Подунавка Земун

ЛВ*Г'В"В» 3» 31В.418У 19 ИВ1.ТКУ.

259

тра одма одпЈ'т} г е. Осландгоћи се на мого дату речБ, свакш се изнснјо , да ће се спремити, населћнике скупити, и потребе за поселен г Јз набавити. Неке погодбе биле су свршене. ОсамЂ дана потомђ поднесемг пр1лтелБима> кои су се опетЂ кодг мене скунили 6 бјли, писмене уговоре, кое самв устмеио изавш. Н самБ дао да се више преписа израде; после могђ подписа подписали су се шштђ тридесетЂ и три. Стварв е међутпмЂ бнла прочувена. Више нби мени неиознати благородника пое - ];тили су ме, или »ш писали, молећи ме, да т у ново поселен-ћ прјпмилЂ. Сви овде присутствугоћи равнимЂ извћспемЂ авлали су своимђ познаницима. Мм смо скупа рачунали, да за ова осамЂ дана Н1е имало више одђ сто двадесетЂ и три католички благородника, кои су се изнснили, да ћеду се радо сђ нама навести у Америку. Т б 1 можешг мислити, Хари, како е жалостно овде у Енглескои. СадЂ оз6илбно кђ извршешо великогЂ предузећа приступимо. Поделисмо послове, набависмо званичнике, табно Ји избрасмо. МногоизкуснБ1и капетанЂ МарбелЂ прим10 е управлжгћ нвдђ бродарствоМЂ и налогЂ да купи едну лађу за колон1К) са свима припремама, и да наИми едну или двеза превозЂ; онђ е прим10 старан -ћ о морнарству и врховну заповеств. — БладенЂ поставлЈзнЂ е за нашегЂ казначен, дата су му јоштђ два човека у помоћБ, кои су у рачуну изкусни. П олковникђ Д икинсонђ прпмш се воепогЂ д^ћла п сђ тпмђ налога, да све, што езазаштиту нове населбине нуждно и потребио набави. — ХарФОрдЂ примк) е падзирап-к и контролу падЂ свима изсел-ћницпма, кои бн се ирјнвили, или нужду у чемз' имали; особито налогЂ, да на скуплан*ћ зидара, столара, кроача, чизмара, ковача и други рукод-ћлаца мотри. — БелФастЂ поставл -ћнЂ е за■надзирагелн ране; а Е лктонђ предузео е то, да о савршенству свЈго остала потреба нове колонје бригу води, да небБ) никоирг начиномЂ у недоум1>нш пала. Тако исто казначего Бладену причшгћии су сви ови присутствугоћи као сав1>тници и помоћници, да небм нико безЂ посла за обшту стварв био. Тако е дакле колошалнб1и сав -ћтЂ већЂ одђ нзсђ образованЂ бмо; управлнн^ћ надЂ свима п свему у обштемЂ обзиру принадлежало е мени, ио придани су ми шшђ шестБ названБ1 д^ћловодител^ и мм смо едапЂ сђ другимЂ сачииавали окружнБП) савћтЂ. За Вицегубернатора наименованг е единогласно благороднни ХарФордЂ, у случаго, ако бн се н разболео или одс) 7 тствовао, да ме заступи. — Муждни фондови за накнаду предузетка утврђени су на овоД скунштини. Они су на управлннћ гувернерскомЂ савћту предани. бдиногласно заклгочило се одма, да се путЂ у Америку свимђ силама предузме; да бм у новмИ светЂ благовремено приспЉлн, како бм угодно прва уређе1Ш за зимна обиталишта постанови ги и прва превртанн землћ за зимпе н пролетне усеве сходна учииити могли.

