Подунавка Земун

„Ето могг супруга где иде," рече идући муна сукобт.. „Али наиолованми образг неиоже остати у капели Санта-Фе. . „И ћу га послати у цркву св. Лаврентја у Вера-Крусх," рече Исидорг. ПрвиВ коракг доброд^телви бвго е одпао (|дг Мануеле — она е имала таину, у ко!ои е странми човект, бно ближЈи одг н-ћноп, закој иогг супруга. Донг Филипг уђе унутра, поздрави учтиво госте и иви женснинама да кола за шетнго лредг вратима чекаго. Исидорг и живописацг лренорј че се и оду. Мануела и 1озита попну се на месту 3' кола и снино обученнб кочјашг онали бичемг кон+>, а господа полако пођу за колпма. „И самБ врло заннтг," рече Исидорг, „неј знамг ни самв кадг бн могао са госпогомг Мануеломг и господичномг 1озитомг започето наставленје у вери продужити. . „Заиста, отче, вм сте врло добри. . „Н бн могао улучити време текг око 10 сатЈИ ноћи. . ." „У 10 сатјв мн обичио лежемо," одговори. „Н не веруемг да е г. Мануела вашегг мћнјл," рече бзуитг. „Оћете ли тако добри бнти, да опред-ђлите. колико ће ваше свето упинанћ као што е можда и сада транти ?" запнта Филипг, зацрвенивши се ако. „Милостива се госпа заверила. . . „Канарјо !" насмее се Филипг. „То е лепа стварв за завере.цогг. Отче Исидоре и а самв се нешто заверјо Оћете ли бмти тако доори, да ми изг чисте услужности као невериомг ј говета дате ?" „Н по дужности моЈоИ уколико узмогу при, тећи ћу у помоћ .б свакомг идолопоклонику. г Вв1 сте дакле бзуитг. . . рече Филипг I „неучите ли вн, да иамера средство светимг чини. . . . „да нећу ништа згрешити и ма да самв злочинствомг што учшио , само ако благородну д"ћлБ постигнемг ?" Исидорг савг плане. (Свршетакг сл+>дуе.)

Ждарлчввва месма »1. ејнљ. и м р х и. Какво у ружицам' вицкасто сад-в »гомче СветлимЂ намазано грли те мирисолг Пирхо ! у миломђ ладу? Ком' плаву косу с' тј.аг' стежетг. Тн, што с' просто китишђ? ахђ ! Кол'ко ће пуга Дрекнут' збогт, нев"1>ре и Богов' противиикЂ, Мору и б'1>сномт. НенадЂ Са црномЂ дивит' се буромг. Кои у теби ми-сли да ужива злато, теб' имат' увекЂ и Ј.жиу и оддану Нада с\ незиа за ветрићЂ Барл,ивг. 0 несретнихЂ , коим' Блисташг незнапа ти! л да обесихЂ већемЂ Мое халвине све свети о зидт, влажпе Силномђ Богу надЂ моремЂ, Табла казуе зав-ћтна. *ј с. дааик«. в Ј П4с'ни кђ по обичаго свомђ и овде чрезк аллегор 110 оће, да каже: а, кои се одђ толики.опасности, у кое ме е лвбовв твол увалила, избави, подоб»0 онама, кои се после бродокрша спас.у, прековао самЂ у св. храму Нептупа изђ благодарности таблу зав^тну за споменЂ, с' алкинама заедно, у копма сааЂ изпливао.

лнгпг1> ;г,а забаку и нлуку.

