Подунавка Земун

260

НО.ЦН «Ј!9»4»

пвсао; послао самћ' и»П нечатано ппсмо: а са«1. 1014 изн0всд10 м010 ДН)60ВБ , МОв ввввсће напоменуо саш, 1011 јоиггв и промену нретинн. До четири или петг дана одпутоваћу у Шотландјк>; мов болн нли б^ћдшн коцка мора се р1пштн. А.ш множина пословк задржа ме д.уже, него 1пто самв хтео а обећао самв се, да Дун-Офалинову усамл4ностк пос1 >тнмБ. бдва могу о уређешо могт, покућанства мпслити Али и се смслгб савршено на д-ћнтћлпоств иогг чссгногб Сетона ослонити, кои е већг више пута у путовшио нашг хранителБ 61 .10, кидг смо ми двоица прско свогг небесногг, на земно заборавнлн. Н ћу доОромг Сетону управлинћ надг моимг свнма дћлмма предаги, кадг Европу оставимг. Н^ћму шилби тпол писма за мене. Посредствомг н4га прилаћсшг такође вести одг иене и мои саучастиика. Заклгочуемг ово дугачко писмо, мов Хари, да тм га небБ1 дуже задржавао. Пре него што старе Енглеске приморн оставпмг, послаћу ти јоштг неколико врстш, да ти о мо1о(4 судбини у Дун-Офалиновои кући, и о дану мога одлазка нвимг. Тежко ћу моћн пре него у лето, а мож' да текг у есенБ, у Мариландг ићи. Н снмв то моимг сапутнпцима нв!о. Они су сг нашимг лађама одпутовали. Н ћу за нкнма последиБИ пћн. Но све зависи одг во.тћ миле Шотландезкинћ. Сг Богомг, тн лтбпмни. Н те заклинћмг нсмоИ ићп у Грчку; сл-ћдуВ за мномг; делп моло судбииу самномг заедно.

17. П и с м о. Већг в ово писмо затворено п запечаћеио бБ1ло. Н га опетг отворимг. Хари, ти морашг јоштг знати, да е твоб Цецилг срећанг. Н имамг одг господичне Мар1е иисмении одговорг. Ево доставлнмг ти га на овомг листу. — Разсуди самг, да ли се могу за блажена ценити, Ево целогг садржад н^ћногг писма: „МплостивиИ господине! „Богг само зна, какву е борбу мон душа претрнила, докг самБ вама одговорила. Ал' н оћу, да одговорнмг; све ме нп то обвезуе , све, да према вама искрена будемг, па ма шта се отЈ г дг породило. В б 1 треба, да наидубл^ћ у мое срдце завприте, као што Богг гледи. Н самв васг сматрала као преминувшегг прштелн, коме сс безг опасиосги одкрити сме. Опг носи сасобомгтаВну у вечну тишину, кого му мож'да мм никадг неби одкрили. А зарг нисте ви еданг преминузши прЈнтелБ? НеизмериммИ Океанг ступа пзмеђу насг и васт, као пространиИ гробг; и ви

