добро е погођено. Шта мора девончнца осећати, кадг такову лепоту начертати зна? Али опетг нпкаква трага одг сучте на нбоЈг . Како ? да ли е могла ову прикрити ? И черте Офалина, како безмоћанг онде лежи, подпуно одговараго. Али она рече, да е ликг свога деда начертала, кадг е онг, па свомг обичаго, после подне спавао. Бура у^ле тећимг алБИнама, коси, поединнмг травнимг влатовима, облацима истоветно се огледаше. бданг духошшЛ ликг, впше одг светлости и воздуха, него тћла, летећи у св^тлотавними воздуха, лебдећи надг Фиг } - ромг, кон мени принадлежаше, Ч1го главу едномг рукомг додирагоћи, другомг горе показивагоћи, сачшшва у целоме нешго чудновато. Н упнтамг за ово небеснополвлен^. „Нашг храннтелв!" рече господична Марјл. „Погледав, онг е своимг ангелима заповедш надг тобомг, да те хране на свима твоимг путовима!" рече Офалинг са величествено узвпкнутшнг пророческнмг гласомг Н самв примћтш, да надземна суштества, вешто иредставл^на, гоштг никако нису ми се допала. „Она забунгогореко н, „обману, будући разз му н изкуству неодговараго ; и незадоволиваго ФантазЈго, на очјго загшвеств овде стое, будући она, као етерска створенн, врло земно изгледаго. Господична Марјн била е сама правмИ