Подунавка Земун

ЛВВСТ1« 31 34В5ДВУ Е1 ЕВбУКУ.

267

свуда ј БожјоВ рупи. Вама самв а све дужанг; вама наитсжу жертву. Садг самБ е принео, приносимђ е и опетт, ми пара срдце. Марја треба СЈободно о сво1он руци, о вами и мени да р-ћши. Садг пакг, како Богђ оће." Онт> устаде. Мн се вратнсмо кући. Марјл буде дозвана. Дуп-Офалинг, н'1-.гова унука и а бши смо сами. Старацт. саобшти ако зарз менпвшоЛ се верно садржаи иашегг разговора, потомђ наше предложеп-ћ, затимт. м1згово р-Јзшопв. „Тн си слободна, Мар1о, да о тво1оВ руци р-кпшшђ. Н ћу ћутати. Што ТБ1 оћешт., то мора п мон вола бвггн; а на све пристаемг. Незахтевамг напрасно пзнснен-ћ одг тебе. Иди у твого собицу. Лредставп 3' смиреноИ молитви твого стварв !)Огу. Прпчекав, шта ће ти Б огђ улитп. ЗатимЂ ради; не по зсмномђ знашо; твое обаснен^ доћи ће одозго. Сунце нека ти дашо не светли, сниностб месеца иека ти неблиста, него Господг нека твол светлостБ буде, Богг нека буде твон слава. Онда твое сунце неће више заћи, и месецг неће свого светлоств изгубити. брг Богг мора твоа вечна светлостБ 6 бпи , а дани твое жалости мораго крав имати." Господпчна Марја станше са спуштенимг очпма и склоплћнимг рукама. Кадг старацг ућута, рече она после краткогг ћутанн: „Н непотребуемг никакво врсме размиишшана. У обичномг животу, гди човечЈе оштроумје о користи н штети размишлнва, може рокг за размишлнвац-ћ добарг изпасти. Гди се пакг дужности тиче, само е слабомоћни у сумнви. Сав^ћси. р^ћшава брже и опред-ћлптелнје, него сва мудростБ. И самБ се одавна Богу молнла за просвештенћ ума." Потомг ућути, баци еданг погледг пунг неописане прјатности на мене, пристуии кг мени, счепа мого руку и рече: „Овоме човеку, драгш дедо, обое смо ш<о обвезани. Збогг тога принадлежимг н4му. И да му иисмо ништа дужни, опетг би му н прннадлежала, не што бн хтела, него што небБ! могла другчје. Н самв н-ћгова заручница. Тн то знашг. И господинг то зна. Н небн могла другоме руку пружити. Будући ме онг иште, то сматрамг себе као н-ћгову невесту. И кадг небн ме искао, онг бн онетг бно избранми мое душе, оваи изборг пакг вечно е таину у моимг прсима остав10." Она ућута. Сакр!е потомг свое жареће лице у свого мараму и брисаше свое лепе очи. Н стаа сг куцагоћпмг срдцемг онде. Дунг Офалинг погледа озбилвно, склопи руке н рече тнхо у себи: „бже Согг сочета, челов1и;г да не разлучаетг." ГустгШ облакг пређе преко н1згову дјшу и лице. Марјн продужи да.гћ: „Милордг непринадлежи нашои цркви. У еднои другои рођенг е, кое су начела н-ћговг навнчаВ или убеђен-ћ. Али онг прекршћа руке кг ономг истомг Богу милоср.ил, кг коме п л; онг клечи предг истнмг Исусомг, као н; онг очекуе са мномг еднако воскресеше, едишпИ судг, еднако разрешеше, еднаку вечностБ. РазличнтостБ наше вере, мн - ћН1а и науке неможе нашу лгобовБ разорити. Како бн могла мати свое дете дуже лгобити, кадг