ћете у т позпнтЈЈп спегг нутонати, па макарг и да сте иодг звезднаа. опетг за насг ннсте другч!е, него нудг звездниа. „В б 1 ћете вашу землга по менн назвати. Мож'да сте мчг.лили, да мп радоств прпчпните. Н благодарнмг вншелг прЈнтелБству. Али име мои е болг увећало. Ахг, иилостивмП господипе, каго бм н могла горда бмти спрамг ваше благонаклоности . како 6 б1 ме могла илн морала ова иезаслужена блнгоинклоностБ срећномг учинити, — н иезнслужуемг то. Н бБ1 бБ1ла нча, мок) собствеи}' жалостБ еносити, него ли когг другогг. Зато ћу подлећп Но Богг ће ми помоћи сносити. „Прстенг ваше матере познала снмб текг с.тћдугоћегг гатра. Н снмб га кно таквогг одма познала, чимг самк га, као што реко, сутрадапг видила; зарг незнате, да сте ми га едномг показали, да сге ми ег многимг узбуђен^ћмг о вашемг детинБскомг времену и о умрлима прпповедали? Али како е онг на мога руку дошао, а нисамк знала. » С 1 самв га задржала, господине, као вашг поклонг. Оиг е мои наиблагороднји аднђарг, светми споменикг; онг ће ме до гроба пратити. Н нећу прстенг ии едногг другогг човека носити. Мм смо прстен^ћ променили. Ако може вамг сирота речБ барг малу радоств причинити, то нека буде изговорена. Држите ме одсадг за свагда за вашу заручницу. Н знамг, и то е истина, да нисамБ достоина, вм заслужуетс благороднЈга. Алн ова речБ васг ии напмап-ћ необвезуе. Бпраите себи достоИнЈга. Н се смсмг напротпвг }' мислнма наОдостоГипемг обећатн; али опетг само у мислпма ! Вм сте усхићени чуветвованнма, кон су врло прпродна, кадг напрасно прекидан-ћ навикнутогг обхођенн наступи. Мисли ее често, да су намг она лица, кон су одг насг растав.гћна, ми.нн, него она, коа су у присутствЈ'. Оставите нека недел-ћ и месеци иротеку, и онда ћете се предомислити. Вм ћете ми благодарнтп и мого искреносгБ уважавати. Н знамг иаибол-ћ, да ни едиомг човеку, кно вама, лгооовб, као што ви назнвате, нисамв кадра улиги. „Н чезнемг, да пасг к »дг насг видимг. МоИ дедг говори свакји данг о вама. Онг се моли Богу свак1и даиг за васг. Н бм васг молила, да намг скор^е чоств ваше посћте обећате. 0 милостмвми господине, и опетг дркћемг одг ове посћте. Меие обузима пеописанми страхг. — Али дођнте. Н желнмг васг јоштг еданпутг видити, и као да у вама мого смртк гледимг. Само смртБ? Заиста то небм бмло наИгоре. „Ваше самБ писмо момг лгабезномг деди представила. Онг ме пмтао за по гд-ћшто. И му нисамв ништа затаила. Онг ми е наложЈо, да вама н-ћгову нестрпслБивостБ изнвимг, сг ко1омг васг очекуе. Онг мора и жели сг вама разговарати. Ако нисте о себи са"момг преварили, милостивмВ господине, го слободно мого руку одг

нћга 11111 гите. Н снмб му неограничено покорна. Н иемамг инкакву особену волго. Сг Богомг. Ваша навпокорнјн и т. д. М а р I н." (Прод; жспк сл^дуе).

ДПТ« ДЕ5Е6 ЈДО№Е!ЦС. (Свршетакт,.) „Царг премину, нокоГша му ДЈ'ша, 105 „Тм остаде опакг и невћранг, „По све мучанг, по све пепогоданг, „РЈечБ газишг, в4ру губншг свого. „Зарг ти мало крал-ћвине бмло „Одг Солупског' мора до Дунава? ПП ,,'Ге преузе земл-ћ Урошеве, „Мучну тури у воиводе кавгу, „Расу царство силна цар' Сгепана, „И крал1јвство старихг НеманБића ? „Нзукг теби и таку господству! 115 „Е отето бмће ти проклето. „Те премисли, паметв нзгубјо! „Одг какве си лозе и колћна, „Ко ти б -ћше и отацг п маВка, „И шта су ти твоч сгарн бмлн, 120 „Каквимг ли се д4ломг занимаше: „Неко раломг, неко риболовомг, „Неко, море, танкпмг пастирлукомг, „Свакоако пнсу у богатству „Живовали, ни господовали : 1'25 „Сиротиив тужна го.тотинн „Одг постанка дому ти е друга. „Вукашине, нде дочекао! „То премисли, пакг поглсдаД на се . „Виђа милостб цара великога 830 „НеманБића, како тебе диже „И господство даде тевеће.ш, „Изг колибе сћде на прјестолг; „Меште капе црне окореле, „Копно се протурила чађи 135 „Ти натаче круну Немаш.ића. „И то д-ћло кадг учини црно, „И када си в^ћру пзгубјо, „Н шта те е онда навратило, „Да изгубншг и едину душу, Ј.40 „Када уби цара последнћга „Кума твога НеманБнћг Уроша ? „Кадг науми едномг иштетити, „Камо образг, и гоначкји поносг, „Да зазовешг на мевданг гоначшб, 145 „Као гонакг баремг да разгрнешг; „Подли крвникг злочинацг си нравмИ, „Те крвБ Л1ешг таино пр1еваромг. „Царг ти Урошг у гостима б!>ше, „Теби дочек' свошмг крви плати. 150 „Мучанг кралго, несретнмв народе! „Очима се гледати смјете, „Зазора вамг нје нн срамоте;