Подунавка Земун

298

ПОДУНЛПКА.

шант. бити, што ми желго ниси испун1о, већг бмћеш -Б и уморителв ногђ живота, а као таковми подпасћешг кодђ всеблагогг Створителл подг страшимИ судт.." Филипг запали нову цнгару и стави руке у џепове. По сполашности могло се познати да е ако разлгоћенг бмо. „Карамба, каква мука!" проговори раздробивши цигару у зубма. Ова несрећна мисао свш женскшш, да се у дрЈ т жству са свештепицима слободио играго и шале проводе Зарг тн мислишђ , Мануела, а самв будала, да ти дозволимг Да се малашг, па онда да твои ликг у пчешкои колеби (капели) у Санта -Фе за споменг оставишг ? Што се мене тиче можешг слободно капелу другимг чимг обдарити; а самв у г ВераКрусу еданг живописг наруч10, само тн нетреба да се малашг! " „Ахг, п несрећница!" уздане Мануела. „Зарг то Н1в доста," продужи Филипг нко разнренг, да се готово по читавми часг и то свакш данг са несрећнимг отцемг Исидоромг затворите, кои вамг саветв дае? Можешг ли одрећи да се увече са онимг бичомг нртучешг сг коимг л немогу мое псето?" • „Св. мати Богородица сажалиће се на ме," рече Мануела; „она ће ме подстрићи, Теђш, кого н непрестано за единца молимг." „0 Мануела!" повиче Филипг обузетг лгобавш. Али тужно осећаи^ преобвладало е, међ} ? тпмг рече: „Н не желимг сина, кадг га намеравашг молебнимг упражненшма стећи. Ово се мора на лепг начинг свршити, ако не а оно ће са несрећомг! Злогг демона оногг надутогг езуита н већг имамг у рукама .... Одлазите обе! доведите тштг и оногг скитницу живописца у кућу; несреће светеке ! Дакако, таковми лгобимацг, кои е као црнн& какаду, као белми гавранг лепг, кои 22 године говори да има уместо 34, — као л, кои е Паризг видјо " Мануела устане и пође 1пнгоћи се кг каиапету на комг е Филипг седш. „Заиста!" рече: „л желимг да видимг мои ликг; све е госпое у Аудјенцш Мартинг Хекторг малао, -— па и н мислидог нетреба да останемг немалана, или самБ а последна — " „Тн? Али морашг ли тн непрестано у очи гледати живописцу, Мануела?" рече Филипг, бришући мртвачкШ знорј са чела. „Н ћу свету Богородицу гледати . . ." „Кога ?" „Св. Богородицу у мислима ћу представлати а на икони дМствително остварену видити н показаћу 1ои дете, кое тако изгледа, као што себи уображавамг, да бн твон смнг изгледао, Филипе!" повиче Мануела и у исто време зашаче се. „И кадг икона данг и ноћв непрестано на олтару стоала буде, на кои Богородица сг вБ1са гледа, то она небн бнла обшга мати, кадг ме небм саслушала." Филипг лко узбуђенг обгрли свого супругу. „ Тб 1 ме едномг речи волишг," рече: „па што увекг тражишг онакавг начинг да ми твого лгобовБ изавишг, кои ме у сумнго доводи!"

