Подунавка Земун

Л1ВГТ'1> 31 3 4В4В.Т II ВПУКУ.

239

(случаннт., пре времена) и посл^ћдуе или збогг болести (збогг неправогЂ престанка матерјнлне промене), више нли ман ћ брзо , или насилно, спојншнбпмђ механичнимг или хемичнимг утицаемг. — Почемг се садг кодг неприродне смрти понвлена смртна више или манћ нсно ноказуго^ дуже или ираће време трак), то се означавага слкдушће струке смрти: проста изнурева смртБ, нодг кое се смртни понви сасвпмг полагано изг већг еуштественн болестни обсголтелства разВ1НН), тако да време нвиовогг починнна може се точно опредћлити, и онда се вшие илн ман-ћ постодномг едно за другимг сл1>детву до поеледн1иг угашенн бмћа подижу. ГЈри умиранш подг смртномг борбомгузимлго смртни понви еданг ненопрпмћ)нћ1и почетакг и имаш еданг више или манћ оштро ограниченми течаи. СмртБ се лакшомг или бржомг називлћ, као што смртни ионви дуже и.111 краће време траго. Кодг напрасне смрти ограничаваго се ови нонви само на неко сасвимг кратко време (на неколико секунда до минута) или НБиовг почетакг нада заедно са угасомг животнимг. Иапраена емртБ изненада се понвлгое, та ако овои никаква болеств и непредходи. Нанрасна смртк, кого невештг човекг неправи за канлго држи и кон налазећегг се у лежанш, ходу, стоннго, при лакомг или лкомг покрету или заниманго, при еденш или при излазку нн пол -ћ изненада нападне, непроизлази Ј векг одг едногг и истогг узрока (особито каплн у мозгу), него долази тако исто одг нагомилане крви кодг арне џигерице и срдца, као што бива патна у мозгу; а могу крвнмИ цевБ, болеств у столаку и утроби, као и оштро разболен+> крви такову смртБ проузроковати. Редко се то догнђа, да лекарв предг отворенниг тћломг каквогг нанрсно з мрлогг стои, а да у овоме узрокг смрти неизнађе. Поави умирана или смртне борбе састое се у знацима почнншће или предходеће слабости нервнчне и мишићне системе, обично помешане са симптомшмг суштествеие болести. Обично Змиру различни агшрати у едномг опредћленомг, прилично правилномг реду едну за другимг. Убитакг мпшићногг напрезанн дае се одма јоштг у почетку променомг черте на лицу и дркћућимг безснажнимг покретомг дознагп. Бледо-жуто лице постае дуго, попуштено, суво, упало око, укочено, безживотно и полузатворено, носг заоши.Лнг, узанг и са осталимг •странама, образн суви и намрштенн, уста полуотворена, устнице суве, брада дуга и заошил&на. Говорг постане слабг и дркгашћг; т^ло клоие на ностелго; дисан& е слабо, површно, лагано и трудно, наиосл^ћдку малаксаво и ропташће (т. е. смртно лупан-ћ); гутан4 постане немоћно и усуто пнће збогг слабости еловне ц^вн пада са валшоћнмг се шуиомг у сгомакг; куц;ш1> срдца постае све слабЈе и неразговетше; живацг сг почетка врло >скори, напосл-ћдку малакше и постане коначновидно слабг; често збогг слабости мишића поганг и мокраћа нехотице излазн. Ладноћа и понекадг ладншЧ леилБпвии зноИ повлачи се сг ручии и ножнБ! вр'ова прстјго иротивно групу;

вндг и слухг изчезне; свестБ, дисаи и крвнкп'! течаи сасвимг престану и животг се угаси. —• Гд1 )Кои еа смрћу борећи се бБ1ваго снесгни скоро до иоследнкгг издисан, наравно понекадк се у последи^мг тренутку живота двизанћ духовнм д^лателностјв прим-ћтити може, ман4 повратакг пре магломг опасане свести и разума. — Често е смртна борба за умируће, као и за околостоеће, еасвимг болно и мучително, особито ири великомг немиру и страшенго, као и при болномг трпленго болесника Тренутакг, у кои смртв зацело наступа, никада се точно опредћлити неможе; тако исто ман^ћ се дае казати, кон е суштествена промена, на којов смртБ почива. Безг сумн^ћ ова напослћдкз' зависи свагда одг мозга и горнЉ части ртендчне мождине (може бити само одг продулћногг мозга). — По свои прилци непоавлгое се смртБ Ј - векг са видимимг Јгасомг живота, т. е. са престанкомг свјго животни ионна. брг има случаева, гди се чини, да су последнки позадуго савршено престае; и текг опетг много каснје него обично поавн мртвила; наступеда.тћ имаслучаевн (о привидности смрти), гди иочигаву неделго дугог Ђ траннн смрти животг се поврати, и буле или саао за кратко врме и.ш савршено оздрави.

