Подунавка Земун

238

ПОДУ19 1ВК1.

тако, да и као Итимадулетг наипре сазнамг шта хоће султанг, па онда да радимг, то и видимг, да е владати поланг, и у три четвртине лакше, него што самв а миелш. Али, може бнги, да султанЂ чрезг ово „одлакшати народу" разум1зва, да а учинимг, да народг буде задоволннг, па тако да буде и срећанг; ерт> тврдг е основг та9, да се у задоволБСтву срећа налази. Бадава е свакомг ономђ изгледати на срећу, кои са оннмђ положаемЂ н1е задоволннЂ, у кои га е промисао праведногЂ Браае, кои се са ВншнуомЂ договара, метуо. И, ако е тако, то ништа лакше ше, него владати! Сирома ДаншимендЂ, онђ е већЂ свош филосоФ1ГО предЂ себе прострео! — Далћ само Пјантелго Данишменде, па ћешг видити, да твоа филосоФЈн са владанкмЂ рђаво ће се слагати! „Н ћу продужи ДанншмендЂ свое мисли, сада, кадЂ ми е власгБ у шакама, све мое силе наиети, да правацЂ мов узмемг изђ науке лшдскогђ права; та лшди немогу се другчје управлаги, а да слушаго, него само чрезЂ увћренћ, немогу се другчје руководнти, него чрезг истину, другимг ничимг немогу се кг иривржености побудити, осимг чрезг свое собствено спасепје. Н у томђ послу шшетне законе начинити, па ће бити мирг; ерг кадг види народг да су мои закони валнни, и да свакогг у нћговомг праву бране, онђ ће заиста моратп се радовати, а ово радованћ би ће и султану по волби , и за н'ћгову државу нробитачно. „Оне лгоде, кои су, или по свомђ невалалству, 11.1и у сл^ћдству оне горде и будаласте фидосоФ1е, кол подђ тшмЂ изз^томг, да човечество чрезг нову светлоглг просвети, свое теоретичне будалаштине дотерали до тогг степена, до когг само наидивлћ воображен'ћ наираскалашнш саннча доспети може, па су чрезг то обштемг благу и миру државе на путу, а ћу сђ нбјовнхђ меета сбацити. Тако исто учинићу и са оннма кои су, као што султанЂ каже ленБИ, и ком законе крнво толковали буду. На нБшва места поставићу л оне, кои обште добро т. е. чисто изнснен^ћ човеч1бгг права, благе основоноложае. братинство и братолгоб1е, свегу равноправностБ, и неиреднмосгБ грађана строго пазити и наблгодавати знаду. „Н ћу, насгавп Данишмендг дал-ћ, в-ћру и нравственносгБ утврдити, а то ће султанЂ моИ господарг и мислнти, кадг ми е запов-ћдш, да џамје и пагоде шшравпмг. — КадЂ н честите н валнне шеике и брамине, бонце и Факире ноставиаг, оида ће вћра и нравственостБ цветати, онда ће и народг дознати, да су ово два стуба свјго склоностји и обичан лгодскихг, и да се само 1ако држашт срећа постићи дае, и да ће бадава тежитн свакш за именомг отечестволгобца, кои ова два нка стуба блаженства, ове подпоре човека и грађанина оборити тражи. Та, каково емство са безб4дностБ иманн, чести н живота имаћеду, ако чувство вЂрозаконскпхг обвезагелсгва непазе! А, тежко е в-ћровати, да безг вЉре нравственостБ и помислити се може. Оне брамине, муФпе, Факире, калепдере ,Јили како Ш годг

