Подунавка Земун

Г

.Не видите, гђе провире крвца „Несретнога Царевић' Уроша? 155 г 1!ож'а ће е покаати правди, „Немиелите, другчје ће бнти; „Крвно дћдо иокае се нрвцошг; г !1а свјету мало о убица л Св010МТ> смрти 1Ј1ТО Ј'МИр}' сђ ммромЂ, 160 Г А бенг туђе руке и носила. „Вукашине грдаиг тирннине ! „Да се ту1)имт, очима догледишг, г Внд1јо би а п дознао бн, „Да си крвавг свакомг предг очима, 165 „И да ти е удворичкн хпала „Понавзадна руга и иагрда. „брг за твое власти и насили, „Шго е ближе, лаже и клани се, „Неко страха, неко ваиде ради. 170 „Гђе у владе нје сталне правде, ,Б1бло се и одг црна гради. г Нудерг ви|)и и премполи, крало, „Би ли тако на неиолви бнло, „Би ли опакг тадг нашао друга, 175 „Плачидруга добра прјнтелн, „Да ти прими пола ада на се, „И да сг тобомг неволго дјели „Безг невол-ћ, текг теби за хатарг ? „Како б^ћше старјехг прилика, 180 ^Неманвића када пострадаху, „Васг е узн1>ихг приетало народг, „II плакао, кадг се нвима плаче, ,,И за сваку господарску длаку „Давао е радо свога главу. 185 „Искрена е честитоме лукавг. „То ти нећешг дочекаги, кралм. ж 6си л' чуо, еси ли видћо „Покг и плачг по своП землћи СрбскоВ „За Степаномг за својемг царемг, 190 „Како землн жали господара ? „Одг срдца е оно бнло, кралм. г Да си чуо ндну Србадјго, „НЈта говори и како ли збори, „Кадг гласг пуче, да Уроша нема. 195 „Мануо б' се туђе госпоштине. „Ио временомг и твоЛ земанг иде, „Мучна брата мора мука наћи. „Иаћиће се ко ће поканти ,На крвнику пролћвену крвцу, 200 'Гако вила са планине виче, Но Вукашинг зато и не хае, брг ко чуе, клони с' да не чуе, Кадг не смје снлп кидисати. Текг зачуо неко, ко валдде, 205 Добро чуо гонакг Николица, Бћрна слуга Царевић' Уроша, И вако е говорјо Нико: „0, давори добри господару! г Хо1>е тебе покалти Нико. 210 .ЧарЈи Тер«';?1за сдартца н №(>на. (ПродуженВ.) „Н сг мое стране, велп УлеФелдг, торжественимг достоннствомг са свогг места иодигнувши

.1ИГ'Ш"1Г» 3 1 31ПМ38У II 13Д7В;У.

се, а даемг мп1;ш'е за обновлен-ћ нашегг сзгоза са морскимг снлама. Оне с}' се намг одг седамдесетг година верне и благоволителне показивале. У време наше наКвеће опасности, кадг е Л} - двнкт XIV. пре седамдесетг година одг насг Штрасбургг и Етсаег узео, кадг су нћгови с гозннци, Турци, Бечг обсели, и ова два силна непрјнте-ш целоП аустрискоИ монархЈи претили, онда е бно сагозг са морскимг силама и Савоискомг, кои е Аустрио, заедно са храбримг полвскимг крал^ћмг 1ованомг СобЈескимг, спасао. Собјескји ослободјо е главну варошв одг обсаде; Савопци држали су за насг побун1.ну Ломбард110 иодг уздомг, а Холандја н Енглеска чувале су и задржале нимг Иидерландг, у коима духг побуие одг времена Филипа шпанскогг шштг ше се 6.',!о угасјо. Мн имамо дакле сагозу са морскимг силама за нашг Нидерландг, сагоз}' са Савовскомг за Ломбардјго благодарити, за време докг е Француска почела намг отимати, кое никада шМ неможемо опростити нити заборавити, почемг наиг е Штрасбур>г узела. И у оно време, кадг е Француска узела, не само да су насг наши сагозници чували, него намг и давали; новчане помоћн Енглеске и Холан.иб напуниле су наше касе, благостанћ наше землћ узвисиле и насг способнимг учиннле, да ратове, кое смо са Фразцускомг а касте са Праискомг водили, храбро, гоначно н у славу и чесгв Аустрје ко концу приведемо. И дакле даемг мнћнЈе за обновленћ сагоза са морскимг силама н Сардишомг; одг седамдесетг година добро смо се пазили, и то е врло добро, што владателви свету прнмћрг даго о в'ћрное1и нвиовн намћра, ерг верноств владателн саглашава се и са верности народа. Ночемг е граФг тако изговорт, седне онетг на свое место, и државннВ реФерендарг КартенштаВнг, страшннВ и снажннД оваИ лгобимацг царнце, подиже се, да бн торжественимг н страсгнимг говоромг, одма за граФомг УлеФелдомг, користв обновл^ћногг сагоза 6а морСкимг силама прославш. За овимг говорили су граФОви Коллоредо и Харахг н врховииИ нридворникг царице, граФг КеФеихилерг, али сви ови бнли су сложни и единогласни у своимг убеђенлча, и ниеданг одг овн богатн. огмћнн и горди кава.гћра нје смео друIIII видI. на себи узети нити друго што говорити, иего оно, што су пређе она дна спажна неогранпчено-заповедагоћа господина рекла. УлеФелдг и Бартенштавнг издали су заповестБ. Она гласи: поновпти сагозг са морскимг силама, кое су тако велике новчане помоћи плаћале , и кое су одонда увекг господи дворске камаре у добро дошле. брг онда придржавали су се шшгг тврдогг тогг начела, да царскомг достоинству Јпе иристоино, рачуне у дворскои камари прегледати, н господа дворске камере имала су само Богу и СВ010Г1 сав^ћсти о одправланго новчанн доодака рачупг дати. 0 обновленго старн сагоза говорила су дакле господа конФсрешие, и докг су говорили, се.ио е наимлађш међу нвима граФг Венцелг Кауницг , мирно и сасвпмг равнодушанг изгледаго-

