Подунавка Земун

250

В10ДУВВ4ВК4.

лео бн васт> видити, да као католикг умрете, него да се изђ заблуђена у лицем"ћрство сурвате. Ови епископади усп-ћваго изг слепоће кт> заслепленк), и одг укочености кт. каменитости и тврдоглавству. Они леже у паклу, као овце; смртв ш гризе. Нбиово е д^ћло СЈ 'етно , будалаштина. Али смирени ће скоро нвима завладати, и нвиово упорство мора пасти; у паклу мораго остати." ОваИ гн^ћвЂ смиревогг старца противг епископала има добра сл-ћдства за мене. Кадгодг онг о обраћанго говори, а га опоменемг на епископале. 10. Аз г Д1бнц1а кодг кралл. Лондонђ, 26. М ;ш1 1633. Тм имашг узрока, што си самномг незадоволанг. Н заслужуемг твон пребациванн, мои Хари. Н самв ти могао у неколико врсти едну черту мога живога описати. То самв пропустш, почемг самв сг дана на данг одлагао. Али еадг ћсшг, уместо пис.аа, читаву кнвигу о моимг догађаима примити. Читавг потокг редки судбина прелива ме изг предузетогг правца могг обичногг начина живота. Н ћу ти едно за другимг приповедити. 6. Марта бмо самв кодг крала на приват1н>Л ауд1бнцш. Н салв сг нестрпленћмг стварв поднео; јоштг нестриелвивје очекивали су мои прЈателБИ свршетакг ове. Коцка Католика морала се вући. КралЈЈ, ме е приЈпо ладно, а сг тимг е предсказао непогоду. Монархг, иначе веома лгобведостолнг, бинше оваП парг оскуданг у речма, <■ увг, и у свима нћговимг д'ћлима видило се нешго приморано. Н самв то прим-ћтш; ал' ме н!е остав1о препасти се. Онг ме запиткивао наИпре о момг иутованго. Но на н-ћговомг лицу, у ц-ћговимг речма нашао самв сама противорјиин. Онг ме шдташе за ствари, прама коима онг веома равнодушанг бннше. Опетг прекину ми говорг, и почне о момг отцу. Онг хвалаше н1>гову доброд-ћтелв на такавг начинг, као да 6 б 1 се хтео изразити, шта у мени неналази. Н самв потврђивао мого наЛунутрашнЈго преданостћ. „Немоите се трудитп," рече кралБ сг нешто невеселимг погледомг, „мени ше непознато, шта о мени мислите." Кадг самв му непрем^но мое страхопочитанје потврдити хтео, прекину ми говорг опетг, и захтеваше, да му у неколико речи узрокг напоменемг, што самв кг н-ћму дошао. — <1 самв на то одговорш страхопочитателно и обозрително, али и са свомг снагомг и живости, кон чувство правде дае, о очаателно-пуномк станго н^ћговн католички поданика. Дозвол10 ми е да се изговоримг, слушао ме внимателно и после краткогг ћутанн изрече слћдугоће важне речи: „Лордг Балтиморг, ви мислите, као поданикг; н мислимг као кралв. Н ћу као кралв радити; немоИте никадг заборавити, да као поданикг радите. Л желимг у момг куал&вству мирг, согласје, покоИ; никоме несре-

ћу. Да бн вероисповедннВ ратг предупредш, морамг сгроге мере предузети. Вн ми на жао чините, збогг вашегг отца. Што вн за Католике захгевате, то немвгу вамг допустити. Зашто, то нисамв вами, него само Богу дужанг одговорити. Врло мало могу за васг чинити, збогг садаппгћ мрзости иартае, збогг гнћва иарода противу Каголика; едва личну безбћдноств могу вамг обећати. Но, на жалоств ! то се упорсгвомг Католика и Пуританаца догодило. В б 1 сте себи, господине, пепредосторожносћу шкодили. 'Л познаемг католичкјД потаИннИ умишлаи, у кои сте вн увучени. Немопте се давати на никакву неразсудноств навесги. Вн сте кодг зв^ћздногг суда у подозренго, и на васг се ако пази. Изг почитана према вашемг отцу и вашегг собственогг мира ради, сав^ћтуемг васг да се на неколико година изг Енглеске удалите. Ваша одношенн недозво.мваго вамг иезнатну ролу играти, или безпосленнВ гледаоцг бнти. Удалите се на неко време. Неутраланг неможете бмти, ако у ЕнглескоВ обитавате. Вн имате смртне непрјател-ћ. Жао бн ми бмло., кадг бн се вн силомг обстонгелства или демократичнимг начелама, пре или после, међу противницима мое наредбе дали видити. Што л чинимг, то е за Енглеску срећа. Мож' да ће бнти неколнко бура ; али н \ћ се небопмг. Оне ће ми помоћи, да мое дћло свршимг." »I самв мол10 за дозволенћ, да бм неколико речШ предг Нћгоннмг Величествомг о момг и Католика оправдашо изговорити смео. Онг ми дозволп. Н му одкрјемг мое одношенћ кг Католнцима; одношен1з мои прјателн, кои га су састанакг као таино созаклегје огласили ; говорш самБ о смупЉ пуномг слагашо народа, и о свему, што самв већг архјепнскопу Лауду казао, да бн кралн кг размишлананго о опасномг положенго кралћвства и укроћенго намћра привео. Онда, почемг самв све нзговорш, ућутпмг. „бсте ли све казали, што сте казати имали?" упнта онг мирно. Н то потврдимг. „Добро!" одговори кралБ, „дакле спремите се, да Енглеску осгавите. Жао ме е за васг. Н васг савћтуемг, као што бн мое наиболћ пр|ател'ћ у такнимг обстоателствама сав-ћтовао. Ако кг менн дођете, да опроштаИ узмете, примп'ћу васг радо." Сг тммг ме одпусти кралв. Заиста, Хари, чудновате изванредности кралн и н^ћговг неодложннИ сав^ћтг, да Енглеску опетг оставимг, бнле су ми противг вол-ћ. Хиладу мнслји породиле су се у меии. 1оштг и садг незнамг, како самв онда изг замка изиш'о, како до кола дошао? У вече, ради договора, скупише се мои пргнтелБи кодг мене. Н имг представимг мои говорг и крал-ћвг одговорг. Бмла е мртва тишина. Нико се н1е промешо у лицу. Кадг су новторително трогавагоће опомшшн 1 ј крал&во чули, да н морамг на неколико година Енглеску оставиги, прешла е озбидвностБ едни у удивлен^ћ, други у подсмеЛ. — Почемг самв окончао, скочн полковникг Жемсг Дикннзонг горе — тб !

