Подунавка Земун

254

ПОДУИЛКК4.

сломг украшене, црномг кожомг поставл'Ј;не сголице господе конФереицЈе столу, у нбиовои средини мало узвишена столица царичина. ГраФт. Коллоредо с.гћдовао е погледу свога прјатела, кои се са вребатоћимг изражаемг ко ономе окренуо бшше, кои е на крага астала последто столицу узео и сасвимг се у артш задуб10, кое предг нвимг лежау. То бк1аше еданг господинг малогг, красногг стаса, кои 10штг прилично младоликг изгледаше, кога неоСична нћжноств и бЈпоћа одг остале господе, кои лица боре старости бразде, одлпконаше. Ј{икаква бора нје се показала на овомг н^ћжномг, беломг лмцу, нити е потавнила ружице, кое на н-ћговпмг образима цветау, и наитпшШ дисав набора ше пореметјо глаткоств овога чела, и сама мала пурпурна уста бшу сасвимг слободна одг чертш лнца и писмени знакова, сг коима староств и животг черте лгодШ обично означаваго. Али овоме (Љжномг, младомг лицу оскуд-ћвао е опетг изражаВ младости, оскуд^ћвао му е уобште свакш изражаи. Ове нћжне черте изгледале су сасвнмг непокретне и окамен-ћне при свои нбиовои и-ћжности, ни наитнше смешен'ћ , или и наИманБп знакг прштности гпе се показивао на овигаг непокретнимг устницама; никаква мисао и никаква сћнв н1е се лепршала надг овичг великимг, гладкимг челомг, и погледг ови нснм, плавБ1 оч1(о бвшше тако миранг, тако ладанг н нечувствителанг, као погледг какове штатуе. ОваВ човекг са чудновато младимг, окамен^ћнимг лиЦемг 6 бн ) е графг Венцелг Кауницг, наимлађШ на конФеренцш, кога е Мар1а Терез1а пре неколнко дана одг н1;говогг посланства у Паризг натрагг у Бечг у свого државну канцеларш позвала. На н-ћга граФг Харахг и Коллоредо управили су 6б1ли свое погледе; онг се чинш као да ништа неприм^ћчава, и иродужавао е свои посао мирно и спокоино. „Мислите ли дакле, господинг граФе, шапуташе графг Коллоредо пунг мислји, мислите ли, да граФг Кауницг увекг басвословне идее какове свезе са Францускомг питати сме?" „Н самБ о томе изв1зотанг. Н знамг добро, да е онг текг пре неколико дана посредствомг Францускогг посланика едно н-ћжно, лгобко писманце одг Маркизе Помрадург примт, на кое е онг гоче јоштг н^ћжншмг одговорш. 'Го е н-ћгова постоана идеа, да за Аустрт ново светско уређен-ћ изврши и Француску са Аустрјомг сагозницима учини." „Одг нћгове постоане идее наибол^ћ бм се у лудои кући излечш, рече граФг Харахг сг лакимг смешен^мг, и онда требало 6 б 1 малогг Кауница довести да 6 бг онг — " Онг наеданпутг занеми, ерг граФг Кауницг у исто време подигао е свое око одг акта, и нћговг погледг почивао е сг тако редкимг, укоченимг, ледено-ладнимг изразомг на смешеће се лице графа Хараха, да е оваи лаши сгуденг преко свогг срдца превученг осепо. „Ако е опг мое речи разумео, промумла оваи лагано, ако онг — " Али неостаде графу

