Подунавка Земун

ЛНГТЂ 31 34К1ВУ II Н«УКУ.

251

дитостб противт. мене. Да л' бн ме ла» безсавестни лгоди, кои га служе, за преступника означили? — Опомене доброд-ћтелвногг Џуксона нису ми бћ!ле Јзалз'дне. Неколико дана протекло е у овомђ размишлаванго. Н самк се разговарао са многимг моимђ прЈателБима. И самв мислјо о теби , и да лодг тебе желимт>, и ст> тобомг, тбј мои едшшв, у Италји живити, као прошлн година. Али онда бБ1 заборавјо на отечесгво, а особито на многе благородне Католике, кое н почитуемг, сг ко ииа самБ се решт судбину делити , коима самв дао речБ да ћу постоанг бБ1т«, кои мои сав^ћтг слушаго, и све друге планове. Потомг уђе едногг готра господинг Оч>алинг у мого собу. Нисмо се видили готово већг неделго дана. Онг ми п[)уж» руку « рече пр«роческимг гласомг: „Бежи, ерг лач>г риче, ко се небБ1 боно ? Али тежко томе, кои варошв крвлго зида, и построава варошк иеправдомг !" Изг овогг увода смиреногг мужа прнм-ћтјо самв, да е в^ств о крал-ћвои волби збогг могг удаленд већг и до н-ћговн ушјго дошла. Онг е имао прјател-ћ у двору. Види се, да онг обиталиште у Лондону нје узалудг узео. Тако исто и о путованк) крал^вомг у Шотландјго знао е већг. ,Али," настави онг на то, „кралк иде са суетнимг нам^ћрама и са мислима, кое ће му на срамоту служити. Зато дакле вели Господг: Као што се сребро, тучг, олово и бакарг уедно меће у пећк, да се подг тимг ватра разпали, и разтопи: тако ћу а н1>гове планове у мои гн-ћвг и лготину уедно метути, затворити и разтопити." Кадг е напоследку у обичномг говору лгодјв одкрјо свое мБ1Сли, дозиао самв више, него што самБ знао, да кралв Карлг нарочито збогг тога оће у Шотландпо да путуе, да Нуританце сасвимг са Епископалима саедини, и то нбиово нрковно бмће уништи. „То е несрећа!" повиче старБЈи, „шотландска црква пре ће разорена, него оскверн^ћна бити; и н^ћна деца пре ћеду на развалинама умрети, него свого светинго земномг властнику предати. Дакле, господине, покораваДте се кралго, отресите прашину сг ваши ципела, и обрните леђа новомг ужасу. Да, добро 6 бј 6 б1ло , да се а старг човекг, кадг мога отечества робство свршено видимг, на путг спремимг, како би вама у усамл^ћностБ населбине сч оне стране светскогг мора сл1;довао, гди Индјннци вама подчин^ћни пребиваго. Тамо ћу н онда идолопоклонцима проповедати, и нби Гоеподу нав-ћштавати; ерг овде се зида нова Нинива и новг Бабелг." „Како мислите вб1 о томе, господинг Офзлинг ?" реко а. „Ко е вамг казао, да ћу а кг Индјанцима преко светскогг мора ићи ? Заиста 1 ошгб нисамБ се тврдо р4ш1о. Но свои прилици, ако ее изг Енглеске морамг уклонити, оддаћу се момг прјателго Отаму опетг у Италш, и чекаћу свршетакг немира и згодно време, како 6 б 1 у безб^ћдности овде обигавати могао." „То нећете вбј . Мон Марја уснила е ноћасг едну лађу, на којои сте вб1 са сто племића у страну землго дошли, гди сте подг еднилг висо-

кимг дрветомг седили, и дивлаци ело сј ' вамг доносили, и вашоВ речи повиновали с-е. Други пакг обарали су дрвећа, н правили колебе на обали велике реке, коа се тамо у море слива." (I нисамБ се могао одг смен задржати; али опетг напала ме е мисао са неописаномг силомг. И самБ мислш особито на поклонг, кои е кралБ моме отцј 7 " у Америки учинјо, а сећао самБ се и речји; мога умирућегг отцч. Како бБ1 тамо свима утруђеницима, мученицима п гогћиицима, кои су пре или носле вере сное ради имали волго изг земл'ћ ићи, безбЉдно приб-ћжиште приуготовјо ? Ова мисао наеданпутг бБ1ла е разасн"ћна. 'Гако ми е 6 б)ло , као да е то нанблагороднји задатакг мога живота; као да е Марш анђео, средствомг кога ће ми се небо отворити. Д кажемг староме, да е санг Марјинг веома изреданг сав г ћтг; и приповедимг му о момг прптнжанго на обали реке Потовмака, о чему Дун-Офалинг ништа 1не знао. „Добро, милостивБП1 господине," рече онг, „тамо ћете колебе зидати. Нека Богг буде сг вама. Ослоните се на Бога. Онг ће васг водити свошмг светомг десницомг."

