Подунавка Земун

290

ПОДУ1ПВК4.

био, то мј е учителв за казнћ одред^о, да несме овде доћи," рече царица раменима сажимагоћи. Царт> се окрене нагло кђ вратима. „Д ћу ићи и молити, да га ослободи," рече онт>. „На таковомг светчаномг дану оћу н, да сву мого децу око мене видимг, и 1осиФг, нашг будућУј царг, несме оскуд ^ћвати !" „Но не, останите овде, мои супруже," повиче царица, кон врло добро нам4ру цареву знађаше, да се овогг мучногг положенн одтргне. „Оставите 1осиФа кодг н^говогг учителн ; после свршене лекше доћи ће овде. Вама ће се допасти, кодг насг остати, и безг будјћегг цара, коега ступан4 на влад^ћше, као што се надамг, крозг годину дана збиће се. Или да ли е хтео моИ супругг овомг срећномг прем^номг, да ме данасг на мои свадбении данг на то опомеие, да самв доволвно стара, и да треба на мое последн-ћ дане мислити ?" Царг е погледа уплашено и пмтагоћи. ОваИ на нЉномг лицу пламтећји гн^вг погледао га е, премда е онг одавна искренг сг дражестнимг карактеромг своши супруги бмо, опетг е изненадно ј 'препашћенг, и онг е узалудг нмтао за узрокг тога. — Али Марја ТерезЈн, опомшшгоћн се свое нам^ре, да се не лготи, него да мужа лгобовго кг себи привуче, гледала га е садг оиетг умилнимг смешен^мг. Царг замишл-ђнг трес'о е главомг и упилби ши се у очи: „то Н1е у реду," рече онг полугласно, „тм се несмеешг као жена, него као лаФица !" „Садг пакг," рече она узплаирена, и на свого децу показугоћи, „лаФица е хтела вама сзое младе показати! Они ће едногг дана лзфови и лаФице бмти, и онда, тако Богг оће, сваку неправду, кон е нбиовои маВки учинћна, осветити." И царица осећала е, да дуго задржана лгобоморностБ опетг у нбоВ силнимг пламеномг букти, и н1зну жертву захтева. Царица заповеди садг деци, да изг собе изиђу, и пружи малога принца дозваноИ доилби , еле заповеди да се сви удале. „То е бура у беснилу," рече царг у себи, и са страомг погледа онг свого супругу, кон нко дисагоћи гледаше за децомг, кон на врата излаза'у. Кадг су се ова врата напоследку затворила, обрне Марјл Терезјн брзо главу свого кг мужу. „И вм сте заиста заборавили, да е данасг нашг свадбенми данг ? На башг ни наитишш ударг вашегг срдца нје васг опоменуо на то, и наитиша опомена н1е васг подстрекнула на прошлостБ ? " Царг лако сажимаше раменима. „Мон опоминшш независе одг датума нити одг дана," рече онг. „ГЈакг шта дакле, што е данасг случаИно датумг нашегг свадбеногг дана ? П славимг опоминнн-ћ на онаД часг, кадг се лепа, горда и снина царска кћи за мномг, сиромашнимг малимг лотарингскимг принцомг удала, са свакимг новимг даномг на ново, и а управо незнамг, да е одонда већг шеснаеста година, ерг