Г осевод . Уреднмку Подунакке. У Бечу 11. Септ. 1858. Врло ме е обрадовао онав дописг г. А. Николића пароха у 10. брого Подунавке (одг 8. Марта ове године) о Краини Неготинскои и о Карапанџићима. Наопр^е Васг молимг, да молите онога Вашегг г. донисника да би се постарао у име свш шишехг родолгобаца наговорити онога господара одг берата и осталјехг он1ехг ствари оборг-кнеза И.пе Карапачџића, да би ихг послао у Београдг Друштву Српске Словесности, кое ће нмачно уредити, да се бератг преведе иасрбски а и остало све што буде за исторш и за езикг народа нашега да се свету обнви, и матице да се оставе и сачуваго одг проиасти. Н не могу вћрОвати да е кнежина Карапанџића била тако велика као што каже поменути Вашг г. дописникг (да е у нбо И био и Заечарг и Гургусовацг и Бана и Алексинацг), него мислимг да е била само данашнн Краина, у когоб нема више до 40 и неколико села. Може бнти да ће се и о овоме дознати што нсшз изг берата и изг архиве обор-кнеза Илје. Да би читателви Ваше Подунавке за садг дознали шго више о последнкимг годинама Карапанџића шалћмг Вамг жипе Данила Алексјевића, као што ми га е прје неколико година по моме казиванго написао г. ђ. Даничићг. Ево га: Данило АлексЈеввшв1а'& род10 се у Срјему у селу ВоИци, па негдћЧл;о седме десетине осамнаесгога вћка као младг и лћпг момакг прјеђе у СрбЈго (управо се не зна зашто и како), и дошавши у Неготипг, постане писарг кодг зиатнога онда обор - кнеза Краинскога Ил1е Караианџића. Пос.це некога времена обор-кнезг ИлЈа умре, онда се Данило ожени нћговомг женомг, сг когомг е јоштг за живота мужа 10и био 5 ухва110 особито прЈнтелБСтво. По смрти ИлЈинои био е по обичаго постао обор-кнезг нћговг братг Станко, али Данило оженивши се ИлШномг женомг и тако ушавши у кућу НБИхову, учини коекако кодг Турака, те Станка збаце сг кнештва, п онг постане на нћгово мћсто. Послје некога времена умре Данилова жена; онда се Данило поплаши, да га Карапанџићи изг куће и изг кнештва не би истћрали, за то, да би се наново утврдш, узме за себе рођену кћерв Станка, рођенога брата ИлЈина, којоИ н садг имена управо не знамг, него ми се чини, колико се опоминћмг говора о томе, да су е звали Нуцомг. Истина да е то брашо и Станко и сва породица Карапанџића, едно за то, што су мислили да то законг не допуипа, а друго што нгесу ради били да се онг наново у кући и у породици нбпховои утврђуе; али Данило учинв кодг Турака и кодг владике Видинскога, те с.е тако ожени и остане еднако у кнештву и у кући Карапанџића. Кадг се у почетку године 1788. заметне ратг између Турске и Аустрје, и аустрјиска воиска дође ј 7 Краину, Данило постане некакавг комесарг, те е давао воисци аустр1вско9 с1ено. дрва и друге такове потребе (кое е онг

299

по своИ прилици одг народа узимао за бадава); а кадг се 1791. године учини мирг између Турске и Аустр1е, онг, надагоћи се да ће за заслуге свое у Банату добити спахилукг, остави Србио и пр1е!)е у Банатг. Али кадг му се амо мћсто спахилука даде само лаџарска племенштина, онг се намћсти да живи у Ршави, и ондћ, да би могао живлћти господски, као што се у Неготину био научго, почне ковати некаке лажне новце. Кадг царство за то дозна, онг пребћгне опетг у Неготинг. Онамо е већг био постао оборг-кнезг опетг Станко Ииимг братг. Али Данило коекако учини кодг Пасманџ1е, те га оиетг збаци и самг се напово окнежи. Кадг потомг воиска царска 1796. године лође на Видинг и ПасмаиџЈго као ■ бунтовиика затвори у граду, Карапанџићи оптуже Данила кодг царскхехг везира, како е дошао изг туђе землћ, и нкима отео хлћбг, кои е царг нБихов^емг старима Богг зна кадг дао, како е узг Нћмачки ратг био сг Нћмцима и сг нвима се на свого праву постоКбину вратјо, пакг садг на ново дошао, и сг помоћу ПасмаџШномг кнештво имг опетг отео и т. д. На ову тужбу Турци Данила поаеку, и на нћгово мћсто постане опетг Станко. По смрти Стаиковои био е обор-кнезг Краипски нћговг сипг Перча, кои сг братомг своимг Мишомг године 1807. пребћгне међу Србе, кои су на ДахЈе били устали, и стане се у Норечу. Перча у Поречу умре, а кадг Срби 1810. године освое Краину, нћговг братг Миша постане воивода и одг Клгоча и одг Краине. Али 1811. године з г мре и онг у Неготину. Миша те деце ни имао, а иза Перче е било остало едно мужко дете по имену Николча , коега Краинци, кадг Турци 1813. године наново Србгомг обладаго, преведу изг Ршаве у Иеготинг и окнеже, али кадг се врати натрагг у Ршаву, валнда да преведе свого матерк и стрин}% убпо га у путу некаки Арнаути, кои су се у оно вр^еме онуда много смуцали. По смрти Николчинои постане у Краини обор-кнезг неки трговацг изг Неготина по имену Лковг, коега е мати велика бкиа одг породице Карапанџића, и за коега се говорило да е навратго Арнауте да убјго Николчу. Али наскоро умре и онг и по нћговов смрти дође однекуда (изг Каравлашке или изг Баната) старји синг обор-кнеза ИлЈе Николча, те постане оборкнезг, али и онг некако наскоро умре. ПослЈе смрти овога Николче а садг не знамг ко е у Краини оборкнезовао докле она ше опетг припала кг данашнБоЗ Кнежевини Србш. СлЈ-шао самк, да .е оваи послћднБИ Николча био оженћнг (чини ми се изг Вршца одг породице Нешића), али не знамг, ели вмао деце и има ли гошг кое живо *); онг е имао млађега брата Михаила, кои е погинЈ '0 1813. године кадг су Срби по смрти ХаИдук-Велвковов побћгли изг Пеготина. Ове догађае о Данилу Алексјевићу слушао самБ како одг поменутога Мише Карапанџића у К.тадову (године 1811.), тако и послје нћгове

4 ) у помепутоме допису стои да има и унука.