познаешг вегренасту главу ? — и викну: „Онг е изгуб.гћнг, кралБ !" — Сасвимг чудновато загрми изг уста више нби у ПЈ^номг неспоразумленго онога, што е Дикинзонг изрекао : „Мн смо Католици изгубл-ћни. Ништа неће намг више помоћи. Доћи ће се до грађанскогг рата. Ми ћемо подлећи ! " Почемг се нрва вика утишала, приступи се кг сав -ћту. Тн можешг лако мислити, како су различна мн^ћша бБ1ла. Сва ова шгћтн бнла су на пос.гћдку само дћиства првогг очаагелногг упрепашћена. бдни, клонувши духомг, хтели су одг д-ћла одустати и свого судбину очекивати; други цело свое иман^ћ продаги, и на континенту станити се; а више нби у свои завичаи вратити се, што е кралк изреко своима обнвити, оруЖ1е у таИности преправиги, и сг мачемг пробати, да бн слободу и права свога народа противг самоволБства двора задобили. Н нисамБ говорјо. Кадг су мого намћру хт4ли разум-ћти сав-ћтовао самБ, да у првомг узавренго ништа непредузимам, што бм до опасне и претеране наглости до^ести могло. Доиста а нисамБ имао никакву нам^ћру. СтварБ е бнла врло важна. Радило се о чести, слободи и верозакону, о нашемг иманго и животу. Вишина се самномг соглашавала. Мм се растанемо еданг сг другимг сг тимг закдгоченћмг, да се до четрнаесгБ дана опетг скупд-ћни видимо.

11. С а н г. Дуго самБ нер-ћшенг бмо у избору мое коцке. Сл^ћдугоћегг готра поећтили су ме наИблагороднш мужеви, кои близу кралн живе. Такође и Лордг Џуксонг, казначев, дође. Одгсв1К) разумео самБ, да кралБ изг благонаклоности кг мени, мое удален^ћ захтева. будући онг предвиди, да ћу н у поквареномг предпрјнтјго заплетенг бнги. „ Вб1 неможете ни у Енглеекои, ни у Ирланду остати," рече чесгитни Џуксонг, „безг да васг Католици пре или после на некји начинг за поглавара партае непоставе, са дворомг у противорћч1е ступите, и или жертва Епископала, илн подозревагоћи Каголика, или и самогг двора постанете. Дакле удалите се своеволкно на неколико година изг свогг отечества. То е како за нвнмп покои, тако и за васг самогг полезно." Н самв увидш изг овн речја, да ме држе за важшегг, него што самв бно, или што бм хгео бнти. Дворг се боао, да у мени ненађе гдавну подпору Католика противг н^ћговогг плана. Треба ли, да у таково време еднов^ћрце и отечество у опасномг подоженго оставпмг, а само на мого безб&дностБ мислимг ? Мон гордостБ то не допушта. — Али двору подозрителанг, Епископалима мрзакг, одг свпо сматранг: како ћу се надати, да за Католике могу гаго чинитн? Треба ли, да некада мого руку на крвопродипе у грађанскомг рату подигнемг ? Никада. Крали еднако навалгое, да се удалимг. Нћговг е сав-ћтг улгодна заповестБ. Моа непокорностБ удвоиће н-ћгово подозренћ; обратиће нЂгову ср-