Подунавка Земун

262

ПОДУ21ЛЕ5КЛ.

ли одг нби благодарносћу и новцемг. Ревнвиво на растећу моћв, на непрестано успеван^ћ младе Аустрје, иојоп будјћностБ принадлежи, докг се они само са прошлости могу хвалити, ревнБиво на изворе нашегг увекг растећсгг богатства, наиманћ су се трудили, да оне изворе, до кои еу нБиове надм^не руке догшрале, намг запуше. Нбиово тпранско ноступан-ћнасг е, сагазнике, исто тако снашло, као и НБиове непрЈДгел-ћ, ерг забрана на Шелди и Рапни, ирепнтств1в и све, што енглеско лукавство измислиги могло, 6 бмо е за насг псто тако важеће, као и за свакогг другогг. Неопомингоћи се нашегг сагоза нашимг лађама и пашимг заставама загворили су своа пристаништа, и за време докг су се за насг Нидерландно да чуваго чшшли, бдили су у исто време ревнБивимг окомг, да неби затворене границе наше Нидерландје ирекорачила и нвима сама трговина, властБ и бродопловство, на сћверномг и источномг мору заостала. Заиста, ово ирјателБство морски сила обтерећуе насг тежкомг РЈКомг, и то н!в башг дотле дошло, да еамБ л, као посланнкг мое царице у Ахеиу, надм^не и многоважеће иосланике Енглеске на то опоменути морао, „да неби нћжнии полг царице збогг н-ћговогг гордогг, надЈгћногг суштества тако иехрабро иовредили." То нје башг тако одавка, кадг е мон висока царица сама Енглескомг посланику, кои се својомг надм'1>ности толико величао, нао да е притижан 'ћ НидерландЈе само одг Енглеске и Холаидје нама саизвол&на милостб , дакле Н!б одавна, кадг е мон висока царица овомг гордолг енглескомг послншшу . оиоро внкиу.ла; „ПисамБ ли л владателБица у Нидерландш тако исто као и у Бечу ? бли она какавг поклонг, или с-амо какавг залогг вашегг кралн и холандски великоможника „Да, повиче Мар1Л Терезја пламтећимг очима и живостнимг поклономг главе, да, то самБ н казала, ерг надигђноетв овб ! трговаца ако ме е разсрдила и ниоамв хтела мое ираво одг нби као милостб иримитн. То е мепа мрско и мука, робовати у име прЈнтелБства и сагоза, и а самБ хтела, да горда госиода то увиде." Ббјло е чудновато гледати, какво су д-ћвство ове брзе, страстне речи царице на слушаоце произвеле. Пролетило е као неко дрктан-ћ иреко честиш лица господе конференпде. Улефсддђ и Бартеиштаииг ирокенили су погледг гштагоћегг дивлена, докг су друга два граФа као искусна дворска господа свои погледг са непознатимг чуђенћмг на Кауница управл1знмК држала, кога су нБиове многоиснитЈгоће очи брзо као рађагоћу се звезду новогг дана упознала. ГраФг Кауиицг, кои се нГв надао, да ће му цорица прекинути гов:орг, смешећи се поклони се предг нвомг, иотомг, кадг е царица ућутала, после краткогг ћутанн сг истимг мирнимг и н'епромен4иимг гласомг продужи дал'ћ: „Вате Ведичество имало е само милостб , да зтнћтаван'ћ и тиранство наша два сагозника на сћве[|у призна, дакле нје нуждно више нрим-ћре о томе наводиги, и само шштг остае о иашемг сагозиику на гогу, Сардшии, нешто проговорити, коа

