Подунавка Земун

258

ПОДУ18ДК4.

14. Сабор 1) католички благородника. Чимг самв се мало предигао, предузмемг, да домаће тичуће ме се послове уредимг. Не збогг тога, да Еиропу оставимг, већт, да бн нснјимг погледомг, што се могг иманн тиче, н то, шта бн при одважаго тако огромиогг плапа добјо илн штетовао, дознао, оће ли походг у Америку по мојои волби изпасти. Кадг самБ се ј г вер10, да за опрему лађе, за превозг и набавлнн^ћ естива прве две године за неколпко стотина лица, ако сви о момг трошку живили буду, неће ме стати пи пз'не трп четврте частп мога имана; да ћу више, него што е нуждно, да у старои Епглескои живимг, одг могг имана задржати, ако бБ1 ми планг велике населбине у едцомг одг навплодоноснји и угоднолежећи пред^ла новога света изг непредвидимогг узрока рђаво за рукомг испао: онда е била мон мисао, да самг ово сасвимг неодбацимг. МоИ отацг по свои прилици више изг лгобопитства, него изг друге намере, дао е ону нћму насл ^дствено крал^вскомг милости подарену непознату землго изпмтивати. Онг не само што е нзв^стјн многи лађара и трговаиа о прнроди земл'ћ и поднебЈго скуп1о, већг и о свомг трошку поуздане лгоде шилно, кои су по читаву годииу дана землго разсматрали. Н самв то нашао у нћговммг артјама, кое е онг бележјо. Онг е сг таковомг брижлБивости сваку поединостб за предметг особнти изпитиванн чишо, да ми се понекадг чпнило, као да 6 б 1 онг самгнаВозбнлБнш планг подранБивао. Саборг католички благородника, кои се збогг могг Ј 'биственогг }'дара задржао, буде напос .гћдку у момг обиталишту држанг. Л самк се јоштг пређе некима одг нби , кои су ме иос&штавали, изасшо, да никоимг начиномг, па макарг они сви у ЕнглескоВ остали, немогу и нећу остати; и да ћу се илч у Италш сместити, или више година по Европи путовати, или ћусе населити на Потовмаку, гди ми е землд иас.гћдствена. — Тога ради мои дрзки планови, кое самБ предузео извршити, свима су у тои скупштини познати. Они су дакле захтевали, да н првБ1и говорнмг. Л имг реко: Само два случаа могла бн нмати места. Или у Енглескои остати и <л!де за себе и отечество и последнћ рескирати. У овомг случаго нншта немогу сг вама говоритв, ерг самБ заклгачЈо, да се изг отечества изселимг. Илн да се и они кг изселешо реше, као н. Потомг шштг и то остае, да ли ће сваии поединомг свомг собственомг плаиу сл4довати, или ће сви скупа у странои каквоИ землки остати. Л одобравамг обое, и у последп^ћмг случаго Ј'ступамг мое иманћ у Америки свима изг отечества прогнатимг Католицима за приб^ћжиште. Н имг прочитамг крал^вске документе, и представимг ар-

вдзгбзг'?! Ладагв.иазкда. Изг балтилорски' породични лБтоПиса, одг Чокеа. (Нродуженћ.) тје мога отца што се тиче земала на Потовмаку. СтварБ е прилично сазрела бкма, пре него што е до ескупшгине дошло. бднодушно сви се изасне за населен^ћ у Америки, само су ме 10И1г молпли да обнснимг, подг коимг ћу условјама приб-ћжиште отворити ? Премда самБ за ово питаи-ћ бно неприправанг, то самБ опетг ммел10, да ћу смети обште главне точке изговорити, подг коимг п мое американске посаде за основг нове наеелбипе даемг. Землн, велимг, остае моа собствена и мои насл-ћдника. Н дозволнвамг свакомг, да она добра избере, кон му се допадну, и продаћу свакомг по учин^ћиои процени нкиове садашн-ћ мале цене, или ћу преиа свакидашнћмг доодку земл4 подг аренду датп. Н задржавамг себи за унапредакг то право, да првБ1Н губернаторг населбине будемг, Свакји, бно онг изг кое му драго земл'ћ, или ма когг вероисповеданјн, има право тамо населити се. Порезг ће се тако разрезати, као што сви одобре. Ако е колоша доволбно насел-ћна, може сама себи сходнни з ставг дати, но оваи ће морати вечно на начелима, одг мене изреченима, почивати, да сви грађани имак) равно право; да се ниедна стопа зем.гћ неможе наслћдственомг учинити, изузимагоћн ону Губернатора и мое гшродпце; да свака христјннска вора ненарушиму слободу ужива; да нико законо неможе гон^нг бнти, о коме се нје доказало, да е право повредјо. — Кг свему томг додао самБ Јонпг, да ћу н, изг лгобови према моимг сј 'ђенимг ирапоцима, безг користолгобЈа првни путг новце позаВмлБивати, кои небм бнли у станго, трошкове за превозг и нуждна набавлннн издржати. Кадг самБ изговорт сви устану са свогг места , да мп благодаре. СвашИ е прнзнао , да су н ^ћгова очекпванн надвншена. Сви присудствугоћи решпли су , да поселбину са мномг оснуго. Бнло е нби тридесетг и три племића; многи ке !)у НБИма веома богати, и почптанн доетовни. Они су захтевали мое главне точке и условја инсмено, као светчано доказателство, у многимг равногласећимг преписима; онп су бБ1ли саснимг готови да се подпишу. И разумнни ХарФордг бно е на овоп скупштинп. Ти познаешг овогг красногг човека, Хари , кои насг е у Маиланду знанћмг и умишлаима толико на себи привукао. Има већг годпна дана , како е у Енглескои и бно е еданг одг наИд^ћлателнш за право Католика и слободу земдћ. Ц-ћгова слова у нашимг скупштинама разпространнвала су одз'шевлен-ћ у свима духовима. Н самк, кадг самк рћшителностБ и радостк свјго вид10, бно тимг Ј т збуђенг. Веома радостио мислимг на постоибину сг оне стране Океана, Хари, н на то радостно мислимг , ерг се у тебе иотаВно надамг. Шта те може кодг твогг слободногг начина мишлена за Европу при везати? „Обш^а Истор1а," рече ХарФордг поредг осталогг , „встб исторја живота лгодскогг, и са-

