Подунавка Земун

.«11ГТ'1> 3.4 ЛАКШУ К$ ВИУКУ.

287

обућу окаче да се на диит. суше. Сутраданг у 10тру наипре оруж4 очисте и з - реде, потомг се добро есгивомЂ подкрепе и пзлазе да цедии дант> опетт> лове. На таквми начинг живн снажнии спр4нс1Па мвацг у шуми, докг доволшо готовине не са6»|)е. Одеекоиг може свакШ одг овогг непрестаногг лова добити наиманћ 65 талира. А ако ЈГшг се срећомг деси, те благородне д;ивотин1> улове, брзо поменуту езму добЈго, и онда се одма враћаго изг лова, ако ли пакг памере на саме веверпце и друге ситне животинћ, мораго се иодЈже у шуми задржавати, и впше пута свого постоибину оставлати. # ) При свима овимг многостручнимг раднлма и непрестаномг труду Сир-ћни су сиромашни. Узрокг е томе не.\атан г ћ и жела за угодностима. Задобивено брзо потроше, па загимг стану да се задужуго, и тако ш шловп поверителБИ великилг наметомг, све већма у дугг увалгого трговпну водећи руски земл-ћделци или трговци оближнБи вароша тиме се нко обогате. Сирћни су сви крштеии, већа чаетв принадлежи секти старо-вернм. Дуванг неупотреблаваго нпкако, ракш иакг шго и дко су ТИ одани, али не башг као остали уралски народи. А. Си.

ИцшввВЕЕ Иб»Еа IIа Еввеоку » сп|)Т1< кагвЕгавгозса. Милни Боже, големе несреће! Што наиђе на землго Србгго, Неманкића силну царевину, Кадг нестаде своихг господара Неманкића врснихг и валанихг; 5 Кон баху управлпти кадри : Землвомг свогомг и царски и мудро, А кадт. сћде онаД на пр^естолг, Што се роди, да другога двори, ( А незнаде, што валнде влади, Нити пази с-ћта ни прилпка, Но но ћуди ради самоволБно, Истина се клони и памети, А држи се лаже и будала, Што по ћуди Л16П0 му гуде, Нити могла сила дознавати Одг иопоса и несретне власти, Удеорице и подлеци клета Да су куга власти и народу, И да земла проп&вати неће, Це проклин4 св1втг стар ^ћшине; Гђе се еданг опакг удворова, Ту стотина страда честипехг. Немогаше умомг премислити, Да е друга тешко наћи кралго, Б4рна друга мудра вјећника,

*) Као што Сир^ни тако исто и остала три народа лове, са некомт. маломх изменомг; Остици и €алоеди', само ако јммг ленћостк, ст> којомђ су уро^ени, допусхи, лове дотле, докх не набаве доволкно кожа за нкјовт, тасакт. (данакг) |Вогули пакг лове деле зиме.

брг се валанг наметати неће, Нћга валн тражитн, пакг наћи, И повит' се умбмг за добротомг; Злу се валннг прилгобити неће. 30 КралБ Вукашинг мисли да ће више По нам1»рн наћи, н добити Негг по хаку и заслузи правоВ, Кадг се чов'ћкг на срећу осланн, А не пита за великш разлогг. 35 КралБ Вукашииг свого користБ гледи, О. акг влада, народг му се нда. Ругобатно како кралЂваше. Замрчише на нб ' рођеии еинци, А воиводе н главни гонаци 40 Ускочише, те се одметуше, Оставише кралн Вукашина. Страшанг зулумг са насилне власти Р.азгласи ее кралн Вукашина; Зло се свако и брже и далћ 45 Него добро чуе по смету. Малоснажне што воГшоде биле, Те гонацн не бвмху кадри Одг силна се отет' и бјесна, Мучали су, а светили су се, 50 И трпл-ћше свакаке б1еде. Наиенлнји бћше на господству Главанг гонакг, велика воивода Одг Ср1ема, Мачве и Иодринн, По имену Грблшшвићг Лазо; 55 КралБ Вукашинг бонше се нћга, Бонше се, убонт' се неће. Лазару су, главнои госпоштини Додјила ндна тугованн, Лготе тужбе ндне епротннћ. 60 Што 101*1 превећг зулумг отежао, Све Лазару кодг кол-ћиа цвили; И помоћи у нћг' богороди. А Лазо е срдца милостива, Милостива пуно жалостива, 64 Сузе рони, гћшп сиротинго: „Не ндаИте, Богу не грјеште, „Не срдите Бога праведнога, „Онб ће дати, те ће болћ биги. „Зло и добро, срећу и несрећу 70 „Богб Д1ели кушагоћн лгоде. „Горка мука и неволн дгота „Малодушна чов4ка обара, „Али стална пуно разборита „За никада забуниги неће. 75 „брг у Бога онг в^ћруе чврсто. „Те помоћи дочека на правди, „Ко неможе данасг поеднако „Иодносити срећЈ 7 н несрећу, „У свјегу Н1в одг потребе, 80 „Нити валн себи ни другоме. „Кадг е чов'ћкг у добру еднако, „Умг др1ема, паметБ батали се, „Санана му и потешка крвца, „Те му срдце у н-ћдрима куна, 85 „Васколнкн студи у мртвилу, „брг не има ни жел-ћ ни нада, „Немш му животг на свјету. „А са патн^ћ чов^ћкг ошеди, „Постара се, но и изоштри се, 90

„брг неволБникг мисли и премишлн, „бда б' како бо.гћ прожив.тћо, „ПаметБ оштри, ера рада умомг, ,,'Груд' не жали, гђе се болћмг нада, „Малаксати не да поуздан-ћ, „Всћг животно удно напредз г е. „Накг каква е онда мила радостБ, „Кадг се своимг зла опрости трудомг, „Како д' срећу Л1ено ц1ени „Пот.гћ муке, кадг му падне руке: „Зато, браћо, не ндаите више, „Здо и добро одг Бога намг дође, „А на Бога викати се неда, „Ни 1гћгово0 волби противити; „Богг е ачи и одг жел'ћ наше. „Но а ћу се мало постарати, „Бога молећ' да на бол1> пође „Добра срећи по државу нашу. Тако гћши, тако учи Лазо Сиротинго Србску закукалу, II храбри е у неволки тешкоЛ. Рече Лазо старати се хоће, Бога молећ' да на болћ пође, II злу срећу добри зам1етш. (Продужен-ћ сл-ћдуе.)

100

105

110

Десетљ »дкжнла жпвота. СлавниВ Енглезг Џе<1>ерзонг постав1о е у едномг писму одг године 1825. овн десетг правила за практичнии животг: 1. Неодлажи на сутра онаЛ посао, кои данасг свршити можешг. 2. Нетруди никога онимг посломг, кон самг нзвршитн з т мешг. 3. Нетроши новце, пре него си Ш пршио. 4. Некупу® ништа, што ти н1е потребно, него само зато, што мислишг да е евтино. 5. ЧуваИ се, да те нестане више суета, но гладБ, жејјБ и зима. 6. Никадг се нећешг каати, што ниси више ео. 7. Ништа неће ти трудно пасти , што сг волБОмг чинишг. 8. Мисди, да насг млоге бриге стаго и они несрећнп случаи, кои намг се недогађаго. 9. УзимаГг стварв пре сг добре но сг рђаве стране. 10. Кадг се налготишг, избров десетг, пре него што говоришг, а кадг се разнришг, изброВ стотину. —

РЕБУСЂ. (Народпа пословида.)

вели: род

мед а I

гч

Разрешенд ребгЈса у 34. бр. Под: „В1>ра твоа спасе та. к