Подунавка Земун

з« з.ав.ату ва иит.^.

2ВЗ

По пасв ц-ћлнГг б'ћлмГг данакт. Онг суморант. лежи санакг, Срце незна, шта е мирг, Часг овога, часг онога, ЧасЂ све баци до еднога У чувству му самЂ неипрг. Част. се дигне у поноћи Онт. остав.гћнг свое моћи Блуди тужанг тамо аио; Ал' ког болна мис'о гћра Барг таГг незна, шта е м'ћра, Што е родног' мира пламг. Срсдг у кругу млоги жела Шгово га чело стрела И ставла му лажне сне, И суетомт. празни мислјГј Што с' у идномђ сри .3 7 числи, Прекрати му тужне дне. Нигда г.ес'о, вавекг тужанг Погнутг оди као сужанг Стои туга срца средг, У чувству се своие топи Кадг му тј ги мисли склопи Наносећ' му већ1и вредг. Све красоте дпвног ган Чимг се дичи лгобкоств Маа За н-ћга е варлБивг цветг, Нешто веће н-ћга вз че И адно му срце туче Да окруннИ лажннб сплетг. Неспоконство ићга води ЛажноИ слнки да угоди, С' тога тражи липе ладг, Ал' заманв су китни бори Кадг Ш ватра све сагори Кадг човеку срца ндг. 0 лћпоте ш)ћн1.г' св'ћта Ви украси лажног' цнћга Морите му тужну грудг., За вама се самацг бори Кадг га мис'о лгота мори, Кано сћнке б^ћжећг свудг. 1). п.

Н1аж 'Е» -Гебалљ м ДаЕавав®в1»8евад1в. (Продужен'1;.) „А шта да вамг кажемг, господо, о маншмг, и малимг бонцама овога народа! 0 велиК1и брама — соФте ове бв)ле су брамисте та тога покора н нигди видш нисамв, таковогг саможивства, таковогг лакомства, подлости, оклеветаван^, плеткарана, самоволБства, и много коешта, нисамБ н у Парјама *) нашнмг нашао, а међу тнмг народомг, бонце налазе се у касти, коа е мећу нћима као кодг насг што су брамини. Истина, и наши Факири и дервиши, као што е пресаинни господарг нашг опазјо, доста су се искварили, и чине што не бн требало, ал' опетг нису такови, какове су те бонце тогг иесрећногг ездинскога народа. Та 6 олби су и Геберини сг НБЈовимг, него ове бзде са своимг бонцама. Ако се дакле жели, да држави небуду на штету, мора се сг нкима другчје уредити."

*) Парја, каста Индјанаца кого све друге касге презмру. „Истина е цела," прихвати еданг соФта, коме си на лицу читати могао, какво е срце ииао, „истина е то, коа се ничимг порећи неможе, л самв доста пути по землнма тихг (?зда и Гебера путовао; свуда самБ по други мћсти а добро приманг и дариванг бБ1вао, али кодг тихг проклетихг бзда да бн кадг и конака, акамо лп милостин4 доб1о, макарг да самв нкима образе преблагогг Рутрена, а женама нвшвимг Лингаме покланао. Све се то клоннло одг нашпхг светинн, као да ће ихг оне поести, и сама д-ћца бегала су одг мене, као одг какове куге. Ако се дакле жели држави и нама помоћи, мора се сг НБИма другч!е уредити. „Право е и самомг Богј 7 , као што великји нћговг пророкг каже, мило е," рекне еданг мухамеданскш улема, „да се тпј проклети Гебери Гебери су већма изм-ћшани 6 б1ли сг мухамеданцима 1 — са свпмг истребе. Макарг и да бзде ннсу валане, али тји Гебери башг сј ' опаки, они су и опасни, и пркосе Аллаху што по ц^ћо данг кланшо се ватри, а преко ноћк спаваго као пси, они незнаду ни за рамазанг, ни за баирамг, него еду по ц-ћо данг, п кадг правов'ћрни спрамг м-ћсеца славе, они затворе врата, да имг нико у кућу ући неможе. Мржнл, кого они на Аллаха, а пакостб и ненавистБ кого на насг правов-ћрне имаго, неможе се исказати, нити а могу грдн-ћ нБ^ове вамг, господо ! описаги, сг ко!омг прате насг, кадг у шЛова села до!;емо. Многи одг насг тамо и главомг плате. Сг тога самБ а тога мн^ћшп, да премплостивбш нашг падишахг, св-ћтлни султанг Шахг-Гебалг, или натера ш да се поарапе, или да Ш саблБОмг и пушкомг са свимг пстреби, и землго нБШву сг правов-ћрнима насели. брг ако онг то неучини, тако ми пророкова гроба и н-ћговогг великогг камена, хоће н4га пророкг покарати." „Да како," впкне еданг маторни мусулманскШ шеикг, „све нев-ћрнике, и Гебере, и бзде, и како се шштг гди зову треба истребити, да се испуни Аллахова волн, и н г ћговогг пророка запов-ћдк; зарг вн незнате, или зарг вамг непада на умг, како онг саое правов-ћрне учи „кадг се међу нев'ћрницпма налазишг, то Ш убтИ, одсћцав имг главе, бацаИ Ш у ватру, зароби Ш, па или Ш задржп као робове кодг себе, или имг допусти да се новцемг одкупе, како тн за добро нађешг онако поступаи; иа кратко недаИ имг мира, и дотле сг гонен-ћмг непрестаИ, докле Ш све себн нсподнрмишг" — нису ли ово самогг пророка р-ћчи, ко другч1е чини, 1пе пророковг сБшг, нити ће.му лице п када шедатскихг башча, и Ирама видити, а камо ли да ће онг у н"ћга ући, и у нБима оне сладости уживати, кое добре муслиме ту чекаго." Куда е ово све тежило, видш е Данишмендг добро, онг као ФилосоФг сматрао е човека и релипго са свимг сг друге стране, него ови нћгови нови прЈптелБи, но ово запов -ћдБ султанова, а ово и брига за свого собствену кожу, везала му е езикг, те више ништа ше смћо рећи, но само ово: „кадг бб1 ми све те лгоде потукли, или изг царства султановогг протерали, ко бн