мени се чини, као да е гоче бмло. Дакле оди, мон лепа и мила Терезш, одн да те загрлимг и полгобцима моимг благодаримг ти, за мого ову срећу, за кого самв ти дужанг. ПогледаИ, мн смо сами, и тога радп смемо наше величество и мрзке досадне церемоше на страну оставити, а као мужг и жена едно сг другимг разговарати у срдачпомг согласш и лгобови." Опг е хтеде у наручЈн узети, али царица гордо ступи еданг коракг натрагг. Ова искрена, безбрпжна нћжносгБ и-ћногг супруга разпали го већма; да неверникг и кривацг тако сасвимг безг покална и признаванн у овомг часу предг нБОмг стои , обратило е н4ну неповолвностБ у зажаренг гн1јвг. „Доиста, мов супруже , вама е стало до лгобови п соглас1н," рече она зажарена, „Вама, кои сте на лгобовБ свое супруге већг давно заборавилн, и само очи и мисли на друге жене управлнте." „Ахг, дакле опетг лгобоморна," уздане царг неразположенг. „Боже мои, докле ћешг намг гаковимг неоснованимг бонзнима небо наше среће облачити ? " „И вм називате то неосноване бонзни," повиче царица, почемг згужвано писмо изг свои недара нзвуче и свомг га супругу показа. Ево доказа мое праве срдн^ћ! Противг овогг доказа несмете више рећи, да се н неоснованои боазни оддаемг, противг овогг доказа морате вм признатн, да е стра, кои е мое срдце мучш, на жалостб доста правичанг бмо." „А какавг е таИ доказг, ако е слободно Ваше Величество пмтати ?" „То е едно писмо, одговорг на писмо, кое е Ваше Величество пре неколико сати еднои госпои нослало, о кошВ сте гоче шштг рекли, да е она наилепша жена на свету." „И се неопомин^мг, да самк то о каквоИ жени рекао, и чудимг се само, што Ваше Величество таковомг лажномг и безпосленомг извЂспго свое уво позаДмлгое," рече царг не безг горчине. „Заисга, кадг бм а, као што сте вм владагоћа глава едногг великогг царства бмо, небБ1 имао времена, да такова луда блебетанн и лажна изв^ћст слушамг." „Ваше Величество добро ће учинити, да се за употреблен^ мога времена небрине, нити да се у влад"ћнпо мешате, кое се васг ништа нетиче," повиче царица изванг себе одг лготиие. „Н самБ сама владагоћа царица, и да ли л мое време на добро употреблпвамг, о томе може мо& народг р-ћшити, а не царг, кои врломало зна, нашто да свое време употреби, и кои безпосленг лгобовиа нисма пише, докг л са моимг министерима у совћту о држа-ш радимг." „Н самБ лгобовно писно написао? " рече царг равнодушно. Марјн Терез1Н удари ногомг снажно о патосг. „И онг се усуђуе шште одрпцати," повнче она разнрена. „Вм сте дакле то сасвимг заборавили, да сте готросг вашемг верногг синБора Госпарди сг еднимг писмомг посдали?"

„Не, а то нисамБ никако заборавјо!" рече царг збз'н1п1г и пламтећш погледг царичинг избегавагоћи. Она е прим'ћтила то, и изг н-ћнм оч1го севале су мун г ћ нрости. „Вм дакле признаете, да сте едно писмо написали, сг конмг се Гаспарди тапно изг двора извукао, и на кога сте вм желБно очекивали, да вамг одговорг донесе?" „Онг мени н1е донео никакавг одговорг," рече царг збун-ћно. „Ево одговора," повиче царица, пружак)ћи му артпо. „Н самв заповедила Гаспарду, да ми писмо, кое е онг Вашемг Величесгву натрагг носјо, у мое руке даде, ерг самк хтела, да га Вашемг Величеству сама предамг." „И вм сте ово писмо, кое е на мене управлћно, читали ?" упмта царг готово строгимг тономг. Царица поцрвени и гледала е збун-ћна у землго. „Не," рече она, „нисамв га читала." „Но писмо е отворено ?" рече царг, смелавену артјго изг руке царичине узимагоћи. „Ко се усуд10, да писмо, кое е мени адресирано, отвори, и оваи печагг разломи ?* И царг, кои се иначе увекгумилнтг и благг поиуштагоћг и помирлБивг спрамг свое супруге показивао, стонше садг узправл-ћнг лгоштимг дицемг и севагоћимг очима предг нкомг. Мар1а ТерезЈа гледаше готово упрепашћена у н^ћгово лице, и признала е, да га никадг благородшегг и лепшегг ше видила, да го е изпунило таИномг радости, да е готово одг стра'а предг нБимг дрктала, и да е имао узрока, што се на нго срди. „Н самБ се усудила, да оваИ печатг разломимг," рече она, „али заклин-ћмг се вамг, да нисамБ ниедно словце овога писма прочитала, н самБ хтела само подписг овога видпти, и овав подписг задоволБЈо ме е, дознати , да самБ н, премда една царица, опетг издана и оставл&на жена. Заборавл^ћна одг свога супруга, кои ми се лгобовго и верности заклео, и мене толико понп310, да ми е едну играчицу за супарницу дао, и да се едномг театралномг приицезомг кореспондира !" „И да бм то точно дознали, ел' васг е подписг овога писма задоволкио?" упнта царг. „ЗадоволБио ме е !" „Вн нисте ништа више читали, до гш4писг ? " „Ништа!" „Садг, мон госпош, молимг, да цело писмо прочитате," рече царг озбилвно, почемг артјго разтвори и царици пружи. „Почемг сте се већг еданпутг противно свакомг народномг праву усудили иечатг разломиги, то захтеваиг, да цело писмо читате, да небм се само еднимг надписомг задоволнвали." Царица гледала га е готово понеражена.> „Вм оћете, да п лгобовно писмо, на Васг управл^но чи гамг ? л „Н молимг, да ово одг васг разпечаћено и одг мога собногг служителл иа силу отето