„Ето, буди и тм ту, кадг ме Хекторг мала" —- рече Мануела тихо и умилБно. „Тм ћешг ме на роштилго пећи, као што се приповеда да су св. Лоренца." „А ако се у случаго тб1 ту недесишг, оно ће на место тебе присудствовати отацг Исидорг. . . ." Филипг на еданпутг скочи. „Оиетг отацг ! Овап нитковг, оваи ласкагоћш пасг На место мене? <4 самв баба, зарг јошг да ме и жене за носг вуку ? Свастико," рече на то Гозити. „Мислишг ли т~м да си увекг у присудствш бно ? 1озита оштро погледа Филипа, а онг натуче свои сламнми шеширг на очи и оде брзо крозг трапезарш у дворану. Овде да знакг и таки дођу мала кола. Преко дворане ишла судва странца. бданг врло бледмЗ човекг и лко снужденг обученг у езуитскомг оделу, и еданг младићг у црномг капуту, са едномг кутшмг исподг пазува и шшг едномг справомг у руци. Филипг се ако разари кадг 1и види, ерг то су бвпи отацг Исидорг и живопнсацг Хекторг Мартинг Потомг увидивши да ше у станго дочекати ји, похита крозг дворацг и изиђе на другу страну, те се тако у џбуниће лавора прикр1е. Звечарка Сзм1а) иче и опасме неуеда него ли проклега освета демона — лгобоморностБ. Садг мора да су странци већг горе у соби, садг лгоби Мануела свештснику руку а са живоппсцемг се рукуе, за кое 6 бј му Филипг зубе пзбЈо само кадг бн у станго бмо. Да ли е требало да се попне горе и да и онг у НБШвомг дружству присудствуе? каквмн резилукг, каква безчестностБ за Мануелу! Међутимг отацг Исидорг и живописацг Хекторг Мартинг успели су се бБ1ли кодг женскина. Како по изгледу тако и изг самога иоступаии видило се, да е езуитг бмо учтивг и понизанг; у разговору свакоме е попуштао; никога ше за ништа упнткивао, а опетг е свакШ гледао да му доволбногб одговора даде. Свамв своа посла свршавао у наивећои тишини, и цело ово двужство подобно е бнло каквомг пред-ћлу, у коме птице свое клгонове помулгого, отвараго и затвараго, и у коме се дрвл^ћ и остало покреће, али безг игсаквогг жубора. . . . Хекторг Мартинг бно е врло лепг човекг сг малимг ногама и црномг окрутломг брадомг доста наликг на Хораша Вернеа, Французскогг ликописца, и прилично будаластногг изгледа. Почемг е на Французскомг острову Мар1п Галантг рођенг и у Паризу се подуже бавш, започне сг Јозитомг Французскји нагађати. Мануела јоштг као дете говорила е овимг езикомг врло добро, али е она добру ону шпанску пословицу у главу увртила, да е свакШ онаи немг, кои шпански незна. — Хекторг покаже свои штапг женскинама, као узорито дћло неког-г Паризскогг рукод^ле и изасни се, да онг може прво као штапг служити; потомг да се може одг нћга столица направити, — затимг врло добарг кишои суицобраиг; потомг ногари за живописца; по-

сле може служити, ако му се саио гвоздена кука на краго прекуе, за пенан-ћ по врлетима н одкосима, да се риба лови и т. д. Да бБ1 ово засведоч10 наслони се на н4га као на столицу али се штапг у иеколико комада преломи и Хекторг дигне пете у внсг и стражнБицу окрене госиоама. Мануела се насчее. На то оштро погледа бзуитг живописца изг буџака п међутимг подмукло се иасмее. Г1о самои сполншности видило се да е ово у себн помислјо: Тебе, будало, п сзмб добро оценЈо тн си лудг, пргате.ло ! „Н'1>гова СветлостБ Донг Филнпг Тламорасг", — прошапуће свештеникг Мануели, „ели зацело вашои желви на путг стао? " „Да, почитанв достоинни Господине!" „Вм нећете бмти измалани, но и ваше зав^ћштагћ неће се бдржати." Како шВ е умилно , како ласкателно ово пребацШ, и изг самБ1 чертш лица могло се помнслити, да е огацг Исидорг узг то шштг и ово додао: ГледаИ тн саио посла, добро ће бмтн. За неколико тренутака Мануела е ћутала, потомг озбилвно погледа Исидора. На то 100 се черте лица разведре а мишићи стану да дркћу. „Мое зав^ћштан-ћ неодржати ?" запнта Мануела сасвимг псно. „Да се не маламг ? Отче Исидоре, тада бм заиста могг супруга ман^ћ лгобила, него шго ми срдце свакимг удароиг то налаже." Исидорг нерадо уздане и погледа Мануелу. „Погдекои лгоди никако неволе да образг свое супруге начертанг впду. .. Оне могу наћи да су одвећг лепе а рЈтоба е мати скромности, послушности. . ." Каква паклена мудроств научила е овогг младогг свештеника, да башг о овоме ступи у разговорг са младомг женомг, коп е у Мануели женску суету побудила, и учинила да се наоружа — оруж^ћ, кое у вештимг рукама непромашно дћвствуе. Заиста оваи свештеникг плампо е за младомг женскомг, о чему она те ни санала Међутимг Мартинг потврђнваше да е одвећг несрећанг, почемг шштг крозг кого неделго па се мора у Вера-крусг вратити и огацг Исидорг рече: „Ићна СветлостБ наибол^ћ ће знатп, оће ли желБи Донг Филипа противусгати." „Ако ми мого молбу испуни бмће навсрећши човекг на овомг свету, а а самв зав-ћтовала саио, да бм ми ово св. Богородица допустила." Исидорг промисли неколико тренутака. „Молитве држаћемо доцше," нромумла. „Како бн г. Хекторг непршЉно у дворацг дошао да васг у присудетву момг и господичне 1озите намала. „А да прекрасногг живописа за св. Марш!" . . • рече живописацг. . . . „Добро* рече бзуитг доста опоро; „и 1'У око 10 еатШ ноћи доћн а вн ће те барг старои Инезили заповедити, да г. Хектора крадомг изђ баште кодг васг доведе. Спаваћа соба има степене, кое воду у тремг. . . Мануела устане збунћна.