Подунавка Земун

268

ИОДУИЖВ5К1.

када нБИОвг пепео почиватн. Потомг одведу ме у едну дрвену кућу, кого су они, као првЈ г , за мене начинвли. Имамг осамг соба; све угодне н моимб покућансгвомг намештене. У овов пружа се една пространа сала за скупштину колошалногг савћта. Н прегледамг с' прозора велико водно огледало пристаништа, дугачке редове одг шатора, подземш колеба, магацина, п мали одг дрвета начин-ћни кућица; правии животг колониста увеличавао се тамо и овамо идућимг ИнД1ннцима са своимг женама и децомг. Ови су врло поузданн. ХарФордг е нвиово прјатслвство одма првогг дана свога долазка придобјо; у Формалннмг уговорима са поглавицама породица право за поселен4 и построен-ћ целогг пред _ ћла на Потовмаку и овде на р4цп Патапско кушо, н&има богате иоклоне дао, и сагозе ег нвима, као и сг другимг удал^нимг породицама, заклгочјо. Ови дружелгобни природни лгоди, кое мм Европеици дивлацима зовемо, ерг су слободни и нису робови; кое будалама називамо, ерг су честни, искрени и вернп; кое као полулгоде сматрамо, ерг наше пороке иезнаго; кое мш идолопоклоницима називамо, ерг они еданг другогг збогг вере незатвараго, немуче, на сажигалишту незгараго, или изг куће и двора негоие, него понизно и страхопочитателно предг невидимимг великимг духомг моле се — ови су наши помоћни сусћди. Они насг воде у нвиове шуме, садг већг наше; уче насг своВствама различнм дрва, шиблн, расгћмн и животинн ; они су нашимг женама вештину показали, како ће одг кукуруза лебацг пећи; они су наши ловци, и снабд-ћваго насг са вкусномг дивлачиномг свакогг рода. Еле, ми безг случавне помоћи ови Индјанаца неби са нашимг радиицима за поселен-ћ ни четврту частв тога извршили, што е већг учин-ћно. За жетве с.гћдугоће године полн су избрана, измерена, подел-ћна, прекопана, поорана, обд4лана. Будуће главно место населбине мариландске одг Елктона и ХарФорда д^ћИствителио е обележеио; и дрвени матершли све више и више су довежени и приуготовлћни. Све е дћлателно. Овде се чуго чекичи ковача; тамо дал1> удари зидара; лево и десно у умеренои далвини пен4 се дим7> изг кречнм Фуруна; сг времена на време ори се громг разпукнуте ст1зне. Балтиморг, тако ће мени за честв прво седпште нашегг поселенп назвати, построава се по Елктоновомг плану врло правилно, сг нравимг, еднакимг улицама, коа се подг правимг угловима пресецаго. У томг плану узето е иризрен^ћ на будућноств и растен^ населбине. Близу прпстаништа стое бродостроин-ћ и магацина за еспапе, и тако се око пристаништа у виду полуокруж1а здашн нове вароши подижу, са пространимг веселимг улицама и великимг отворенимг местима. ГлавннП друмг, кои будућШ видг целои вароши опредћлава, садржава ће у ширшш одг 90 — 100 ст. Варошв лежи на гожноИ обали Патапско, кои овде свос таласе у море слива. Лето е овде врло топло, тошне него португалско, но морскШ ветарг разблажуго воздухг, и землн е богата изворама. Напротивг дражест-

но е есенћ годшшгћ време; како лепо мораго овде пролећа цветати! П самв већг, праћенг прј.чтелвима н поглавицама инд1лнски породнца, по читаву педелго крозг сус-ћдне пред-ћле ишао. Уживао самв у колебама Индјннаца кеселе дане, и див1о се нвиовомг благородномг чувству, нбновоГј простоги. нбиовов вештини. (Снршетам, слНдуе.)

ЕО.вчваци. РадостБ прође и весел^ Мене горка туга мори Срце мое у прсима Кано жива оганв горн. 0 Млчпце, о ан1)еле! Т б ! си томе свему крива, брг кадг само тебе спазимг Тадг у прси ватра плива. А када самв у самоћи Гошгг ме тежа мука мори, II срце ми мое вели Иди, и сг'нБомг садг говорн Но кадг к' теби, тада дођемг 1оштг ме ватра узме гора Безг да знадемг одкуда е, Опетг мБ1слимг одг АмораОдг Амора башг ће 6 бпи, Згођено ми мое срце, брг, кадг само тебе видимг Тадг ме мое боли срце. 3. Е. У.