Нстор чне СНТ1111ЦС. — Великчб царг Карлг V. раздао е своеволбно све круне свое брату и сину своме. 6данпутг ноћу, пре кое е нзг Нидерланда у Шпашго дошао, разговарао се дуго са Раихсканцлеромг Салдомг о немачкимг стварима. Кадг се оиросте, зазвони Карлг, да Салда са свећомг изпрагити да, али случаино недође ннко одма. „Видишли лшде" рекне Карлг горко смешећи се, „како онн знаду да л више господарг нисамБ;"

З г зме самг свећз' те засветли Салдз' кои на басамаци проговори : „То, драгш Салдз', некг ти е спомена на оногг цара, когг си сниномг свитомг, и поб-ћдоносномг воиномг обкружена гледао, когг садг одг свпо оставл-ћна гледалм. Нћга, когг ен и ти двесга годнна верно служЈо, а онг садг мора тебе да послужм." — КралБ Енглеекји I) о |)^ с Ш. преживш е у свомг дугачкомг владанго ове Европске владаоце, као: данске кралћве: Фридрика V. и Хрисплна VII.: русиске: аарицу Елисавету, ПеграШ., Катарину II.; Павла I.; полкске: само АвгуетаПГ., аустриске: Франца I.; Марјго Терезш, 1осиФа II.; Леополда II.; шведске: АдолФа Фрндрика Густава III., Карла XIII.; Француске : Лудвикг XV. и Лудвика XVI., праиске: Фридрика II., и Фридрика Вилхелма II.; шпанске: Карла III. и Карла IV.; португалске: 1оеиФа, Емануила, Марно, Францишку, Исабелу. Три су кралл у Енглескои наидуже владали : Хаинрикг 111. владао е 56 година, Едуардг III. 51 годину и ђорђе III. 59 година.

.4 ■■ е к д о т а. — Ветрогонлети путникг еданг сусретне у полго сеоску едну девоику, кон е внше магараца предг собомг изг паше кућп терала. „Одкудг си лепа девоико?" Запита е онг. „Таки ту изг првогг еела, госнодару," одговори му она. „Ти безг сумн-ћ познаешг кћерБ еусћда твога Н, па вере ти буди тако добра и однеси јов оваи полгобацгСг тимг речма хтеде онг младу селнпку да загрли и полгоби. „Остави се тога госполару" прнмћти му она, „паметше ће бити, полгоби ти едногг кога оћешг одг мом магараца, па како ће они зацело пре мене кодг н^ћне куће бити, и нго пре мене видити, немоП се брннути, они ће свесрдно препоруку брата свога изпунити."

Еракг. Море, Петаче, какова знана треба да има онав, кои са економјомг управла? Петакг. Кадг ме питашг, да ти кажемг, хроиолошчна, астрономична, ботаннчна , Физична, Филологична, ФилозоФична, агрикултурна, хидрјотична, штетоводителна, мпмична и пр. п пр. Еракг. У, Петаче! Шта ти то наброа; па гди се мора учити, да се то све зна ? Петакг. У Кезмарку, Сарвашу, Шарошиатаку и Кечкемету.

Е р а к г. Какви се то, Бога ти, Петаче, испити у Београду држе? Петакг. Учителвски, Ераче. Еракг. Па ако учителки ти неположз' добро испите, шта ће онда бити ? Петакг. Вонг сг ш.нма ! Еракг. То би бол^ било, Петаче, одг чиновника започети, па би и за мене празднога места бв1ло, а може-бити, да би и самогг испитача каквогг место упразнило се, и н би таковиП после постати аогао.

ЕРАКЂ И ПЕТ4 К 1».