више времена за дал1} размишлнван^ћ, ерг тако исто вратна крила, кол су у унутраппгћ собе царице водила, буду наеданпутг отворепа, и улазећш врховнБ1и придворникг царичпнг, графг КеФенхилерг, кои такође као табнмв сав^ћтникг место и гласг у конФеренцш имађаше, обзнани долазакг царичинг. Господа конФерент'е стадоше одма иза нбима принадлежећи и степену НБИовомг сходнн столица, кое конФеренцшлнБ1и асталг обкрз'жавау, и очекивау са страхопочитателнимг ћутан-ћмг царицу као председателвицу нбиовогб таиногг савћта. Садг зачуше се у епореднои соби брзи кораци и шуштан 'ћ свилене алвине, затимг тихо каш.шцан^ћ врховне дворске надзирателБице, граФице Фј-ксг, коа церемонји сходно царицу свакш путг до прага конФеренцјнлне собе допратити мора и онда за нвомг затворити врата. Кораци и кашлгоцан-ћ долазау све ближе и ближе и садг се пошш на вратима впсокШ и величествешЈи ликг царице. Господа конференцје метоше руке на украшене кавал-ћрске спаде, кое о позлаћеномг каишу на нвиовомг боку висау, и поклонише се дубоко и страхопочитателно предг високомг госпошмг, коа лакимг еластичнимг корацима дал1ј ступаше, за време докг граФица Фуксг затвори врата. Царица ма'анћмг главе смешећн се одпоздравила е зве, но оваИ поздравг ниеданг одг господе Н1е спазш, ерг нБИове главе, шпанскоВ церемопји сходно, коа у двору владаше, јоштг клонуте бмау и морадоше тако остати, докг е монархшш поредг нби прошла и свое место на прсстолнои столици заузела. — бданг ме1)утимг усудјо се, шпаискои церемонји противанг бити; еданг ше д])жао свого главу сагнуту, него се дрзнуо, одма после почитаемогг поздрава онетг главу подићи и свои погледг па царицу управити. Оваи еданг обш е граФг Венцелг Кауницг, наимлађш на конферепцји. Онг гледаше постолпимг окомг за корачагоћомг царицомг; првмвпутг садг покренуше се мало н'ћгове черте лица, и лакЈИ блескг смешена прелети за еданг тренз - такг преко нћгови устница. Безг сумн'ћ то бннше иосматранћ царице, кое укочену равнодушноств н-ћговогг лица покреташе, и заиста, Марја Терез1а бмла е јоштг лепа госпоа и у томг станго, да учини, да срдца нче куцато и устнице, кое се никада нису сменле, сада сг радостномг гордости о сво10и лепоИ царици смеше. брг Марјн Терезјн при свои тридесетг шестои години, и при свемг томг што е тринаестг деце са своимг мужемг изродила, бнла е за чудо лепа. Нћно високо, чисто чело бвшше осен'ћно обилномг богато-уковрченомг, затвореноплавомг, мало напудраномг косомг, кого у потилкку една златна, сг белимг пер^ћмг окићена мрежица у скупу држаше. Н^ћне велике ватрене очи бкшу чудновато седе, и то тако променлБиво, да се почувствованго душе часг у губеће се плаветнило, часг у затворено и отворено црнило преливаше. Узкш, дрзко сав1епБ1и носг давао н4номг лицу нешто гордо, високоумно, кое е мсђутимг опетг разбла-

жавало дражестно, добродушно смешен-ћ н-ћнБ! ружичнм з ста, кои у својо И фришкоћи и обилности никакавг трагг одг оне напрћености непоказиваше, коа Фамилш Хабобурга као „аустрјиске устнице" свобствена бмаше. Н-ћнг, нешто надг обичномг женскомг величиномг узвишенми стасг бкшше чуђена достопне равном-ћрности; и н^ћнг чудновапли, у исто време обилнмв и благородно-целомудреимЛ допрснми образг могао бБ1 каквомг Праксителу за н'Ј;гову штатуу 10ноне као образацг служити. Почемг су у царицу погледали, разумели су врло добро, шта оће, као некада Маџари, кадг се она пре тринаестБ година шштг млађа и лепша у нбиово И средини на државну скупштину за помоћк молећи поавила, она 1и умела кг таковомг восторгу и смртномг одушевлешо поджећи, да су они узклицавагоћп и единодушно повикали: „Наше добро и крвв и животг за нашега кралЈјМнрно Терезпо !" —- Свога кралн Марш Терезш називали су Маџари јоштг и царицомг, и они су имали право у томе. Марја Терезја бмла е само жена }' наручш свога мужа, у средпни свое Фамил1б, у внутрености свои' соб,а, иначе бмла е она снажанг, у волби постоанг, самосвестанг мужг у државномг сав-ћтј', у државнимг "дЂлима и у свему, што се нћне земл^, н-ћногг народа, н1>не крупе и н-ћногг владћ1пл тицало. Она е бмла у станго огромне планове стварати и извршивати, и са мужескимг духомг свое собствене нредраСЈ 'де и склоности зауздати, ако бм оне државномг благу и нћномг болЉмг убсђенго противстале. И ова мужеска крепостБ, ова дрзка одважностб синула е у истомг тренутку, кадг е царица данасг у државнвш сав-ћтг ступила, сг тако нсномг сниносћу на нћномг челу, да е самг Кауницг, као што е речено, у ономг тренутку потрешенг бмо и гвоздена укоченостБ н'ћговБ1 чертји тихимг смешшгћмг разведрила се. Нико Н16 нрим-ћпо ово смешенЉ, нико, осимг царице, и равнимг начипомг као одговорг на ово смешен'ћ поклони се она тихо гордомг гононскомг главомг, кадг е поредг Кауница прошла. Затимг узме сг правимг кра.гћвскимг достоинствомг свшо сголицу сг наслономг, и свонмг благогласно-звучећимг гласомг нонуди господу конференше да поседаго. По свомг окретномг енергичномг начину счепа царица онда артш, коа предг нкомг на асталу лежаше, и на коши е .државннИ рефендарг (цредлагателвј Бартенштаинг нбои свак!и путг предмете, кое ћеду у сћднииу као предлогг доћи, записати морао. Царица претрчи артјш брзимг погледомг. „Моа господо конФеренше, рече она онда, то е, као што ми се чини, врло важно имтан-ћ, кое нама и царсгву данасг рћшити вала, и при комг ћу за вашг савћтг молити. Ради се за будућностб Аустрје и за пр1лтел г ћ или непрјателћ, кое ћемо дал'ћ задобити. Старимг уговорима време е протекло, стара прјателкства као и стара иепрЈателБства мож' да су оладнила, и пмга се, да ли е бол1з, да ладна прЈателБства новимг уговорима подгреемо, или ладна непрЈателБства у ва«