Подунавка Земун

.«83«"В"1з з« »41ВЛКУ II 1П7КУ.

537

Да се ше бно преварш, II Грцима исто и Турцима Иреко поле да нестаде воиске, Оида пусти одморне ганаке, 790 А предБ нћииа и самг главомт. пође Сг шиааиша свонмђ воиводама, Уд«рише чили на> сустале. Учинише русваП одг Турака II одг Грка нвинихђ прјателн; 795 Иреседе имт. гостовшЉ грдно, Е ихг нађе погибао грдна, Што ее нпкадг ни надалн нису, Те одг муке рукомг побћгоше. За НБима се Срби наклопили. 800 'Ираше пхг докг имг волн бћше. Гултанг Осмо оде безг обзира Проклингаћи Грчко братим.гћн^. Чуданг шићарг Срби задобпли У логор}' и на разбоишту, 805 Оснмг свега тридесетг тисућа БедевЈа и добрихг хатова; Задобише и славу и хвалу. Те се прича и данасг спомин-ћ, Ако Богг да, хоће довјека. 810 Живимг пћсма и лјепо здравл^ћ, А мртвјбмг рага насел-ћ.

Шаж г к>-Геба.«1> н ДанпшелдЂ. 3. Почетакг владана Шахг-Гебала. Изг два пређашнп предсловЈп видиће мои сладки читаоцн и господари и госпе (разум-ђмг оне, кои ове листове читали буду), да е нам-ћра списате.тћва, да они знаду кое бно таЛ ШахгГебалг, и да имг каже да треба и ово прочитати, што е онг написао, макарг више ништа нечитали. Садг ћемо поћи да.тћ, и лвити, шта е ШахгГебалг радш, кадг е после смрти отца свога дошао на престолг пространогг исилногг источноинд1искогг царства. Шахг-Гебалг, кажу намг старе кнвиге, био е и зао и добарг. бли онг башг гакавг бмо, мм неможемо знати, а нити зна и «наи, кои е ове старе кнкиге написао. Е, одкудг «Б1 знате, да онг незна, виче еданг прЈннг. А како не бн знао, кадг онг самг каже. Онг вели у своимг кнвигама овако: Шахг-Гебалг, еданг по добромг и зломг говору познаТБ1И султанг; дакле кадг онг каже „по говору" 1ие л' то лвншЧ знакг, да онг непише како е самг дознао и познао, него како е одг другнхг чуо. Е па зарг то тако може бмти, да се о едномг човеку, а особито султану, онако напише како се само чуе, пнта некш прјннг. — Мм то вамг, драпи пршне, башг за цФ»ло казати незнамо, како е онда бмло, али кадг бм, и ако бн, и могли, и смели са данашн&гг обнчаа, на оно доба заклгочити, рекли бн да може бнти! — брг данасг знамо да толике силе кое оде, кое новине говоре и Фале кога, и како хоћеду, а друге опетг шараго и хуле, брблиго и иишу опетг како и шта хоћеду, па кадг е сада' тако, валБда е и

онда што овако могло бвгги, и тежко да ше и бнло. Дакле, оваи нашг Шахг-Гебалг могао е бмти и добарг и злочестг. Но у почетку н^гове владе, — а онг е почео нладати одг прилике свое 18. године, — 6 бш е онг са свимг валннг. Онг е изг руку свога учитела узетг, и уздигнутг на престолг. Онг е дакле чисгг, невинг, пунг лгобови кг добру, и са жаркомг тежНБОмг да усрећи свон народг, почео владати. Врло лепо, и таг1 е народг башг могао бмти, а и 6 бш е срећанг; ерг коимг народомг влада тако правичанг царг, тав народг, а особнто гди се владало као у источноИ Индји безг сваке конштитуцје, морао е срећанг бнтп. Н1е башг тако! А зашто ше? кажу намг старе наше кнБиге, да Шахг-Гебалг ше имао врстногг Итимадумета, или што кажу на другомг м-ћсту великогг везира, па што е годг онг запов^дао, оваД е то другчје издавао, те су тако сви послови ишли по н^ћговоГг волби . А волн нћгова ше башг иаИчистЈн бмла, кое е онг и самг знао; а други су то дознали одтуда, што бн онг мпого пуга у дружству се замислш, па 6 б 1 онда уздануо. Кадг ко забрпнугг уздане, кажу да мора имати н-ћку тегобу на срдцу. За тегобу Итимадулета индЈВскогг знали су свп, кои су сг нвимг у приликама бмвали, да е изтицала изг зле соп-ћсти. Или е то н -ћгово често уздисанф,, пли и другЈи ко, кои е знао н^ћга обићи, и Шаху-Гебалу подг кожу се увући, дао повода, незна се, но то се зна, да е Шахг-Гебалг на послове свога Игимадулета будно оио имао, и кадг се о 1гћговомг невалнлству ув - ћри, а онг га протера, и на н-ћгово м-ћсто поСтави свогг учителн и пр^нтелн ФилосоФа Данишменда Итимадулетомг. 4. Д а н и ш м е н д г И т и м а д ул е т г. Р а з г оворг Шаха-Гебала са новнмг Итим а д у л ет о м г. Данишмендг, као човекг ФилосоФг, одрицао е дуго примитисе Итимадулетства; онг е навод1о, да онг као Филосовг имао е посла само са идеама, а сг лгодма врло мало, или управо нимало. Онг е казао свомг султану, да ће по тому, што лгоде, као што су на зсмлби , врло мало познае, тежко моћи држави и н-ћчу користити. Али султанг навали на нћга, и онг се Итимадулетства пршми. Кадг се све испуни што е требало, да се зна да е Данишмендг Итимадулетг, и кадг е новнИ великш везирг у ово свое ново зван1е уведенг бно, дозове га султанг Шахг-Гебалг предг себе у своП кабпнетг. Кадг Данишмендг предг султана у нћговг кабинетг уђе, сћдш е султанг на миндерлуку, наслон-ћнг на десну руку, и чимг новнЛ Итпмадулетг у собу уђе, насмее се онг на свога Итимадулета, па му проговори: „Но, прГателго Данишменде, тн си садг Итимадулетг, садг треба као правшЧ Итимадулетг и да радишг." „Али господару, проговори Данишмендг, а

