Подунавка Земун

Цодуиавка излази сваке Недел^ у вече, и да вошта за целу « годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три мегеца 1 ф .15 кр. безг поштарини ^ сг ноштнрииомг 1 ф . нише

|>Ј». 338.

У Земуну 21. Сеишембра.

Предброити ее може кодг сваке ц. к. поште. Изг внутреноети Србие иека из| ноле у плаћенилг писмама сг новцима иа § кш,ижару Госп. 15. Валожића обратити се.

111519.

НЉговои Св-ћтлости Господару Д А Н I! Л У Кнлзј Црнс Горе и Брда'.

Свемоћнни Богг те — што светомт, влада Довео на таи гвозденни тронг; Тебе »нака, храбра и млада, II да.тћ за руку води онг. Мала е твоа областв и земла, Лли си славомг великш ти, И твоа света велика желн* Створи, те смо ти одани сви. Срсћно си твок) стазу почео, Мудро си бранјо Душановг родг; Олуи страшнои ти си отео Падежде котву, слободе бродг. Тн си намг, кнлже ! утћха цигла, Иосле Лазара првми си тн ! 'Гобомг се туга сг Косова дигла, На те гледамо данаске сви. Сладва е радоста Србииа свакогг, . Кадг се спомене имена твогг; 11ри свакон слави илена креиогг За твое здравлћ призива — с' Богг. Радуи се, кнаже! слава ти цвета , Име ти Србинх поп г 1зва свудг. То е намћра обшта и света, Што ТВ010 србску обима грудв. Радуи се, кндже! време е твое, Пролећа желћиогг сја вамг зракг. Крстови свуда усправо стое, Месецг е заш'о, нролази мракг. У Београду. Л. п. НенадовићЂ.

ЛанЈЧма. Приповедка. На еданЂ чзсђ одт, тако названогг пустогг вемкогг друма, кои и изг Вера-Круса у Аканозикг води, I! два пушкомета одг гомиле полу сурванм колиба назване СантаФ.е или АсенсЈонг, кое су са свјго страна шумама окружене, лежала е кућа ТеЏа, старм господара породице Теђја. Одпочиван4 по подне свршено е — потомци шпаш.олски, кои су у спаискомг дворцу на долгћмг спрату обитавали, устали су бнли и трчали носећи пуне котлове сг водомг и млекомг

и ћушали су децу црнаца, коа су јимг се на руци десила. бданг киткама окићенг лепг црноманкстнв дечко ишао е за колима, кон су златно-жутимг и илавимг боадисана бша, и протезагоћи се непрестано е мокромг четкомг махао. Овце и веома угоене краве одале су око дворца пасећи, а на улазку валнло се више кона по дебеломг застру пиринчне сламе. Жути борови и сћновите палме надвишавале су својомг огромномг висиномг колебе црнаца па и самкш спаискји дворацг. По воздуху сунчане луче подобно иглицама на све стране разпрострле се а хилндама инсекта своимг зун!гћмг прекрасну ми.шну причиннвали су. Мн ступпмо у велику полу-мрачну трапезарјго а изг ове одемо у салу, овде спазимо, мложину прилично начертаин образа (живописа) на застртомг зиду, потомг еданг великШ, белимг застртг столг, еданг билјарг за женске, едно енглеско огледало и едну сасма вешто направл-ћиу вјолину и видимо, почемг е зидг одђ сале стакленЂ био, да домаћпнг и домаћица спрамг исте у другои соби седе. Иста соба бнла е унутра млогочвсленимг прекрасно-окићенимг стубовима украптена, подобно каквомг огромномг позорншту. Прозори, кои су г између стубова направл'ћни бшп, застрти су бнли платномг. У соби е бно наивећјб непоредакг. Застирачи су бши искварени; покрав стакленогг зида бшо е неколико столица врло. старн; млоги мали позлаћени и са папагаима украшени столови. бдна сасвимг нова особито лепа соФа и еданг одг махагони столг и огромно Француско огледало на „страни женскоВ" врло ружно одговарагоћи сгаромг намештаго, а на мужкоИ страни стонло дугачко кожно канапе, Овде е седјо домаћинг и тражјо у гомпли разнм новина шштг непрочитаннв листг. Предг нкпме се пушила шола са чоколадомг а на столу лежало е дванаестинама попушенн цмгара. 'Го е бно Донг Фплипг Теђјо, потомакг прастаре мексиканске породпце Ацтека, а уедно никада Н1е заборав.шо на шпанско име свои прадедова Тламора, кадг се подппсивао — нанбогатји спајн у целоИ околини. Донг Филипг бно е

вр.то лепг црнобрадастнв човекг са ораовомг бојомг, прекраснн чертш лица, велнки оч1к>, жпвостанг ходг, коса лепо очешлана. руке пуне као млекомг наливене; свилена о вриту марама, паризскШ свиленми прслукг и снИне ципеле, све то издавало' е^лорда. У осгаломг носјо е Нанкинску горнго алкину и широке беле панталоне, Спрамг н1;га седила е госпон Мануела една Веракрусанка одг старе лозе; оиа е имала густу црну прекрасно намештену косу, н-ћжно лице и велике као морске трнкине црне очи. Одг прилике имала е текг 20 година, али е бнла одвећг пуна буцмурастн. Сама сполашнкост!, показивала е да е одвећг тврдоглава; погледа е бнла оштрогг, а покадг што пзражавала се одвећг лицемерно. Стаса е бнла малогг и носила широку просто скроену одг муселина алвину, кон се на прсима свиленимг гаи аномг припетлвивала. До н^ћ седила е и г !ша сестра, 1озита Есконцг, ако е пмала наИвише 14 година, но стасомг већа одг сестре. Округла глава са лепо оплетеномг светло-преливагоћомг се косомг опомшшла е на ликг Богородичнни, кОи е шпанволацг Мурило чертао. Очи е имала тавно-плаве, руке беле и коштунаве, прее слабачке. На средг собе е муткина Инесила непрестано едну кутјго леду окретала, и простираче водомг квасила. Наипосле напунп Инезила еданг таикирг сладоледа и пбнесе Мануели, на то устане Донг Филипг и узме да е самг по обичаго послужи. Мануела се увати за чело и гурне на страну танБирг. „П вамг благодаримг, Теђ1о . . . ." Дон.г Филипг пко се узнемири. „А зашго ме, ево већг 8]дана," рече, „незовете никако вигае Филипе? Све овимг именомг, кое свагда погрошно изговарашг. Зашто не Тламорасг ? бди сладоледа — видишђ да си се ако угреала, Мануела!" „Геби е познато да самБ се заверила да постимг, одговори Мануела гдедагоћи у внсг, „докг ми желго неиспуншпг. Н волемг безг сладоледа умрети — и тб 1 не само да ћешг гре-