Всштина познавани. Лковг Араго, познатБ19 слепш"! путникг и братг скоро умршегг славногг звЂздослова и естествоис^штатела, приповеда у свомг наИновЈемг д1>лу: „Оба океана," с.тћдугоћу важну пов^сгб. Данилг, синг едногг богатогг лондонскогг трговца, изгубш е 6 бш видг, јоштг у првимг годинама детинвства свогг. Текг што е познао светг, сунце се са своииг снИнимг лучама испредг н^га уклони и бадава су доцте покушавали, да му ма коимг начиномг, СвевишнБимг одузето опетг поврате. Подг надзиран+.мг г. Давида, 1гћговогг домаћегг лекара, поће еданг данг у Лондону крозг сокакг блнзу циркуса, кадг наеданпутг, одг едногг кочјнша, кои га е опомен}'о да се чува уплашенг, одтргне се изг руку лекарови и нагне насипомг бегати. Кола потрче тамо и Данила свале. Онг разб!е чело на едиомг оштромг камену, потомг опетг устане и почне као бесомучанг да нуче, Г. Давидг на ово брзо дотрчи. „Шга вамг е ир1нтедш ? а упита га забринутимг гласомг.

„Н ћу полудити! н самБ извапг себе!" одговори му Данилг, ставивши руку на крваво чело. „Умирите се мало, Данилу, ова рана посве ше тако опасна." ,,'Го ме Јоштг тако неузнемирава н неплаши; .ч несмемг да погледамг!" „А зашто „Богг е Богг — н внднмг, н вндимг! Ево нешто. сасвимг близз - кодг мене — н се додирамг, 1шо годг оћу могу опипати; чувства ма се замрсила; а се боимг . . .!" „Умирите се и хвалите Творца," рече лекарг, завезавши му з' исто време очн свошмг марамомг; „немоИте да дирате никако ово покрпвало, оно ће иамг другји спасителБ 6 бгш. Аидете, прјнтелго, да се вратимо кући; множина, коа насг окружава, моли се Богу за васг; ево кола, попните се." Мало затимг и сродници Данилови молили су се Богу; единми лекарг боно се да се видг Н1е ударомг 10штг већма повредјо и признвао е сва знанн у помоћв. Чимг се г. Давидг увери , да Даннлг ше орудја вида повредјо, веже му очи шштг већимг платномг, затвори га у еднои врло мрачнои соби, па погомг стане га мало по мало на дневну светлостБ привикавати. Наиноеле приспе данг главногг иепБпа, г. Давидг скупи у еднои сали у исто време плашеће се и срећне родител-ћ и прјателћ Данилове и неке одг н^ћгови другова, ;кои су му свагда у нужди помагали. Дубока тишина владала е у тавноО соби. „Узмите мого десницу," рече лекарг Данилу, „и седите поредг мене на столицу. Ви дрктите, прјнтелго, ви сте узбуђени; ако немате снаге да се умирите, ако немате храбрости, да нримите неочекивано благод^ћнше, сг коимг васг е Свемогућ1В обдарјо, то ћу н драговолкно 1оштг причекати; обећавате ли ми се, да ћете 6 бпм мирни?" „Обећавамг, прјателго; али оваП е тренутакг тако торжественг, да н морамг текг топрвг Бога у помоћв призивати." „Молите се Богу и з - мирите сс.л О Боже, буди ми у номоћБ!" молнше се Данилг, „и буди твол волн! Ко е то кодг мене ?" „Ваша мати, кон клечи и Богу се молн," одговори лекарг, „ваше сестре, вашг отацг и неколико ваши наиболки прјнтела." „Добро, добро! а се нодвргавамг." „Лепо! али будите послушни; радите све точно, што вамг наложимг, немоите да окрећете главу нити лево нити десио, већг Ј 'право предг себе гледавте и гди вамг н кажемг тамо гледавте." „Вашг з'ченикг покораваће вамг се, рече Данилг т^ жно смешећи се; „говорите." „Ви знате, прштелго, шта е столг, пасг, и дете ?" и Да-" „Добро! Два корака одг насг на едновг столу а сааљ поставш едно псето и едно дете;