12. Приближаван -ђ. Нстогг дана предг вече посћгимг л 0®алинову кућу. Онг ми е казао, да е н-ћгова унука бБ1ла нешто слаба. Н е нађемг у н1>нов соби саму. Она бкшше бледа, а очи видиле су се сузне. Она ме прими сг навикнутомг добротомг. Лебдило е нешто за чудо лепо у н-ћномг невеселомг смешенго, сг коимг ме е поздравила. Никада ше речв заустила, а да Н1е знала стотинама маленкости приповедати. Али како небБ1 оно, што обчарателносћу н1зногг лица, особитимг качествомг, з' комг се онако лепо огледа, све узбуђуе, важно бнло ? Она ме е већг одавна у кругу свои домаћи увукла, да би н-ћна птица, н4но цвеће на прозорз г , н-ћни ликови, нЉна читанн, мале околности н 4 нб 1 сродника високо знаменован^ за мене придобиле. Тн си срећанг, Хари, што имашг сестру. Н самв до сада виђао госпое само у особитомг светчаномг од'ћлу. Ова господична Офалинг прва е женскинн, кг КО1О0 \ 7 н-ћномг домаћемг од-ћлу присгупити смемг. Каква е разлика, светг и животг едне девонке, и едногг човека животг и светг! — Врло се радо заборавлнго велики предмети знанн, народа, собственогг одношенн са лгобведостовнимг маленкостима какв< гг домаћегг сј т штества, гди Генјв какове чувствителне жене управлн. „Вм ми се видите нешто невесели, господична Офалинг ?" реко а, и прекину нш приповедап4. „ Вб ! за нечимг тугуете, ваше су очи сузне. Ако самв нез т чтивг сг моимг поверителнимг пБгганћмг, то држите ову неспокоину внимателностБ на све, што се васг тиче, за добро." Она одговори смешећи се: „Кадг мб ! девоИке еданпутг плачемо, то ће толико рећи, као кадг лгоди бесне. То е тако у природи, да се свака частБ труди, како бн ма на кои начинг

срце свое олакшала. Болг мора свое право имати. И потомг може се неко самг себи сменти, ако е свого неповолвностБ на ован нли онаи начинг изплакао или ожалш." „Ко бб1 могао тако рђавг бмтиреко н, „да вама неповолвностБ причини ?" Смешећи се и са добродушномг тугомг погледа ме у очи, и рече: „Може бити вб 1 сами, то еств — — — " „Како? н самг ? господична," повичемг а, почемг н^ћну руку счепамг и на мое устнице притиснемг. У истомг тренутку отворе се врата. Фракастели уђе сг едномг исподг руке цитромг. Н'ћгово лице бБшше пепелаво. Младин изгледао е уирепашћенг; окрене се брзо, врати се и затвори врата. „Уђите унутра, Фракастели!" повиче за нБимг господична Офалинг. Али онг е већг изчезао. „Дакле н самв кривг збогг ваше неповолБности, господична Офалинг ?" ј 'ПБ1тамг н. „Ако не вбх , а оно ваша и целе Енглеске судбина !" рече она. Ко 6 бг могао спрамг толико узнемирене среће живота равнодушанг <1стати ? Ш1 а ће одг Енглеске, Шотландје, одг могг деда, одг васг, одг свега 6 бпи ! Само да имаго мало правичности, мало стрплени еданг према другомг, могли бм на овомг светЈ' веселогг живота бити ! Видите, то ми е причинило тугу, кого садг више немамг, ерг самк е изплакала. Садг вамг дозволавамг, да ми се мало збогг тога смеете." „Никако!" повичемг н; „шта више васг уважавати, а себе изсменти морамг. брг н ову тугу шштг нисамБ надвладао." „Дакле н вамг дозволнвамг, да е изг срца сасвимг нзгладите. Ако то учините , то ћете опетг све сг бол^ћ точке сматрати, и не само да ће светг онда 6 олб 1 И бвпи, вего ћете и ВБ1 у бол-ћ стан-ћ прећи, гди вамг сада неповолбностб недозволива ступити. На мого речБ, умир'те се мало, милостнвб1и господине." „На шта доб(нмг сг тимг ? Какву добру стварв ? Ако душа већг оно оплакуе, што благородно мора пропасти, то е бол-ћ, да лгодско безмоМе у себи призна, да се судбини борећи се неизлаже, него стрпелБиво оно узети, што она донесе, и зато опетг дати, што се мора, или што се може. То е мое начело." „Ха, МНЛОСТИВБ1И господине! дакле вн сте онде, гди самБ и желила да сте. Дакле а немамг вамг ништа више казати. Н самв о томе морала добро знати. брг моВ дедг самг ми е приповедао, сг коликомг сте одданости у вашои судбини о кралћвоВ волби , збогг вашегг удаленн изг Енглеске, говорили. — И вм ћеге ићи преко мора ? у Америку ?" Пмтан^ћ, садг изг Мар1инБ1 з'ст1го изтекше, довело ме у неку малу забуну. Досада самв мо!ао само сг лакомисленосћу о пз'тј' иреко 0кеана мислиги, то еств никада озбилкно нисамв иа овав путг помислш. Али садг самБ виД10 у овомг путованго растанакг са обхођен'ћмг