Подунавка Земун

236

ПОДУП ШК .1|

аиђео хранителв; оиђ е изђ облака учшпо странДа ИЗЛИ01ИИМЂ." „Како то, мидостнвнИ господинс ?" протепа она погледавши ме са пробјагоћимг, чудноватимЂ погледомЂ. Н самћ пробао, да се болћ изаснимг. Скушо самг. сва опоминлнл изг Француске и ИтаЛ1€, да би мое предложенје представЈо, и доказао тежкоћу иредставЈенп надаемни створенл нзг навболБИ хрпетјннски слнка, кое насг скоро никадг незадоволнвам. Она е ућутала на све; само изражага „ финтастична створенн" нје хтела о храиителкима по све вредностк дати. „Сг равнимг правомг могли би нгД све на овомг образу Фантастичнимг створен^ћмг назвати!" рече она. ,,Ми доиста суштествуемо, и можемо се сг чувствама опипати. Али како зиамо о хранителБима, кое нисмо вндили!" реко н. „Како знамо о Богу, кога нисмо никадг видили?" одговори на то она. Госнодинг Офалннг нодигне очи кг небу. Н одговоримг: „Одкровенн и природа доказуго о н&му." „Одкровен ^Ј и прнрода, зарг ман-ћ доказум о духовима?" упита господична Марјн. „Иисте ли сс, милостивии господине, тврдо уверили, да у нБИма, као у другимЂ смртнима , духовно суштеетво обптава , иа ако п нисте духа окомг п рукомг додирнули?" Д јои прнм'ћпшг, да се лгодски духови евесћу изнсннвага, и еданг другомг, средствомг чувствителногг света собственогг т-ћла, као некимг орудјемг, на знан-ћ дае. „А можемо ли то н о храиителБнма потврдити ? Гди говоре одкровен-ћ, природа и разумг о овима?" Тада прекиие мп говорг господинг Офалинг сг едномг целомг врстомг библическогг текста, кон ме. почемг се одкровена гицало, на нонизно ћутанћ принудила. Да би мои поражан овршили, придружи се лепа унука нћму, и ујграви иа мене едно хитро шлтан-ћ за другимг. На пр%,Да ли н ммслимг, да Богг осимг чо1егг духа иш никакво више суштество измејју еебе и смртни саздао? Да ли н мислимг, да е б%зконачнБп'ј ланнцг природе између нанвшшегг суштества и наинижегг на еданнутг кодг човека прекинутг, и да никаквогг постепеногг узвишенн одг човека до престола савршенства нема? Да ли е в±ронтно, да е то разумг шогао бнти ? Безг сумнћ морао снмб се метаФизики одушевл1>не девоике дивити. Морао снмб 1ои могућностб , наравно веронтностБ н4ни духова признати: са.ио нисамБ хтео сасвимг ерамно мои поражаи свршити, и наставимг на то: „Кадг бм ова створенн сушЈествовала, ми неби знали ништа о нБима. Наши хранителБи нису никадг тако услужни, да у свако време могу бнти д^лателни. Алн ако би били дћлателпп, онда неби могао слободу човечје гол^ћ много хвалити и преузноситц. Ако немаго они упдива непосредствеио на човечјго волго и нћнг правацг, него само на обкружавамћа насг оОстоатслБства, кол су за васг наабода. то а не-