е намг Ломбардда хранила и чувала. Л се врло добро опомшгћмг, да е Викторг Амадеи, кралк Сардннск1и, кадг е сагозг сг Аустршмг зак.но410, доста лсно, да смо и мм у Бечу чути могли, своме поверенику рекао: „Ломбардјн е мон. И л ћу е само парче по парче као нбЈЧ(у поесги." И мени се чини, да е онг као добарг изелица осведоченг, и више него еданг одг наилепши пред'ћла као добровкуснми листг нбука Ломбард1е, за кого га е баштованг аусгр^иекш избрао, поео. Ниравно оваи великш изелица одг тогг времена свое ее крЈне одреко, и садг у место н-ћга влада н-ћговг сниг, Викторг Емануелг, о коме е мудрми лордг Шестерфилдг некада у свомг одушевленго ово изрекар: Благороднбш Викторг Емануелг Сардинсмв никада нје какву неправду учшдо , нечини иикакву, и неће никада учинити." Садг, н се са собомг споразумевамг, да кралБ сардинскјв сва могућа своиства има, н кадг небБ1 бмло гиусне географЈе и италшиске охоте кг абуки, то бм Викторг Емануелг бмо честанг човенг. Али желн кг нбуки благородногг крала сардинскогг исто е тако за насг угнћтавагоће и страшлвиво, као пр1ателБско угн:ћтаван'ћ сагознн морски сила, кое намг овимг упгћтавангмг не само свол нристанишга и реке затвараго, иего шштг да бм могли, да насг принуде предг нкима на колена клечати, да бм имг за време прЈнгелБСтва пузећн и понизни 6 бјли, бдномг прЈнтелБСтву, кое у ничему нед-ћиствуе, него само на новчане помоћи изгледа, и кон помоћБ намг се гордимг начиномг изплаћуе, томе су прјнтелБству нове увреде нанешене, и бол ^ћ е само привидностг каквогг великодушногг поклопа одг богатогг доброжелателн добити, него уговорено изпунен-ћ, кое мм дрзтимг изпуненнма заменгоемо. Но Ауетрш е тако богата, да никакве туђе помоћи непотребуе, АЈ-стрјн е богата, енажна, доста велика и елавна, да само онима свое прдаелБство и сагозг понуди, кои таково пр|(пслБв!во и сагозг себи за честв сматраго и почитуго, и у таковомг не само мисле, да даго, него и да примаго. Аустрјн дакле сме, да се у гордомг и доброоенованомг самоосећанго угн'ћтавагоћегг и високоумногг ирЈнтелБСтва морски сила отреее. Оаа е еданг дрзкш, гћломг снажанг, слободанг младићг, кои право има, да старе путове остави а нове стазе изнађе, по коима ће кг спасенјго и величини доћи. Има Јоштг моралне и идеалне величине, о чјемг бБ1ћу тргугоће и рачунагоће силе Епглеска и Холандш никакво предчЈ'ветвован'ћ немаго, такове величине, кого изображена, поносна Француека ленше ценити зна. Француска нуди Аустрпо своммг пргателБствомг, она ће тристотино-годишнћ непрјателгство заборавити и великомг, дрзкомг младићу Аустрји као дрзка велика лгобовница па руци бмти. Сг Францускомг сагожени стресћемо снажне окове старм сагозника, онда смо у станго, иепрјнтелБству целе Европе прогивстати и нашг мачг као ргшшелшЈИ моментг на геразјнма свјго Европеиеки препирака положити, и тада по напкиг сагознои волби Европи или ратг или мирг дати. Француска и Аустрј .ч еагожене целои ће Европи

законе прописивати, и нову политику, ново уређенћ стварш извршитн. И мени се чинн, да е оваи сагозг како са светске тако и са вероисповедне стране благонаклон-ћнг. Француска е Аустрш сусћдг; кадг сусћди еданг другомг прјнтелБСки руку ируже, то су обоица удвоеио нки, и оштри мачеви заштићаваће нвиове границе; Француска е АЈ'стрш еднов-ћрница; светив отацг у Риму, кои аустргиско оруж1е благосил^ћ и нама обрану своЈомг молитвомг позаимлгое, не6б 1 имао више нужде, жалостнмИ погледи одвратити, да ове сагознике апостолске АустрЈе негледи, ове еретическе сагознике, кое бн онг као неверне и одпаднике бољче проклео, кадг небм исто тако сагозници н-ћгове лтбиме АЈ'стр1е бмли. Али кадг е апостолска Француска апостолсков Аустрји сагозница, онда ће црква благословити сагозг, и политично понуђено сагоженћ бмће онда у Риму одг св. отца освећеио. Како изг политике, тако и изг смирекости (побожности) даемг дакле мнћ »1е, да старе свезе прекинемо, а иове са Француекомг возобновимо." В И н се асно и радостно саглашавамг са мнЂшеиг граФа Кауница, повиче Марјн ТерезЈн, нагло подигнувшп се са столице и величественимг погледомг скупштинЈ' погледавши. ГраФг е говорјо, као игго е мо.иг срдцЈ 7 драго, онг е говорјо изг чисте и одушев.гћне лгобови према отечесгвЈ-, безг човечЈегг стра'а и призрешн; н дакле одаемг графу зато наивећу благодарностБ и н'ћгове ћу речи добро у себе усадитии кг срдцу ирЈВмити." И царица, узхићена своимг собственимг одушевлен-ћмг, пружи граФЈ' Кауницу преко астала свого рукЈ-, кого оваи сг необичномг живости па свое устнице притисну. ГраФг УлеФелдг гледао е сб изразомг лрктагоћегг ужаса на ову иеобичну сцену, Бартенштаинг бвшше бледг и грицкаше свое устнице, као да е хтео пгћвг своИ из.тпи, граФОви Харахг, Коллоредо и КеФенхилерг стонли сј 7 са сагнЈТимг главама, сами у себи размишлнвагоћи, на кои начинг наибо .тћ бм успели, да се на прјателБство новогг властела ослоне. Царица нје внимала никако на неспокоина лица господе конферетце; велике и дрзке мисли узбЈ-диле су н^ћну душу, н-ћно лице пламтило е и топило се у одушевлешо за н-ћно лгобимо оте • чество. „Све за Аустрјго, рече она, зажаренБтЗ погледг кг небу подигнувши. Све за Аустрјго, мов срдце, моа душа, мое мисли и мое же.гћ принадлеже благЈ' мое земл-ћ. <1 ћу Бога молити, да мого ДЈ 'шу осветли, како бм право иашла, и Ауетрш праве пр1нтел г ћ и праве непрјнтел-ћ избрала. Н. самг сада одг васг као сваке године савћтг примала и решићу се, чимг мое сазрену и право поште добЈенг." Она дакле рукомг поздрави све, лагано поклони се као знакг разстанка. Нотомг брзо одтури столицј ' натрагг и горде остави подг првенетвомг врховногг дсоршшна салу. Господа конФеренше сгону у дубокомг поклону, докг се врата за царицомг незатворише,