Подунавка Земун

ЛИВГ1"1» 3« 341К4ВУ II ИДУКУ.

263

онда узправише свое главе и бацау едапг на другогђ питагоћи, чужоватми погледг. Само Кауницђ чпнјо се сасвнмЂ недвижимЂ, неузбЈђент>. С ђ равнодушнимг покоемг, кои га неоставлаше никада, узе свое артје уедио, и мегу \И у зелене шароканске мапе, кое подг рукЈ" узе, затимт. лако предг своимђ друговкма поклонивши се, тихилђ, лаганииЂ корацима преко собе прође и изп 1)е напол4. 'Го е бмла погрешка протнвг церемонјн, коп господ} 7 конферешие и граФове новимг з г жасомг испуни! 1>ило е нвно впкан-ћ протпвг свега, што се досада у царскомг двору за важно и право сматрало. (оштг никада ни еданг одг господе цирскогг с} т да цје се усудјо, пре врховногЂ канцлера УлеФелда салу оставити, и садЂ се дрзнуо наимла|)1И изме^Ј' засћдавагоћи чланова танопо см-ћло повређен^ћ церемон1е учинити! —Ше бмо шштг случаи о таконечувеномг, невероатномг начппу, да е Улефелдг тпмг као убивенг бБ10, а господинг Вартенштаинг свое гордо и високоумно држан-ђ изгубЈо. Ниедну речв непроговоривши, узме Бартенштаииг граФа подг руку, и сагнутомг главомг, и долеспуштенимг погледомг оставе пр1атеЛ1,и салу врховногг суда, у кои су поб!здоносномг ногомг ступили. ГраФови Харахг и Коллоредо сл^ћдовали су за нћима ћутагоћи до предн^ћ сале, и поклоне се дубоко и страхопочитателно овимг двома снажнимг господама, кои тако исто преднго салу оставише. Текг што су се врата за ивима затворила, кадг ова два госнодина злурадимг смешен^мг погледаго еданг у другогг. Свршише већг сви шапуташе граФг Харахг, изгореле звезде, кое гоче као сунце блистау, а данасг се у ладно уг.тћвл-ћ претворнше, а наПпосле н у попео. Данасг ће бити балг кодг Бартенштавна. П нећу ићи ! То ће првиИ путг бвпи одг еданаестг година, да на истомг оскудћвамг. „Н самћ граФа УлеФелда сутра на частћ позвао, кого ћу нарочито вћму за честв давати, рече граФг Коллоредо смегоћи се, садг ћу нанрасно да се разболемг, и частБ одкажемг." ,,'Го еств разгласити ! Мислите ли вн тврдо на угашенћ сунца УлеФелда и БартенштаИна ?" „Н самБ о томе уверенг!" „И вб1 мислите, да ће се рађагоћимг сунцемг Кауницг звати!" „Неће се звати, лгобезнии пр^нтелго, не, Кауницг се већг зове! Тога ради саслушаите моИ сав^ћтг! ГраФЂ Кауницг се подмитнти неможе, али онг има две слабости, жене и д'аће кон-ћ ! Ви притджавате две ствари, кое су, као што н знамг, завистБ у граФу Кауиицу нобудиле. Певачице Форлина е ваша лгобезница , а арабскШ конб , кога сте ви гоче у игрп одг книза Естерхаза задобили, по КаЈ'ницовомг мн^ћшго е наиизрнднје животно, кее заслужуе да се види. Поклоните дакле Кауницу вашу лгобезиицу и вашегг лепогг кона и онда би'ћете н^ћговг лгобимацг! (Нродужен-ћ слћдуе.)