знамг, зашто Богг непрестано чудеса мора чинпти, да ннсг опомене, руководи, ободри!" „Заппо?" рече господичиа Мнрјн. „Н мбхслимђ зато, ерг з наег лгоде све е чудо, што Боп. чини. Или поннмо ли то? Пеопомшгћ ли, неруководп л.н, неободрава ли природнимг понвлшмнма, родителБима, учнтелБпма, сродницима и несродницнма ? Заппо небн вншнмг наиа с[»однимг суштестпомг? бли д-ћло овога чудноватје, иего д-ћло прнроднБ! понв.тенн, родителн, сродника п несродпика ? Н едва веруемг." То е однрилике пзговорпла; но н нисамБ добро свапо. Зато ми е тешко бшо, отв-ћтг или одговорг дати. Н снмб се задоволкк) сг еднимг прекпмг пкпан-ћмг, кое ми е изпенада на паметв пало, и сг коимг самк, не другчје , него трагг прикрити кис.ло: бете ли већг одкровенн вашегг хранптелп илалп? Сг чсстнимг погледомг рече она „По некш иутг, као што мислимг." Г1ри овпмг речма прпм-ћтимг, да е нешго узбуђена; ерг брзо затимг настави: „Милостивни Господине, н мислимг, да ме добро разумете! Да ше бнло едногг страногг духа, кои е на мои под1>иствовао: то бн мов свовствениИ морао вншјв бити, него што а знамг. 0 томе несумнамг, будући нисамБ а другчјп, него други, и другп немаго такове внше силе." Л 10шп> нисамБ знао , шта ћу сг н1>нимг говоромг чппити. Зато, да бн е принудјо, болћ дн ми разнепи, реко само : „На прпм-ћрг, лгобезна господична ?" Онда н4нг дедг високимг гласомг рече: „На прим^ћрг, Марјн е васг упознала , пре него што смо васг видили, милостивнИ господине. На путу у Кале, кадг смо у АмЈансу после подне одпочивали, седнла е МарЈи сама у крчми на ирозору. Затимг уђемг н опетг у собу , она ми страшлБИво похити на суеречг, и рече; М б 1 идемо великоИ опасности на сусретг. Али Богг е сг нама; мн нетреба да се боимо. Ми ћемо лежати на морскомг брегу. Б огђ ће послати свога ангела. Онг ће иропзвести едногг помоћника. Тако е рекла Марјн, и записала е, милостивни господпне, вашг ликг, ваше године, а тако и бшо ваше косе. Кадг сзмб васг потомг вид10 у рибарскоИ колеби , бнли ете онав истбнј, кога ми е Марја у Амјансу опиеада." Кадт « Дун-Офалннг то изговорјо, нисамБ се усудш иротиворечиги. 'Л самк признао, да самБ мало иадг хоризонтомЂ мои изкуства и знана напол'ћ изступјо, и препоручпла ме милостб Марјина ирЈшелБскомг хранителм. „Лена," продужимг н смешећи се на то, „нје никадг гакова срећа у део пала. Али а мислимг, лена господична, ангели се радо ег ангелима нграм, зато они немаго са мномг ништа обичнога." Овав одговорг побудјо е у нвов тиху недопадлБивостБ. Она наеданпутг прекину, и управи говорг са нБоае свовстеномг оеобености на друив иредметг. Управо самБ ти сг нам^ћромг, Хари, то обстоателно приповедјо. Шта [ти управо мислип^г о томе? Никада шштг, кажемг ти, нпсамБ тако

младу девоику а тако зрелогг разума, тако многогг обозрена, тако великогг духа и тако редкогг уображена видјо. Тм бн морао нго видити, саму нго саслушати , да бн са мномг мое уднвлен'ћ поделјо. Иикада нећу ову поећту новогг лета заборавиги; но увекг ћу се сбБмшимг се позивомг ползовати , како бБ1 старогг пророка и лепу духовп1јеницу изближе упознао. (Продужегћ с.гћдуе).

Гј1ЧГ»И П ТуЈ»ЦН 21о1а25В г Ге ма Србе. (СвршетакЋ.) Но хМилошг га опросги зеленка, Те за бритке саблћ прихватише, Сг ногу мевданг дјзле мнаци. 740 Стои цика оштрјехг сабалн, бдна другу срета и одбЈн. Оба в-ћшга а добро оруж-ћ, Погоне се дуго по меидану, Те се збила Мплошг расрдјо, 745 Вид^ћћ' брата Бановпћ' Страхипу, Гђе сг Турчиномг довршш давно, Прпдодаде снаге, што имаде, бднимг махомг и еднимг ударцемг Изби Грку саблго изг деенице, 750 II по врату ошину га страшно, Све му вратне жиле преећкао, Грдна рана ше одг пребола, Иаде Грче и испусги душу. Нешће Милошг одванти главе, 755 Текг му узе свЈетло оруж-ћ Радг спомена себи одг мегдана. То гледаше воиске обадвЈе, Пакг цареви таки знака дам, Да с' ударе, и да се пресуди, 760 Ч јл ли ће остати старјн. Милни Боже, да чудна сехира! Што вид-ћти и гледати б4ше, Када вовска мриши на вопску , Добри конби пол-ћмг иотекоше, 765 Рекао бм, да се землн миче. II тонуче подг ногама силни.чг, Колико се потреса и сгреса; А планина висока Кестена Сурваће се, река б', у долине. 770 Колико се дрма предг очпиа, Погоне се и с!еку вовске. Срби знаду, да свакоме валн, Трп поећћи своЈе душмана, Ако мисле меИдаиг одржати - 775 И сг образомг дому доћи своме. Носише се вовске по меидану, Л-ћти б"ћше, о Ивану-дану, А већг подне показало сунце. Давно б' Грци бши поб-ћгнула, 780 Да имг нје стида одг Турака; И Турци бн плећа окренули, Ал' се стиде Грка и нбане, И бое се султана своега, Кои собомЂ боемЂ управлнше. 785 А кадг впде силанг царг Ст&пане,