Подунавка Земун

ЛПГТЂ 31 31К1ВУ II И1ЈКУ.

279

предстолтелћ Маратскогг савеза, Раџа одђ А. т лахабада, п Набобг одђ Мисоре, као подт. покровителћстпомЂ стоећи кнлзевн. Окромг овн поз ванг буде велшаи С офти школе Бенареске, и н-ћгови дпанаеств помоћннка. Иа ове се упранг нашг философскј П Итимадулетг и осланло, ерг су они знали толковатп Ведамг, ') разум^ћвали су Зендатету, 2 ) ЗлатнЈ' кнвпгу Верингхуцина и Кон -Фучеа, 3 ) били сј ' вешти 3 7 внсокои наици Фо-а, и познавали С3' Лао- кунга 4 ). Овииа е п нашг Итниадулетг своеручно писао, и молјо ихг, да вечинс другчјв него да дођу на Гура Мату 5 ) и да свои.иг мудримг сов-ћтима Султана и нћга у нбјовоИ намћри подпомогнз'. Меј)у тимг докг су ова писма стизала на свон опредћлена мћота, разболе се Султанг. Болеегк е нћгова зад^вала велпку брпгу нћговомг ИтииадЈмету, кои е по ваеданг ее.ио кодг нћгонихг ногу, и дворјо свога гоеподара, да бол-ћ бмгн неможе. Султанг никога више 1Пе трпш око себе, кое е ш.пиа многима, а оеобито Султанки Нурмахалг и нћномг Браману прогпвио било, и зато еднимг срцемг почну за Данишменда гледаги. Полестћ Султаиова траала у растенго тридесетг дапа, а поеле се почне сгишавати, п мало ио мало иочне се онг крћиитп. За то време стиглп су сви они, кои су позвани бмли у ирестолну варошв, п чекали еу докг се Султанг са свимг неопоравн, а догле долазили су еданг друтомг, и иравили су међу собомг познанства. МарагскјИ Иепшва, велимА Иманг одг Сапе, и Раџа Горка одг Непала нпсу могли доћи, а ДеЈаП-Лама послао е евога Галега — засгуинпка.Данипшендг се нанвнше — кадг кодг Султана ше био — бавјо са СоФтама, сг нћ»ма се разговарао, и договарао, како ћеду они панбо.тћ свршити задатин имг посао, п особито како ћеду сг бздама, и шта ће наИпранЈе бити, да сг нћима уреде. Ови бзде били су нЂка грана хриспанскогг вћрозакона. Нанвнше суштество нознавалн су они нодг именомг бзда, в-ћровали су Исуса Христа, ностили су постг божићниП само три дана, и ииалн су свое свештенпке, коима су други народи име бонце — по хинезскимг свештенницмма — давали, ербо су наликг на хинезске бонце обученп били. бзде су били несташанг народг, н нису имали тако богати Пагода — црквш нао Индјннци, нити су марили ићи на молитву. Свештеници нћговн окреталп су се по црквама ') ВедамЂ — Догматика религје Брамипеке. Зендавеста — етара Вавилонска, а поеле и персп1еки Лага Библја одг Зороаетера паписана. ®) Берингхуцинт. е бно хинезеки законодавацг, когх еу обожавали, а Кон -Фу -че философт., кои имг а религјк) дао. 0 Фу — иетоветннћ са Буда, и Лау-куигг, учителт Будизма, релипе коа у Азш наВвише приврженика има. 5 ) Гура-Мату — еаборг савдип&пм источнн кпизева. У поеледнћ време држали су ове Гуре у землки Сикскихг кнлзева, а имено у вароши Лахору. Варошђ ова била е у оно преме знамеиита, и лежала е на друму изг Де.).\;а у Перејв. Садг е здраво спала.

