Подунавка Земун

.1ЛГТЂ 31 31К1КГ II НДУКУ.

Красну срећу несрећа зам-ћни, Несрећа е пуно необична И свакоме! некмол' госпошгини, 10 Што одрасте на нези и миту. Цвиле тужне сиротне царице. А ннко ихг да угћши неће, Да утћшн, и да разговори, Тута бв1 имг мало одлахнула, 15 Но нестаде дике и обране, Неста власги, неста у дворица, А душмана пуно па цвјеле Госноцпину, што е забачена. Крилк Вукашинг сћде на ИЈлестолг, 20 Пуоту круну (са свога злочинства) Нреузео ружномг пр1еваромг, Шго р1бтко бииа на свјету. С војгб е цару кумство погазш, За парице, како да ихг нје, 25 Ниги иита, нит' хоће да знаде. Зато кралго нико не помшгћ, Не СЈиаху ни ндне царице, Е тиранинг, а властв му у руци, Озлоеђенг може иштетити, 30 Учииити горе одг сирота. Све се мучнои улагуе власти, Али не шће, ко се нћне бои, Не шће вила, већг свјету лвлл, Са Шаре е кликнула планине, 35 Нсно кликће, 'вако кара кралн: „Вукашине, да одг Бога нађешг! „Шта учини, море, предг свјетомг, „Нашто ли си пошао лакомацг ? „Н шта ли си боланг преаислјо, 40 ,Када куму не св^ћрова своме ? „Камо в-ћра што зададе цару „На умрлу часу нћговоме ? „Шеси л' се цару заг^ћкао „Мешге нЂга да му будешг сину 45 „Млађаноме Царевић' Урошу ? „Да Урошу предашг царевину, „Да царуе, а ти да кралгоешг, „И да цару будешг узг кол-ћну ? „См^ешг ли се опоменут', кралго 50 „СгћповЈехг, погледнвихг рјечи, „Што говора честитг на самрти? „Нје ли ти 'вако бесћдш: „„Аманетг ти, куме Вукашине! „„МоВ единацг и пространо царство, 55 „„Аманетг ти мон госпоштина, „„И по данасг тужна домовина: „„Надгледаи ми ндну удовицу, „„Пази мени млађана Уроша; „„Побрини се, како вала куме, 60 в „Да по мени нико не опази, „„Да ме Н1е више на св1етЈ', „„Но овако некг е безг промене. „„Поздрави се моимг воиводама, „„Некг Урошу поклоне се моме; 65 „„Меште мене некг имг старћшуе; „„А ти, куме, буди до Уроша, „„Како што си био и до мене. „„Слажите се, куме, в пазите. „„Тако ће вамг свашто у напредакг 70 „„Са Бож1Имг поћн благословомг.

„То царг рече, ти му се загћче: „„Мјо куме, силанг царг Ст'ћпане! „„Жао ми е, преболет' те нећу, „„Студено ми срдце у грудима, 75 „„Кадг помислимг, да се растаемо; „„Свега ме е мука обузела „„За таковимг славнимг господаромг. „„Али кадг се неможе на ино, „,,0дг мене ти Бож'н вЂра тврда, 80 „„Нримамг ти се аманета твога, „„И на душу узимамг га свого. „„Сг миромг пођн безг бриге и кара ,,„Са свЈета Богу на истину, „,,Не шкрби се ни чимг на св'|ету, 85 „„Меште тебе бићу ти единцу „„До зрелости и до праве снаге; „„Тадаи ћу му предат' царевину, „„А п ћу му бнти узг колкено. „„Твон, царе, нсна домовина, 90 „,И свиетла госпођа царица, „„Само што ће тебе ожалити, ,,„А за кара другогг знати неће, „„Кодг мене се неће понуждити. „„За воВводе не стараи се данасг, 95 ,,„Е у мене два рођена брата: „„Баиг Угл1ипа и воивода Гоико, „,,И два сина, два добра гонака, ,,„6дно Марко, а друго Андрин, „„ВоИводе смо узаптиги кадра, 100 ,,„Да не смие нико дићи главе „,,0дг насг, царе, одг Луннвчевића; „,,Ни зашто ти по садг бриге ние, „„Све по твојоИ удаће се жели. (Продужонћ сд-ћдув.)