15. Прстен4. Дун -ОфалинЂ и лгобведостоина Марјн одпј 7 товали су! Они су у Шотландји, на своме добру близу варошице Бервика. — А хђ , Хари! С ђ н Љ нимђ одласкомЂ све ми е тако из}'мрло, да у шумама на Потовмаку немогу самБ бмги. Марјн ме лгоби. А н, Хари? МожешЂ ли сумннти ? Колико е опа мени, толико н безг н-ћ ништа ннсамБ, н текг сад-в осећамЂ растанпкђ . Н нисамБ несрећиш, него пре ; али осећамЂ, одђ н г ћ разлученЂ, да нећу никадг савршено срећанг бити. До четрнаестг дана пожурићу се за иБима. Н самБ то нбои , и и - ћномг деди обећао. И кралв ће тамо ићи. Н онаи тренутакг, у кои ћу лепу светинго опетг видити, едва очекуемг. За срећу н сзмб се сада у море послова утопш. Силна растроиства подижу ме. Чисто се стидимг мое слабости. Н ћу у Шотландш не другчје него летити. Н ћу н^ћну руку просити. Дунг - ОфалинЂ лгоби ме. О нђ и она повторавали су ми по хилнду пута безб ^ћдностБ, избавителго нбиовогђ живота хтели су напобвезателнш бмти, и сваку жертву за нћгову срећу на олтарг принети. Заиста, Хари, мон срећа стои на вр'у. Онн ме нећеду песрећиимг учинити. Али садЂ е мое изселе!гћ, а поредЂ тога дубока старостг старца! Могу ли му споменути, да ме н-ћгова унука у Америку прати? Могу лн захтевати и надати се да се едно одг другогЂ раставе ? — Мое е срце између стра'а и надежде; осећа часг предчувсгвованћ блаженства, часг очаннн. При растанку плакала е молећи. Она ше бнла владателБица свога бола, толико го е оваи тронуо. Мени су липтиле <:Ј'зе изг оч110. ДунгОфалинг стонше тужно на страни и рече: „Сва красога човечјн и жинота подобна е травномг цвећу; трава се осуши и цвеће опадне." Десетг пута реко самв сг богомг, и десетг пута остао сзмб, и посадш се поредг честитб) лгод1И, да о будућности, о опетвиђенго у Шотландш, о пнсмама између нби у Шотландш и мене у Америки говоримг. Кадг самБ напошгћдку озбилвно устао, старца загрлјо, реко и Марш последнго речв. Н самв е едва изговор1о. Узмемг н-ћну руку и притиснемг е на мое устнице. Онда елучаино падне еданг нрстенг сг н4ногг нрста. Онг се склиза у мого склопл-ћну руку. Н кезнамг, да ли е она то примћтила. И га натакнемг на мои прстг, а напротивг на нћнг наиманБИ одг мои, кои е некада мон мати носила. Она га сама шштг бол 'ћ утврди, безг сумнћ мислећи, да е н г ћнЂ. Н самБ сматрао ову промену прстенн за благонаклонћнив знакЂ. Неемемг ли, Хари? Марјинг болг, Марјина молба, да скоро у Шотландио дођемг, нћнг грчевнми притисг руке нри растанку, н^ћнг погледг, н-ћно цело суштество познато ми е, како самБ јои м1о. — Ироклета бмла мон бонзлБнвостБ ! Зашто нисамв се изн-

сн10 ? Зашто неказа ибо И, н 'ћномг дедн, да ће она срећу мога живота, као супруга, довршити? 16. Спреманн за пјтђ. Твон су писма приспћла; а тако и пређашнн са наинов1има на две различне лађе. И сандучићи су здравн са природнимг редкостима. Благо теби, спокоинип апђеле ! Шта, Хари, тм оћешг у Грчку? Каква мисао? Шта тражпшг тамо? задоволкство самообманБИваин ? Тамо нећешг више чути раисод!е Омира, громке речи Димостена, инећешгвн^ дити велнкогг Фоцшна да ода. Развалине и камеић, више нншта нећешг наћи. — Хари, а&де самномг у новни светг. Зидаи самномг едну нову Атину, Коринтг или Шпарту. Потовмакг валл свое младе таласиће у блеску пенгоћегг се сунца; већг одг хнлнду година повлачи се Европа (р г ћка кодг Лакедемона) у безславнои помрчнни. Краснни старни светг неживи внше у земиимг зидовима; само светли и понавлн се шшг у мислима лгодства. Индјго, ПерсЈго, Егинетг, Грчку, Римг однесимо сг нама у полн, кон е КоЛЈмбг изнашао. Оставимо онда Еироиу н-ћнимг духовницима, кра.тћвима, благородницима и робовима. Наиблагородше, што е човечЈВ духг о образованго дружственогг живота мис.по, с .гћдства државне мудрости, изг хилндогодишнби светски изкуства, мн ћемо тамо, слободно одђ свакогђ древногЂ, нас.гћдногЂ остатка, у животг привести. Нашг губернаторскји сав^ћтг по свакјц данг се скуплн; посао е свршенг. Све се жури сг неочекиваномг брзиномг, срећомг благонаклон^но, а наистрожшмг мерама сауздано. Помисли само, брои уписугоћи се изсел-ћника различне вероисповеди износи већг хиладу. Мм морамо престати, и условјн отежчати. Међу нкима су скоро две стотнне благородника доброгг станн и имана. бдна добра лађа куплћна е, са свима нуждиимг потребама снабд"ћвена. Две друге лађе за превозг наимл^ћне су; свак1и часг чекаго, да се отисну на море. Зацело ићи ћеду последн-ћ две већг сл-ћлугоће неде.тћ са радницима и готовинама свакогг рода. Господинг Харфордг и полковникг Дикипзонг предводићего походг, првни ће имг посао на Потовмаку бБ1ти, да положенћ земл-ћ испитаго, и до могг долазка место за прва поселенн преправе. 1оштг многи ће о свомђ грошку ићи, кои нису се могли тако наеданпутг ослободити. Мм смо описаше пред-ћла и користи, ирава и дужности св1го, кои се сг нама у новоВ населбини населити желе, печатано издали. ЗпашЂ ли, како самв мого далнго землго на Потовмаку нанменовао? — СмеИ се само. Н самБ 100 име благородне и лепе Мар1е дао. СадЂ се ово име у много хилнда уста орн. И будући векови зваћеду тако. СкрозЂ ме потреса, кадг чуемг, да о Мариланду (Маршна землн) говоре. Она зна, да самБ 1оИ за чвстб нову землго 1г 6 нимђ именомЂ иазвао Н самв то и самов нбоИ