држава у себи сг времена на време, као токг живота одг поединн смртшл светле догађае, у коима се божш промисао нсно огледа. Збогг тоги се морао иовни светг текг пре 200 годпна одкрити, ни ранЈе ни дошпе, докг ме човечји родг у Европи степенг изображена достигао, кои е оваВ у раздорг и побуну довео. Кадг е Индјн , Египетг и ПерсЈн поабана бнла, постала е Грчка приб-ћжиште Муза; кадг су Османи Грчку азјнтскимг варварствомг запоили , буде последнн нскра сг олтара лгодске научености у кућу Флорентинскогг Медпцеа однешена. Потомг се красно разпали целни западг. Садг, ночемг е европескШ истокг у робство пао , а западг наскоро увидш, да и н-ћгово сз нце заилази , ово залазеће родп се у Америки. Н гледамг само, како данашнБЈИ ратг цео нашг светг претреса, и неће га ратна грозница јоштг много стотина година омавити. Плева се мора оддвоити одг зриа." „Америка илп Европа! — Кои снажннЛ и животг лгобећШ човекг може у свету међу обоима колебати се? — Овде бнти сведокг тежке смртне борбе старБ! начнна, старБ1 идеа, сгаре владе; тамо бнтн основателв новн поредака, новн држава. Овде смутн -ћ , верозаконе воине и грађанске, побуне кодг дворова и народа; тамо мирг, обдћланан'ћ земл-ћ, науке, иодизан-ћ новб! варош1и и закона. Овде неогранична светска и духовна самосилјн , робство вере , робство мислјп , разпространнван'ћ источногг тиранства, источногг поделеин лгодш на касте, источногг робства духовногг, источне лгабовн кг рату н опустошеиго, источногг разкошсгва дворова , источногг уобшства неизмериме множине; тамо човекг ужива на веки сшбодно право, слободанг што се тиче миелш и верованн, безг господара и безг робства, толико богатг, колико е прилћжанг, толико велигои, колико га нћгово достоинство чини; завоевателБ сг ашовомг , разпрострашпелв божп! мис.ии ме!)у дивлнцпма, докг у Европи оигћни дивлаци божЈе мисли затворомг и прогнанствомг казне. Овде трудно, крваво, али суетно паштен4, непоредци, предрасуде, затворп, мученд н друга нас .тћ.ин с }'ровогг старогг доба.дћнствум и здравБШ лгодсми разумг противг прнроде себе поднрмлгого; тамо е простнв разумг и природа на врху безграничне слободе, и ше притеснћна одг дворова, државника, судова, свештеникч, цензуре и инквизише; све е лепо уређено. — Ко бн се дакле двоумјо у избору! Ступаимо у Америку. П имамг три снна; да ћу имг отечество, овде имаго само пространии затворг. Н ћу ЈЛ сг кралћвскимг дозволенћмг учинити грађашша на нБиовимг добрима; овде су само слуге са тптулама, и немаго никаквив добитг внше струке, до право, да свое окове покрда широкимг лентама." Сви су скупа ускликнули. Мислило се, да су све невол^ћ побеђене. Свакјб е желш, да су-