Л1а;)1» Терезвн као цпрнца н жена. I. Шестг господе, кон су конФеренцЈго царице Марје ТерезЈе сачинпвала , бша су већг у соби високе госпое скупл -ћна, и очекивали само шштг долазакг Иногг Величества, па да сћдницу одпочети могу. У овов сћдници требало е данасг врло важно политично пмтан-ћ р^ћшити, и важноств овогг пмтанн могло се на лицу господе опазити коа овде онде у поединимг гомилицама у пространои, полутавнон соби окодостоау, кое озбилкннИ, стародревнмВ намештав и тавниб кадпФеннИ тапетг врло добро озбилкности нбиовш лица одговараше. Овде е бмо баронг Бартенштаинг и граФг УлеФелдг, обопца снажни министери царице, кое е Марја Терезја одг почетка свога владанн, дакле одг тринаестг година, свошмг наклоности и поверен-ћмг ночествовала, коихг упливг тако се непоколебимг и акг видш, да се нико ни смЂлимг мислима ше могао дрзнути, да не призна, да ови мужеви нису за цело царство одг велике користи и важности. Они стонго, познавагоћи добро свого велику, непоколебиму важпостБ, гордомг и узвишеномг главомг на средг сале, и шапутау тихо еданг сг другимг о стварима, кое су онде до-

ћи морале, или гата више кое су требале да дођу, као што би они обоица, господа БартенштаИнг и УлеФелдг, опред^ћлили и наредили. На широкомг мускулозномг лпцу БартенштаИна читао се изражан високоумногг, суровогг трјумФа, кои поб^ћдоноснни мипистерг Н1е се трудш прикриги, а тако и узке устнице изредногг, искусногг дворннина граФа УлеФелда нисј ' могле данасг видимо трјумФирагоће емешен'ћ одрећи. „Н самБ о М010И ствари добро изв^ћстанг, шапуташе господинг Бартенштаинг, царица е чрезто принуђена, порушене уговоре поновити, и тврдо се р-ћшила, да политику, кого смо мм досада са снИнимг усп-ћхомг за Аустрјго вршили, продужи. „Царица о томе ради врло добро, рече УлеФелдг загано, она се може на нашу помоћв ослонити. Мм 10и никада нећемо нашу помоћв и сав-ћтг одрећи ! И докг е тако говорш, изкресне сЈпгоћа се искра гордогг самоучастјн изг н-ћговм очјго тако, да су обадва господпна, кои су онде сг оне стране прозорногг удуба стонли, и наивише се тимг занимали, да ова два властна лгобимца царичина сматраго, одг тога као заслеплћна изгледала. „Погледаите само, господине граФе, промумла еданг одг нби брзо али тихо, погледавте само, како се блажено граФг УлеФелдг данасг смеши. То Н1е никакво пнтан^ћ, онг зна већг напредг нам-ћре царичине, и она се за нкимг поводи а шштг више н-ћговимг желнма. — " „Што се тога тиче, добро ће бнти, господинг граФе Харахг, одговори граФг Коллоредо позорлБиво, добро ће бнти, безусловно сагласити се сг онимг, што ће врховннЛ дворсмЛ канцлерг граФг УлеФелдг Величествз г као свое непредписЈ'гоће мн^ћше иредложити. Л сг мов стране тимг бм радје чин1о, кадг небн, као што знате, у овимг политичнимг стварма башг никакво мн'ћшб себи присвош, и као што ћу вамг прнзнати, да се збогг тога врло мало налазимг у ненсности, коп ће точка д&ла у конФеренцпо данасг као предлогг доћи. Н самв управо врло заннтг, као да е судбине пуна мапа кодг мене присп^ла, и нисамв доиста имао времена, да чнтамг, о чему се данасг ради. Н ћу у томе наГшаметше чинити, да се сг УлеФелдомг сагласимг, т. е. ако вн, господнне президентг граФг Харахг, нисте противногг мн-ћшн, у комг случаго придружићу се иначе безг сваке сумн-ћ вашему." „Добро, и ћу пристати , оваВ парг, као свагда, да се са мн^шемг БартенштаГша сагласимг, уздисаше граФг Харахг раменима сажимагоћи. Нћговг е гласг у овоа конференцји као свашИ путг рћшавагоћг, и увекг налази одзпвг у уву царице. Будимо дакле мн одзивг овоме гласу, и задоволБимо се сг радосћу, што ћемо помоћи, да се горде надежде овогг малогг, високоумногг и надм ^ћногг господина овде сруше." Онг показа сг тихимг мигомг ока на еданг великШ актама и артшмг покривеннО асталг, око кога свудг у наоколо високе, сг р^ћзачкимг ио-