самв теби казао, да н лгоде слабо познаемг, а кадг 1и слабо познаемг, како ћу н као Итпмадулетг радити, да задоволБпмг и тебе и нби. „Нми, рекне султанг, тн си мени, докг си ме уч1о, много говорш о дужностима добрнхг султана, и о дужностима подаиника спрама своихг султанскихг господара, садг чини тако, па ће добро бмти. Само немои, прјнгелго Данишменде, да заборавишг, те да оно поправишг, што е мов пређашнБш Итимадулетг искварјо." „Е, господару, треба да ми кажешг одг прилике шта е то, што е онг искварш, ерг да н могу сгаро поправитп, треба да знамг шта му Фали, па да га исправимг, и да дотерамг тако, како валн да е." „Прјлтелго Данишменде, рекне султанг, н башг теби немогу све казатн, и свакш буџакг претрести, да најјемг гди су зла, коа е онав чоиек-;, почин10. Но у главномг кажемг ти ово, прво и прво гледаИ те одлакшаИ народу, промени и исправи чиновнике, кои су ленви и неправедни, поправи џамје и пагоде, и, ово ти наивећма нрепоручуемг, гледав те дотераи у редг те мутаве Факире и дервише. Одг прилике, а ти ово препоручуемг, што самв дознао, да е онаи моД пређашнБЈИ Игимадулетг много новаца себи стекао, што е намештао у службе лгоде, кои за службе нису бмли, и што е много Факирима, и дервишима, и календерима гледао крозг нрсте. Зашто е онг то чинш, башг са свимг добро и изв-ћстно знати немогу, али, као што самв начути могао, бно е онг само за себе, па или изг атара ком' годг одг своихг пр1ателн, или за добре бакшише трпао е онг немилице, смутлБивце, и ленкштине у мое службе, кои су после све узбурлали, и мени сила и сила штете направили. Кадг самк пре две године по вилаету путовао, нашао самв свашта, наИбо.гћ провинте бмле су или пусте, или задивлнчене, и самг Лахорг изгледао е жалостно. Зато, прјателго Данишменде, тн си мои човекг, тн се Браме боишг, тн лгоде, и покра® свш нкшвихг погрЉшака, лгобишг, гледаИ што бо.гћ можешг, те поправи, и доведи у редг, да и мени и Брами угодишг, па да те тако и онг благослови, и а на мое груди притиснемг, и да те светг сг поносомг спомин^ћ. 5. Мисли Данишмендове. Владати естБ велика вештина, или као што обмчно кажемо ма0стор1Н, свака пакг маисторја мора се учити, у оноВ школи, коа е за то начинЂна. бли то и нашг филозофсшИ Итимадулетг знао, неможемо сигурио казати, но ако се сг едногг на друго заклгочити може, можемо рећи да ше знао, а то погаЈјамо изг самнхг готовнхг мислШ; ерг кадг е онг, чувши одг султана нЉгову волго, у свого собу ушао, скине свого Итидумалетску чалму, протре очи па наслонивши чело на леву руку, а десиомг е шарао по асталу, овако е премишлнвао: Вола е султанова да л одлакшамг народу! Хмг, а самв држао, да ће то бнти тежко и претежко владати, али, кадг е та