арачг, десетину, трећинз', и друге дац1е давале. ко бн воисци сулгановоИ масло, брашно, месо, и друге потребе давао? — Л мислниг, да ми све то СултанЈ 7 и велпкои Гура-Мати предложимо, па како они сврше, онако нека буде. Тако исто да предложимо и са Пеишву, и за Делаи-Ламу, па како они сврше." Данпшисндг е ов.о изговорш, да султану ови сов-ћти неће 6 бии по волби , а боао се онг и тога, да не бн ови Фанатични МухамедовцБ! раздражили светану, те да оно н^колико _бзда побпо, кои «\у подг обраномг хинезкога цара бнли, одг кога е у то доба и самг индјанскјв велмкШ могулг зазирао. У то време владао е у Хини одг Маджускога колена ратоборини Кпнг-Лонг-фу, и будући да су инд1инске бзде у сродству народностн свое сродне бше бздама, кое су у провинцш н4гово8 Шнану живпли, то су и ове бзде и оне пндјннске више очи свое у Кинг-лонг -Фу -а, иего у Султана Шаха-Гебала упираде, и у нћга се уздале; зато е и Данишмендг знао, и да се небн какавг белав излегао, прекине одг свое договоре са С офтама, и науми о томг више, безг изричне запов'ћди Султанове и неговорити. Али наше мудре С офто н ревностни Мухамедовци нису се на Данишменда и н-ћгову политику обзирали, они су мпслили, кои те узг пророка, таи е противг пророка, а кон е противг пророка, таГг е н противг нби , па су збогг тога н гледали , вребагоћи на сваку згодиу прилику, да оне народе истребе, кои нису у пророка в4ровали. А, гди 6 б 1 за нби болн прилика и бнти могла, пего садг ова спина Гура-Мату, на коши се они предг очима толики кннзева, Раџахова , Омра , н Богг ти га знао каковихг шштг свћтлн лШца , у ревностн својоп за пророка и Султана, и у вештини рођеногг свогг езика показати могу. Овакова прилика недолази свакШ данг. Маиитг бБ1 дакле свакШ бно , кои 6 бх нго пропустш, а да сг нћ н4колико Лингама и Р}треновихг образа кући не однесе. Шта бн они, кои су Ш на Гура-Мату послали, рекли, кадгне бн они са овнмг украсима предг нби изишли. Морало се лгоди изг петиин жилаупети, да 6здама и Геберима, ако не Пеишви, и ДелаИ-Лами, баремг сломје се врагг. в!ар©дшв. I. Сг обе стране Урала живећи пароди, кои великимг угротатарскимг племенима принадлеже, и кои су овде Самоеди, Вогули, Остнци и Сирћни, особито се нерадо зем.тћд-ћлјемг запимаго, кое е шштг до 66 с. ш. единсгвена потреба, зв-ћроловг, рпболовг, расплоћенћ и продаван'ћ ирваса едпне су раднћ, И сами рЈ 'ски насел^ћници на Уралу преморани су да ове начине живога предузму, при коима ће догодг буду имали ползе остаги. Ова разнимг Уралскимг народима обшга занниана и тога ради врло иодобанг начинг жпвота свима Шмг е снажно тћло, бистро око, поуздану деспицу и неоц-ћнимо своВство позаимјо, да никадг смотреностБ и храброетк ие-