зову, кои небуду овако мислили и чинили, п ћу султану предати, да Ш онг доведе у редг. „Н знамЂ, рекне онг, да у целомг свету нема државе разума — 93егтт(1Пла1 — Зато ћу представити сулгану, да нћгова „влада б} де снажна," а то ће лако бБ1ти, ерг нје демократична. С-ви коици владе стичу се у едно клупче, а то е у султановои руцБ1; онг само да се ув'ћри, да оваИ оснопоположаи важи за савг моралнмП светг, и да наиманн сумна у истину тога, нвлн наиоЧИТ1Н) оскудицу на иознаванго вечитихг природе закона, па е свршенг посао. в Онде, гди е чиста добродћтелк, и гди се она уважава, мора и волн, а мора и срце очистити се." „У овомг доброд-ћтели царству поштуе се братинско соглаше више, него све дрЈто." „А истина држи се ту за наичвршћу подпору, ерг се зна, да она има у себн неразвалиму силу живота." „Ту пема м-ћста ненасигима желн имана, иеописано подкуплБиваи ^ћ, нечувено самолгобје и себичностБ, непреходимо злочестје, ннзка и подла пукостБ, гнуснма, развраћенни характерг, презренн достоина развраћеностБ, безсовЈштностБ и непоузданосгБ. ,,'Гу ће се наћи и чиста грађанска доброд -ћтелБ — ту ће се знати да е нћнЂ подупирачЂ светло грађаиско чувство, а то ће рећи политичко обште чувство, или обшпД едипиИ духг ©ешетГииг о&ег @ете1пде{(И — зиаће се такођерг, да НБИне вештесгвенне сложенн частице чине грађансмв духг и грађанску снагу, или непотресно постоннство у подпомаганго п бранешо грађанскогг добраиправа. Чрезг ово родиће се уверенћ, како свакчи членЂ ц -ћлогЂ државногЂ т-ћла, сваку бо.гћтицу, сваку потребу и сваку сладостБ макогђ поединогЂ члена треба да осећа, и зато да се попашти, да утиша, задоволБИ, и ужива оно, што у свопмђ сочленовима нађе: оно да пзтреблгое, што е сшша шкодлбиво , а подпомаже само оно што е за све добро. НаИбола е држава она, гди свакш поедишли грађанинг туђу увреду, као свого собственну осећа." „Овд-ћ ће се гнушавати плегака и подкопавана; ерг гди е доброд'ћтелБ ондћ нити ове мЂста имати, нити ако се и угнкизде дуго транти могу; гди е преданостви споразумленћ, онде снага неоскудЂва, ту е сила в+>ре и ув-ћренн, ту се може догодиги, да ко и да се навести да заблуди, ал' зато опстг наскоро прене, тргне се, и стресе се магновенногг заблуђена, а плодови овб 1 поступака есу свагда светлЈи, и шштг кђ тому полезни." „Овд^ћ су, мислаше дал^ћ Данишмендг, они лепи, тихи , и човечни нагони, кои срце наше лгодскои несрећи отвараго, кои сваку туђу нужду свошмг чине, и кои туђа страданн онако есећаго, као и самг страдагоћШ , кои у лгодскимг грудима снажно буде — (\уескеп) — онаи светбш гласг, кои нама заповеда, да сву свого снагу на утишан^ћ земалБскихг б^да употребимо, и да у благороднои борби са доброд'ћтелк, и за лгодско благостанЈ> и собствену срећу и рођенкШ животђ нештедимо."

Овако е мислш ДанишмендЂ, иовб1и Итимадулетг Шаха-Гебала, су.пана неизмеримогг царства източно-индјннскогг. Сирома Данишмендг! С.'

ДШ1раН'К» II Она су „мртва , изумрла т4ла" обично се каже о тако званимг органскимЂ или оживотворенимЂ створеннма — кђ коима не само лгоди, него и животин^ћ и раст-ђнЈа принадлеже — чимђ се у нБима матерјална промена и сђ овомђ животни поави угасе. Ночемг се и садг органична гћла или организми, дакле расгћшн, животин-ћ и лгод1и, такође „одушевл^ћнимг" називаго, то постои обичаи при смрти овм рећи: „душа е одлетила." Али овде мисли се не само о невидимомг и нематерјалномг нечему, кои е доиста изг умирућегг гћла одхунло , почемг е за време живота као управителБ животне д-ђлателности гдигодг у Нлу живило, него сђ тимђ само означено, да е ма каквимЂ узрокомЂ заедничко д-ћиство тћлесне матерје, кое е животне д-ћлателности производило, а сг тимг и матерјнлна промена окончана. У овомг смислу обично се месго речи „душа" изражаИ „сила животна" употреблнва. Многн, па наравно и учени, кои за и проти†магершлиз .ча иишу, доказуго, премда сасвимг неправо, да душа равно значенЈј има сђ „духомг;" о овоме овде гбворити теместо. Употреблнва л' се душа у нашои мисли, то дакле и расгћше има тако исто душу као животшш и човекг, и умнре раст -ћнје и постае мртво тћло као животина и човекг. Организамг човечЈИ неумире (т. е. губи матершлну нромену а сђ овомг и свого Д 'ћлателно ('п.) у свима своимг чаетима у едномг и истомг тренутку. Ионенадг е д 'ћлателностБ у мозгу (свеств, чувство, разумг) готово угашена, докг срдачна и црно-џигерична д'ћлателностБ, као п д'ћиство утробно 10 штђ трае. Ово постепено и почастно умнрин1> обично се изражаемЂ „смртна борба (агоше)" означава и чрезто породившн се понви, кои часЂ шштђ животу, часг већг смрти принадлеже, зову се смртни понви. Као што садг една или друга одђ наиглавнЈи животни д-ћлателностји пре него остале пресгане, тако се у говору „смртБ одђ несвести, загушлан и капл1>" узело. При смрти одђ несвесги ослаби наипре срдачна д ^ћлателносгБ, при загушлнго црна џнгерица а при каплБИ наипре мозакЂ пресгане д^ћлателанЂ 6 б1ги. Животђ човечШ, кои се изкуствено неможе продужити, али се изкуетвено прекратити може, допире по ирироди сходномђ течаго живота обично до седамдесете или осамдесеге године, понекадЂ и днлћ и онда смртБ гшслћдуе безг предходеће болести, безЂ особити какови узрока, тихо и полагано, или брзо, примћтно и са свеећу или непримЈјтно у спаваиго. Такова смртБ одг остареле елабости прнродна е, нормална и необходимо-нуждна. — Свакш родг смрти, кои изг другогг каквогг узрока а не изг ирироди сходногг окончена живота проистиче, неприроданг о'