НабновЈе новине донесу в-ћств, да су Русн, Енглези. Французи и Американци са Хинезима мирг заклгочили, и го за Европлнне врло пробитачаиг мирг. Како е могућно, питаће наши читателБи да шака лгодп') и неколико воепБ1 бродова мОгу едну државу за кратко време иоб-ћдити. кои више одг 300 милјона жителн има. На ово пБЈтанћ одговорићсмо са следећнмг чланкомг о Хинезкимг вовницима. Хинези држе се за малодушне и страшлвиве. Они су барг нератоборни. НБЈова велика землн еслг една башта. Свако местанце земл-ћ, макарг и било одђ природе сирото, состое се у томе, да свого Фамилпо рани, па ако и ше веће, него наша каква велика соба. Све се занима земл^ћд -ћлствомЂ п бапггованствомг. Притомг свако село има свого библјотеку, свои л-ћтописг. наравно па и свого кнБигопечатнго, као што е Енглезг Мартинг своимг собственимг очима видјо н описао. Притомг немогу бити велики ратници. Они сз т здраво цивилизирани у томе. Они су бБ1ли врло благопристоини, веома изображени, лко цивилизирани , да се у пуцанго , 3'даранго и бомбардиранго упражннваго. Они нису имали ннедногг непрјнгелн у свомг великомг небесномг царству. Али одкако ~сз г „риђо-чекиннви варвари," као што оии Енглезе називаго , у „ошумс;;омг рату" наиманћ у петг пристаништа, и колон1го Хонгконгг силомг нагрнули били (одг 1843), имали су много непрјнтелвства и боева и трвена и одг тогг времена морали су и 6 олби солдати бити. При и после бомбардиранн Кантона доводг нвјове храбрости, нБЈове до наивишегг степена узвишене нрости наиман^ћ су предупредили. Они воде единнв иу маси обичнии ратг изтребленн противг свт странаца, кои лажБ, превару, ошгомг, отровг и бомбе уносе, уместо обећаногг прЈнтелБства и „западне цивилизаше." Доиста за европеиску ратну вештину воиннчки нису дорасли, тако да су Енглезима у последн^ћмг бого опетг подлећи морали, и нростБ и страшно повређениИ нацјоналитетг ову вештину зам^ћнити нису могли. Доста е занимлБиво подг овимг обстолтелБствама, нешто о хинезкои воВпичкои дисцнплнни дознати. Солдати нама се чине, да су смешни. Они имаго смепшу обрезану и обшпвану алвину одг цаига око себе, реснату заврнуту чого оно тћла обмотану, острагг еданг панцерг на наИизреднји начинг, затимг опетг озго на леђима, нека врста заврнуте чое, изподг тога кожнии, а у ОФицира богато извезеншЧ панцерг на прсима и тћлу и некаква ч}'дновата покривала главе, изподг кон иекЈи родг шлема са пернницомг, кои бБ1 насг на праКскЈИ опоменуо , кадг неби бБ10 манБи, капи подобанг и укуснш. Нека покривала главе наличе на ноћне капе наши добри стрина, само да су одг коже, друга имаго видг змаева и други чудовишта, кон преко лице солдата сасвимг ужаснии и гаднии видг даго , у воздуху пернго и иепрјателн у далБини застрашити мораго. Употребително и обично оруж^ћ естБ кошгћ, стреле, мачеви, коси подобна , али управо стоећа

а у корици петоструко савјена п оштра саблн п пушке сг фитнлбомђ , кое се као топови пале. Последн'ћ, сравнгогоћи сг нашимг оруж^ћмг , држимо за смешну стварв. Али па точки сматранн живога посп-ћшиу и обрадовану, у место ове пушке у велику убиственј- цивнлнзавдго морали би сматрати као славу у ономг народу, кое е барутг, као печатнго и т. д. на две хилнде тодпна иснашао, пре него мб 1. У томе се они особито упражннваго и бое се са краткимг мачевима нтарчемг, старимг штитомђ , тако да се као хомерови гонацп и мј т жеви боре. Овакво оруж-ћ може и самБ страшЛБИвацЂ окинути и лгоде у велнкон п безб'ћдпои далБиии налазеће сеубити. Опн ово, после ручногђ мача и штита , као главно оруж^ сматраго, морално впше него ратникг , као »ш сг иашпмг далекобтоћимг оруж'ћмг. И у тактики п у ратнои вешгини нису презренн-достопни. У нБЈовомг разреду и од-ћленго влада брои петг, као у нбшвои ФилозоФЈи и митолог1и (хииескји молерг начертао е петг Фигура, као што ииаче треба да е штилг). Солдати деле се на гомиле впше одг петг. Два пута по петг такови есу петице, што ми компанјомг зовемо. Трипутг по петг компан1н зову „хинг" (т. е. баталшнг). ОФицири деле се тако исто на гомиле и редове у петг. 6данг баталшнг састои се сг ОФицирима изг 450 лгодји. У полго и при маневри изиђу више одг тридесетг компаи]Н, кое разне Фигуре правећи у различномг се види покрећЈ'. Ове Фигуре имаго обшта имена „летећш змаи," .рушећи облаци* н т. д. Сва таква Фигура има осамг начела, одговарашћи осмиии „ква" нише ФилозоФЈе, првоначалномг вештествЈ' елемента (наша воиска непнта за философш ). ОсамБ баталјона саставлнго за битку едну тврду кареу са у средини командугоћнмг оФицирима. Трипутг по осамг баталшна са половиномг послушно — изучени солдата деле се предг овимг живостнимг квадратомг н базисомг на две полу-окружне лише. Прва у битки наипре напада или се сг непрЈнтел^ћмг чарка, докг друга лишн и квадратг базиса мирно стон. ДванаестБ багалшна нападаго или одб1шо непр1нтелн. Чнмг еданг одг дванаестБ натрагг уступи или за бои неспособанг буде, ступи на место тога изг другогг полу-круга другш. Стара римска вонска прослав.тћна е тимг, што е свакогг непрштелн по трипутг сг одморномг трупомг нападала. Али Хинези, судећи по горсченомг положенго, двадесегг и четири пута са сасвимг одморномг трз'помг пападаго, нре него што непрјнтелго испасти може за рукомг, да езгро, саму кареу нападне. Зачмггцн. * бдно друго разумемо само, ако се лгобимо, лгобимо се само, ако со разЈ'мемо. * Само е онаи несрећанг, кои иесрсћу свого сносити неможе. * Ништа немогућно желити едно е одг наИотм^ћнш знамена здраве ДЈ Г ше. * ПрЈнтелБство е н^ћжна оданоств, навикнуто настонван-ћ о ув^ћренго, да се саединенЂмг народа узаИмично усрећавамо.