сами, и.111 на наивеће светце сг н-ћкпмг малимг чпеломг одабранихг лго.ин, а други иробанлали су сное време, нли чмавагоћн кодг куће, или у обштанскимг бирцаузима гпгоћн огиумг. Мораштетг шдовг врло е слабг и незнатанг био, били су склонп на краћу и уб1пство, и едва н-ћка понатјц да еу имали о иравои свокги вћрн, зато е и наетавлила држава, да ји доведе у чувство, н да н1 изображенћмг облагороди, зато е и Сулганг Данишменд}' наручк), да 111 дотера чрезг добре уредбе у редг. 1п|дт. е Данишмендг о нћнма споменуо, почпе великЈП СоФта овако говорити: „Госнодо! н еа.ић едномг путовао по опиуп , краевима гди бзде живе, н еамћ себи дао труда, да дознамг и познамг Нћјове обичае, нрави, и нћјовг начинг живота; зато самћ н тражчо иознанства сг нћ!овичг бонцама. Н самћ био познатг п сг кћшвпнћ папвећимг бонцомг, коп е евима другпма еуд10. Овамо еу чеего долизиле боаце свакоакогг станл и реда, велике, манћ, н наПма:гћ, ерг еу све одг овога наивећегг бонце завпспле. Н саш. ииао прплику кодг овога наИвећегг бонце саетапти се, п разговарати — ерг п разумемг пћјовг е;!ћшг — сг бздама одг напболћнхг породица ш.јовихг, а гакођерг внђао самв пхг и пзг манћп, п наГшанћн клаеа. Чешће самћ разговарао се н са овнма ; заго дшелимг да ћу моћи сг оеновомг о нћима, и о наредбн, коа е за нћи, што годг рећи. — Ован нћјовг наГшећШ бонца, впд1о мн се бнсгарг п доста ученг алн здраво Јогунастг човекг, онг е судјо другимг бонцама како е хотео, нли како е самг држао да е право, посгавлао е, како е кога гдн хотео, а наивнше метао е добре п зреле младе лгоде на наилошЈе бонцалуке, незналице пакг п туиоглаве на болћ, и наИбол^. Н га едномг запитамг зашто тако чпни, а онг ми одговорп : „Е тако морамг чинити, ерг ови добрн и учени, кадг дођу у добре бонцалуке — по нарааи свш бонца — постану немирни, и тргу носг своимг старешннама, а овако на манћимг бонцалуцима забуни п1 сиротшш, подпадну 1п дћца, п тако имаго свое невол-ћ, сг копма се забуне, те су старешине мирне одг нћи, а одг овихг тупоглаваца н тако немаду се ничега бонти, ерг ови држе све да е тако, како имг се рекне, и тако старешине овимг начиномг оста 10 на миру. „П сачћ н+,му на то прим^по, а шта Султанг и н-ћгове Оире о томе поступку мисле н говоре. Онг ми одговори: „Истина досга

путШ Султапг и нЉгове Омре срдесе на то, и запов-ћде да се другчЈе радн, ерг, веле, држава тако сграда. Али п невндимг и неналазимг ништа у томг, што би држави на штету било." Н му на то рекнемг: 0! те колпко тога има у момг поступашо, и ви сотимг не само држави, него н народу шкоднте. Држави шкодите, што има сг вашпмг, као што п еами кажеге несташнимг народомг много забуне и посла, а народу шкодите, шго остае еднако тако несташанг, те мора да е довекг у процћпу. Вашг народг остаће еднако тако несгашанг, н држаће се многихг шкодлћпвихг обнчан, докле годг ви ваше бонцс недотерате, да су еднакн, да болћ мпсле н осећаго, да више на свое зваше држс, да се окану подлостн, и да науку већма пошгуго. II гако одг прилике доста самв н овомг великомг бонци нзговорт, да поправи ово, и оно, кое му е сада народу на штету, и што му народг квари, и оставла га довека у мраку и презренго. Н самћ о томг н са отм-ћшимг бздама разговарао, н свн су призналн да имамг право. н казалн су ми, да би и они желили, да се поправи и з г реди много коешта, што е међу нћпма зло, но да немогу. Зашто немогу, нисз' ми казали, ио а сада предлажемг овде, гоеподине Итимадулету, и ви друга господо, да учпнимо ми наредбу како ћеду се онн уредити, и да предложимо великомг Султану, нека е одобри, па после нека имг ту наредбу преда и нека имг запов-ћди, да се по 111,011 мораго владати." (Проду.киће се.) Зачннцн. * Нрва лгобовћ многи млади д-ћвнца равна е нрвомг руменилу зоре у Апрнлу месецу, на комг 11е руменилу, око изкуенога, јоштг унапредг променлћивостћ исте лгобави разпознати. * Прва лгобовв младића, семе е, буршмг сграсти бачено. Падне ли на добру зем.ио, лепо изникне порасте , раИскимг цветомг процвета и небеснимг плодомг роди; падне ли пакг на лошу землго, поникие отровно би.тћ, кое своимг кужнимг мирпсомг себи самомг н другима смртћ задае. * Жене нанпре дознаду да сулепе, — НаИпре науче иознавати нвиову снагу. — Наипре искусе, како су слабе. — Нанпре забораве колико су година старе; а наИнре се сећаго да су то заборавиле.