Подунавка Земун

•ЧВВСТЉ 34 ЗЛНЈ.11ВУ 81 1119'КУ.

285

на какву [гћку, гди е за оваковии сл}чаи чунг начиВЈо, п ту живи одг риболова, птицолова или шта ну случаино до руке дође. Овде има задоиа раие и пре се с'меета некреће, докг му рана нестане. Иепрестано ћутн, а особмто нерадо говори о лову. Редко на лицу показуе, да е радистанг и весео; кадг му се при игранго ракЈл или дуванг донесе, у наивећоО озбнлкностн сваконко се криви, кое е медведима и другимг жпвотиндма своиетвено. Онн се ннкадг неупушгаго у будалаето лдикованћ збогг иалишл^не какиве неправде, као Самоеди и Остнцн ; намрштеннн изгледг [Зогула, упоротво, кое на нко ушенпм^^рјртадма ночива, и кое неиан-ђ као и уиилнн погледи н^гови дубоко упа.пл очIго показуе, да се радје договара него тужн, и да тога ради, кадг е прплДку за прво пропуспо, еасвимг прећути. Зими живи Вогулг у сталиоб, малои, нечистои колебн, у лето направи за себ($ ји свого породицу у свомг путованго на поединв"рћке тврдо на обали истш свои налаганг. Оваг;о се зову колибе напрау.гкне изг самогг шиблп и дрвене коре. Строи е простг. Четнри^сбе побјене су у землБИ у правилнни квадратг;! предн'ћ су одђ ирилике четири а стражгЉ две етопе дугачке. Иа две едно спрамг друго стоеће сое стави се велнка мотка, и тако се две и две попречнимг иоткама сагозе, -тако да е кровг косо напредг иолегао. Затимг исту зграду покргго великомг дао за друго сашивеномг брезсвс иг коромг, т се зове киеси, и ове кадг се селе, ушк> к,ас> г ЈИ сваку другу арпго, али чимг киша даступи, одма ји развгго. Ако шмг кисси недостае, узму у помоћв чамове гране, одг кон и обе стране и стражнмИ дуварг палагана начине, и тако е само спреда отворе, гдн ложе ватру, да бм се одг безчислене множине комараца одбранили. Кодг све своиштине са Финскимг нар4ч1ама на Волги и езику Маџарскимг или Унгарскимг ВогулскЈи езикг нма толико особности, да се може скоро као собетвенни сматрати. Што се тиче верозаконм обичаа саглашаваго се готово савршено са Остицима, о коима ће читателв скоро чути. »ЈЦ11 Ш Остади, кои число износи одг прилике 18 ; 20,0® д$|г, деле се на две гране, сир^чв на Деписке и Обдореке или Обске Осгнке. Први, кои е главно седиште на р-ћки Сигви, скитаго се лети са своимг стадама ирваса' ио Уралескимг планинама до 65° с. ширине, знми се враћаго у свое земунице источномг страномг Урала преко р-ћке Сосве, Лосхве и т. д. Обдорски Остнци живе по земуницама на обалама Оба до утока овога и стое гшдг управомг едногг кнеза остнкскогг порекла. Остаци су малогг стаса; мало подуже лице и вптко тћло разликуе ш одг Вогула, непазећи на одело, кое е кодг последиБи но крого и матерш као и у Рјса, напротивг Остици носе као и Самоеди одг ирваске коже иаправл-ћне алкине. Зими еу у земуницама сахранћни одг ладноће и