су унз'трашнн, вера, наука и мн-ћн1е о светимг стварма необходимо нуждна друге у матери, него у детету? Дакле а несмемг, и нетреба, да мого руку Лорду Балтимору одрекнсмг, ако е ова рука г;адра и наиманБИ каменг за зиданћ н'ћгове среће прннети." Прн овимг речма ецаше господпчна Мар1Н асно. Она небБшше више господарг свога бола и суза. Она клоне на едну столицу ипокрјесвое лнце. Старацг стоаше смућенг на еданг мермернБш стз'бг сале наслогћнг. 0 момг собственомг сташо немогу рачуна дати, тако се у мени породило дивлен'ћ, жалосп., радостБ, сажален4, надежда и страхг. Иаеданпз'тг устаде господична Марјн, озбилБно, п сг великимг спокоИствомг. Пружп ми р3 'ку и рече: „Сг Богомг, Милордг. Внстегласг мое внутрености 43 'ли. Садг знанте, да н, што се мене тиче, нич1Н дрзта нећу бнти, него ваша. То е вама и мени доста. Али н себи непринадлежимг. Н нринадлежинг овоме мени у свему наимил^емг старцу. Н г ћмз т самв наДвише обвезана. Онг ме може воликодзчпно разрешити одг ове свете обвезателности; алн л самз' себе не. Нашг брачннИ савезг непротиворћчи н-ћговимг желнма за нашу срећу, нити н-ћговои сав-ћсти. Зато ће ми слободу- дати, да собомг разполажемг, да бн н-ћгова сав г ћстБ чиста и спокоВна бнла. Али онг ми неможе слободу дати, да н-ћгово срдце разпарамг. Оно ће му разкомадано бнти, ако види, да се н наиманћ у мени преварш. Милордг, докажите н-ћму и мени, да ваша вера вама смелоств и величинз' дае, да са спокоиствомг и нантеже сносите; као што е мени мон вера снагз^ позаимила, да нанвећз' борбз' свладамг, сг којомг бн се трла. Онда признаИмо, да е она божествеие природе. Мое е одважен-ћ непоречно." Дунг-Офалинг подиже се, истина велико 43 'вство свое унуке хвалећи, али опетг ши е противор'ћч1о, говорећн, да она на свога деду невнима; да благо два човека задоволБство едногг единогг мора превазићи. Она е томе противор^ћчила сг прокинутимг речма. <4 окончамг племениту препиркз' старца са унукомг, почемг Маршну руку полгоби и реко јон: „Господична, н васг лгобимг, п васг обожавамг. Бз'дите сведокг, да самБ васг достоанг." Сг тимг оставимг собу н изтрчимг на пол-ћ, заповеднмг да се спрема, упрегну, и вратимг се натрагЂ, да опроштаи узмемг. Офалииг п Мар1н плакали су. ОФалинг ме благослови. Н самв вод10 унуку подг руку. Она ми е морала полгобацг обрученн дати. „Милордг," рече старБШ, „ма шта да изберемг, нричиннва ми болг. Господнне, л нисамв могао Марјго кг никаквимг другпмг мислима склонити. Али сматранте е као вашу вечну супругу!" Еле, Хари, мн се разстанемо. Н се вратимг у Лопдонг. Већг самБ се и сг дворомг опроспо. КралБ ме одпусти милостиво. Све е за путг спремно. Пре неколико недела одпловиле су већг лађе са радницима и готовшшмг. Садг е

заклгочено, да се остали благородници са мномг навезу. Сг Богомг Хари! Сг Богомг отечество ! Често самБ желт, да барг еданпутг несрећанг будемг, да бн се науч1о бол-ћ себе познати. НисамБ ли јоштг несрећанг? Лгобл-ћнг самБ, и одбаченг. Сва су очекшшш порушена. Мон прва и последнн лгобовв! Н, никакавг преступнпкг, морамг се изг отечества уклонити, да у пустинго преко светскогг мора идемг. — Хари, нисамБ ли шштг несрећанг ? Н те морамг оставити, тб1 мон единни! Оплакуешг ли ме ? Не, Хари, а самв споконнг. Има нешто у мени, кое е весело, и надг развалинама свш надежда зелени се и цвета. Н самБ срећанг. Хари, сл^ћдуи ми преко мора!

20. НовнИ светг БалтиморЂ у Мариланду 3. Октомбра 1633. Прими, о драпО Хари, прве поздраве изг новога света, у комђ самБ се већг одомаћш. Европа е већг заборавл1>на, само не тн, моа мени сродна душо, и — шштг една. Пловидба преко светскогг мора Н1е могла срећшн бнти, него што е бнла. У добромг дружству летила е дуговременостБ, кого обично путован^ћ по мору отегоћава. Мн смо живили за унапредакг, и радовали смо се плановима великога рода и гол1нтски идеала' о нашимг стварато. Мн упловпмо у ШсзапнкбаИ, и тражпли смо пристаниште, кое су папири мога отца, као едно одг прекраснн у свету, толико славили. Доиста мн приспЈЈмо у едно таково, али оно показало намг е наскоро еданг иовшТ отворг, кои е на еданг пушкометг удал^ћнг бно, и крозг оваа отворг дођемо мн у друго пристаниште унутра, одг сваке буре сакривено, кое га одђ џбунова и ливада жпвоппсно свудг у наоко.то обкружено прибреж1б пространо водохранилиште заузима. Овде бн могло угодно хилнду ла!;1в стати. При пловенго крозг отворг грмили су поздрави изг топова прјателвски. Мн угледамо колебе па обали, лгоде, димг н ватру радости. Бнло е красно летн-ћ готро. Топови сг ваше лађе одпоздравплн су. 0 какавг тренутакг, кадг сзмб садг подг дутотрагоћнмг громомг топова изишао, кадг самБ све скупа нагае изселенике видјо, мнролгобиво сг голимг староседшцима зем.гћ помешане; кадг су ме радостно сг 3-екликомг: Слобода! Слобода ! Жив1о! примили, такође сг лађе: жнв10 и слобода! орило. ХарФордг и Елктоиг изиђу мп иа сусретг, М б 1 се сг радостнимг сузама загрлимо. И самв очекивао излазакг нашегг лгодства изг лађе. То е бнло позорје едннствено у свомг роду, оваЈЈ метежг прншелаца, бно е 063'зетг различнпмг чувствованлма у новои, страно№ постовбини, гди ћего они остатакг свога жпвога провести, и не-