261

ћи; шпп е и наОмаић на мудро и научно предложеше господе внимао, занимао се само сг тимг, да предг ш,имг лежеће арпе уреди, свон пера мало бо.гћ заоштри, наборг свое маш.не изправн, и брижлБино свакШ трз т нг и прашииу са прстима са свое алмше очисти. Наеданпутг, докг е Бартенштаинг управо дуго и обстонтелно разлагао, граФг Кауницг у свомг беземисленомг нехатаиго тако е далско зашао, да е своИ велиши, брнлјннтомг обложенни сатг, на комг се лнкг маркизе Помпадург налазјо, свакми часг ва.цо. Лсни мали гласови звонцега као краснии какавг орхестерг пратили су громке речи Бартенштаина, кое међутимг Кауницг ни напман^ нје слушао, него се сг тпмг забавлаше, да избЈннп свога сата тихо брои. — Цараца, кон е нре ову равнодушну невнимателностБ граФа са едва прикрјенимг нестрп.тен-ћмг прим ^ћтила, и коа е чесго гн -ћвлБивпмг севанћмг нћнн очјго, н непово.и номг речи укоравала, царица остаде данасг савршено спокопна. савршено стрпелБнва, особито при редкомг избјншо сата прелети ши непримћтно смешенћ п [>еко н-ћнн лепн, благороднн чертШ лица, и кадг е последнБИ одг петг господе ућутао, кадг е на Кауннца редг дошао, да говори, покрену се ватрено око царице сг погледомг несгрпелБивогг очекивана кг н-ћму. Али како се бнаше садг ово пређе тако мпрно, то непокретно лице променпло, како се зажари н^ћгово око и каква енерпа севаше изг н^ћговогг чела! Како осветлћнг бнаше н-ћговг погледг великимг и политичнимг мислима, кои се садг чудноватимг, пола пнтагоћнмг, пола молећнмг изражаемг на царицу управи. И недаемг нн^нш за обновлен!; старн сагоза са морскимг силама," рече онг сг лснимг нкимг гласомг, и одма показа се на лицама господе н-ћговн другова изразг дивлена н упрепашћена. Само БартенштаНнг задоволвјо се сг тимг што е полагано раменима сажимао и сг пола сажалителнимг, пола презригелнимг смешен-ћмг свога младогг безмоћногг противника погледао. Кауиицг е прим-ћгЈо то и предусрео е високоумнни погледг БартенштаИна са мирнимг, н поетоннпмг окомг, почемг е и садг као пређе равнодушно и ладше свого речв повторјо. Затимг после крагкогг ћутана, као да е хгео своимг слушаоцпма одморг прибавнгп, како бн ове сасвимг нове, и шштг никада на овомг месту нечувене речи у себи примили, нродужп далћ: „Сагозг са гордимг и високоумнимг морскпмг силама бно е за Аустрш већг издавна ионижен^ и оковг, и ако намг у почетку овогг сагоза нбиову обрану позаиме, то после насг скупо и горко стане, и мн смо оваВ сагозг у сиако време сг великимг жертвама и тежкимг ограниченћмг наше слободе морали куповати. Н1еданг тренутакг кралБ ЕнглескШ и великоможна господа Холандска ниеу заборавила, да су се сг нама сагожавали, као да ше нБима, него само нама таИ сагозг нужданг бно, и тимг су насг поннзили и уста запушили и дали намг стостручно осећати, да смо нбиови плаћени сагозници 6 бјли, и зависи-