спега и грего се непрестано поредг ватре, коа у ередини горп, У еднои таквои земуници обитаваго или више нороднца или, ако се чланови едне изг 10 илити 12 састое, само една. Весела наравк Остика дознае се по искреномг разговору, смего н веселимт песмама, кое наравно сама едиообразноетђ спроводи. Нбшвз игра састои се з - томе, да два човека стану едапг спрамг другогг, па се онда криве и клате обилазећи еданг око другогг, гћла и таине удове на грознбш начинг искрећу и то свеунаивећоВ скром 5 носгпчјЈ1 оабилБности. По некадг иду четвероОжке, мумллго и друга медведу свопетвена пожаванн чине ; затимг долазе друга движепн тћломг, кол еу тако нзмишл-ћна, да се страпацг; кои гледа едва одг смен задржати може, и иосве немогу да се разлене, кое мора да пмаго неко зиачен-ћ, ночемг ји на истгји начинг и Вогулн евршаваго. Оба ова народа пгре ни учсму се скоро неразликуго, осимг што Остнци ио кадшто вичу, ег коимг впугренго радостБ изнвлгого. И Остнцн он.акб исто волу ракш, као Вогули. После рагие иаивнше уиотреблаваго дуванг, осимг тога воле коекакве украсе, гвоздено покућство, баругБ, и т. д. Онп имаго велику склоностб кг риболову, збогг чега у лето праве колебе по обалама плаиинеки рћка чакБ до Оба и да.гћ до мора, одкуда се претоварени добиткомг у почегку зиме опетг у свое земунице враћаго , кое су преко целогг лета иразне биле. Друга имг е главна п мила радна разплођаваић ирваса, кое су по свон прнлпци одг Самоеда иримили, сг коима су ноодавпа у многостручно еношегие ступили. Лети 1имг стада насу по иланинама или у сћвернои Тунарн. ^ т џ < Оетакг е госголгобивг , кое V (♦блчно, да, кадг случапно каковии путникг близу н-ћгове земј нице дође и ту на одморг падие, за добродошлицу едногг ирваса заколћ, коме и осгали обитателБи оближнБи земуннца наирадге гостолгоб!е ука;ку. Изг псте памере дотера стадо, оиред-ћлено животно замкомг уваги и на губилиште однесе , око кога ее мало и велико скупи. Затимг га ударе са тупомг страномг сикире и у истбш ма ножемг га у срдце нрободе. Ово врло брзо п вешто сврше, и по томе га живо одере, тело на еграни отвори, извади у гробу и крвну жилу пресече , изг кое се крвБ у празнБ1и трбу скупи. Врло вешто одреже главу и остале удове одб гћла. СвагиЛ гледаоцг узме иоедно парче меса, едаиг краи умочи у крвв, увати истбш зубма, а и брзо га на велика парчега исече па га затимг мало сажваће и прогута. II ри овои охоти сг ко10мг сви Остлци ову милу имг исте раднго свршаваго, слабо на себе и чистоту мотре. Сг месомг умоче и руке у крвв, кон сг овб 1 пренешена 63'де на лицу, и тако изгледг умрлннм лго.ци, жена и деца са крвавимг ножевима, у кои кожама обучени или полу голи око нлигг пушеће се животно облећу, да што добЈк), подобанг е Ахиловомг и врло гаданг. Почемг се ово ирво свршило, начиие вр-

ло вкусио ело, како се само помислити може; нарочито е врућа сланина, коа е по леђима сг прсгомг дебела, у крвв натоплћна, сасма сладка, и ако нема танкира и вилгошки, они по нБтвомг обичаго зубма транџираго. Наислађе е на целоД животинби срдце, езикг и месо по ребрима. Почемг ножне цћви сасвимг оглођу ставе Ш близу вагре и кадг буду за рукомг дошле, разлупаго ш и мождину изваде, посоле, кое е едно одг наивкусши ела. Друга ЈИмг е посластица сирово на ватри испржено лико одг млади ирваски рогода, кое се зацело изображеномг ЕвроиеИцу не 6б1 тако допало; но Самоеди као и Остлци тако е воле, да, догодг су ирваски рогови шштг млади, често 1и секу. При таковомг д^лу добро Шјивежу, ако остане крвавогг осакаћеника, и да 6 б 1 се извинили за нбшво сг пожертвованћмг леченћ, веле, да ће се животио угоити, почемг за растенћ рогова нуждниИ сокови заостану у гћлу. —• Утробу одг закланогг ирваса неуиотреблаваго, и само желудацг, почемг изпразне и очисте, за сокровпште остале крви узимаго, кои сг брашномг замешена и скувана дае ело, кое особито воле. Кадг е већг зима дубоко наступила, почну да лове. Кокогшегг рода дивлачи и горостае (ермелипе) ватаго ионаивише замкама, а тако исто и веће животинћ, или 1и наипосле пушкомг б1го. Вевернце 6110 стрелама, кое на вр'у имаго дрвену куглу, што ии наимаггћ неквари кожу. Истина да е сг нвима ловленћ несигурна, али ш барг ништа и нестае, и ако се животно сместа не крене, ловацг има времена, да га опетг иогоди. При таковомг дћлашо многи су Остнци богати, и то е врло обично, да поедине куће имаго често 5 до 8000 комада ирваса. Они бн бши заисга скоро сви тако богати, — да 1имг нбиови изображени сусћди, при свима надзираваннма и строгимг опоменама одг стране правителства наиболго частв непреотимаго. Као шго е већг казано, Остнци се деле на Леписке и Обдорске, кои се точно по нар-ћЧ1нма разпознаго и по главиомг месту ова нар^Ч1Н, илн шта више различити езици, коимг ова два племена говоре, назнваго. Оба су езика тако различна, да се Остаци ова два племена тежко разуму. Међу свима скоро Сибирскимг народима распростртг е Шаматизмг, кои се у обожаванго два невидима начела састои, кол се подг видомг доброгг и злогг представлшо, и кое обредесвештеници, названи шамани, свршаваго. Остнци а са нБима и Вогули праве или у средг непроходноИ шумИчили на наивБшемг вргу каквогг брсга кумире (идоле), кодма жертве приносе, Начинг, како за жерт-воприношепћ опред^ћлену животинго море, у толико е исто редакг у колико и свирћпг. Они 10И све одушке и рупнце на тћлу запуше, као уста, уши, ноздрве и т. д. са дрвенимг запушачима, и тако е угуше. Каква е мисао основг овомг обичаго, те познато, мора бити да е шштг одг постари времена тако заостало. Осимг ирваса приносили су идолима