Подунавка Земун

300

подушгиим.

смрти у Н оготинј ' одг нћгове жене Саре и одг снахе (Перчинице) Милене, а и одг некЈехг трговаца изг Ршаве. в. с. к. *)

Иршћи'! бон на Косопу н спјш. Пу кг&ШЕ1Е&о::а. (Продужено.)

„А каква те мука навратила, „Да насрнешг на ГОга - Богдана ? „РјечБ му се по свои землћи прима, „Слјшаго га мали и велики, „Нје шала, солИ Неманвпћа, г НЈе шала, деветг 'накихг сина „ГОговића деветг воевода, „Гласа даше свуда по свјету, ,0дг нћихг стрепе сви дЈ 'шмани наши, „Србад1а шнвима поноси се; „А ти сг пемг хоћешг кралго кавге. „И то бв1 се боланг опростило, „Нев^ћранг си, нев-ћруешг никомг, „Сваш! валннг душманинг е теби, „Е несретнго послЉдку се надашг; „Та нев1јра проклин^ се сама. г Но са шта те оставпши синци, „Твои синци Марко и Андрја ? „Ето Марко, кога данасг нема „Правичнјн нити гоначша; „Поеднако свуда хвале Марка „Порадг дивна племенита дара: „брг е гонакг в^ћранг и погоданг, „Ни душманинг не на|)е му мане; „Нндре нје лошји одг Марка, „Млађш братацг на сгарјегг гледи; „Валлна те дЉца оставише, „брг с' нев-ћромг в$ра непогодна. „Све то видишг мучанг и нев^ћранг, „А памети јоштг се не научи. „Одг главшехг Србемехг воивода „Свакчи теби кидисати кадарг, „Али неће огрјешит' душе, „На се грјехг да ти прими неће; „Н ко би те узео на душу? „Подобри се землви и свјету, „Или умри, или се подобри, „Насил-ћ ти дакле на измаку." Кадг е Лазо кнвигу написао Даде ситну хмтру татарину, Однесе е преко земл-ћ дуге, Докле до!)е Скадру на Бонну, Гђе находи крала Вукашина, Е Вукашинг кодг брата се деси У гостима, кодг воиводе Гоика, Братг имг трећп! ту се придес10 Банг Угл^ша одг Сереза равна. Ту се часте три Мрнавчевића, У шннци проводе вргеме, Како, брате, мучне безпослице, Што но живе, да еду и шк>, Нити знаду, нити зато хаго » Порашта су на овомг свјету. Кадг Вукашинг ситну кнкигу прими, И кадг вид^ћ каква му е гласа И одкуда данасг дошела,

205

210

215

220

225

230

235

240

245

250

255

ОваВ за нашу пов-ћстницу важанг чланакг написаиг 6 бно са позиатомг ортографјомт. славно-познатогт, Нестора наше литературе. Мн сио га ради бши онако печатати, како га е оваи врстнни мужт. написао; али позната обстолтелства нису намЂ то допустила, и принудила су наст>, да правописЂ изменемо, што намЂ е Г. писацЂ и дозволјо . Мн му за оваи чланакЂ лвну хвалу нредЂ публикомЂ нашомЂ принашагоћи, умолавамо га, да и у будуће нашЂ листђ своимђ валшимЂ чланцима украшавати небн се одрекао. Учр. Под.

Одг лготине мучанг онјемл-ћ, Е гн4вг неће ни с' кимг разговора, По да му е текг да се освети. Снађе крала дрхатг н помама, 260 Нпти гледа браће ни гозбине, Нити пази части ни поштенн. Ласно изда паметБ огорлБива. КралБ ванг ума мучно повикуе: „Ои давори, давори Лазаре! 265 „Ил' н ил' тб 1, ино бмги неће." Чудјо се Гоико и Угл-ћша, Чудили се сви гости остали, (6рг бјнше пуно удворица, И под.гћца око госпоштине, 270 Шго дебеле чанке облизуао), Сва се софра ев' у чуду нашла, А не смш нико да га пита, Одг кудг кнБига, каква ли е гласа; Свакомг б1зше мила свон глава, 275 Те се бои кралн крвничкога, Што е миого на душу узео, И ништа му зазорно не б"ћше. Банг Уг.тћша, гонакг понаиболБИ У дружинн што се деси онђе, 280 Наизадг брата упитуе свога: „0 моИ брате, Вукашине кралго! „Одг кудг кнБига, шта л' се у нбои шше, „Те си забунг са нбс и ванг ума ? „брг помнн-ћшг и претишг се Лазу, 285 „Да л' Воиводи Лазу одг С р!ема ? „Валнда ти о нев-ћри ради ? „Кажи брату, шта е, и како е." Но Вукашииг не зна шта да каже, Мучанг гн-ћвг му езикг савезао, 290 Текг Лазову браћи кнкигу дае, Проговори дв1е — три рјечи: „Ето кнБиге, на гласг проучите, „Е одг гн^ћва и велика еда „ШесамБ е ни а проуч1о, 295 „Да све знадемг, шта се у нбо И пише, „Сва е кнБига текг мон срамота, „Што одг млађегг застиђуе крала." Банг Углћша ситну кнкнгу чати, Ту сва софра, како изз'мрла, 300 Умучала, и слуша рјечи: „Вукашнне по неволки кралго I „Зарг си мучанг на зорг наумш „Да све сатрешг, и да упропастишг „Нечов^чствомг ндомг опамемг ? 305 „Камо паметБ и паметованЂ, „Да расудишг и нремислишг умомг: „НеманБпћи кадг се мјенише, „За двјеста и више година, „На Србскоме силномг пр1естолу, 310 „Нису 6 б 1 ли добри поеднако; „И нБИхг б^ћше свакоакихг лгоди, „Злгехг бћше, и п}'но добр1ехг. „Но и они, што опаки 6 бгли, „Одусташе, ил' се подобрише, 215 „Ие чинише покора голема, „Нити сво10и землБи досадише, ,,Ка' ти што си данасг, Вукашине, „Нечов^ћчствомг за кратко врјеме. „А зарг незнашг, не знало те л!>то, 320

и Кадг се више иште у св1ета, „Но што и' кадарг дати доброволкно, „Да е данакг н-ћму мучанг наметг; „Сват! наметг, глоба необпчна, „Завадиће са народомг владу, „Навмирнје изопачит' лгоде, „И одбити гори у хаВдуке. „Зла е с' тебе землн допанула, „брг јои уби цара господара „Честитога Царевнћг Уроша, „Свјетг знаде: шнкимг бБ1 дичанг био, „А с' тебе е Богу омрзнуо. „Томе землн иште одговора. „Вукашине, зло те не минуло! „Даи одговорг крви и покору, „Светои крви Царевић' Уроша, „И несрећи, што Србјго снађе, „Кадг ЈоВ просу снагу и господство. „Нудерг узми на умг, Вукашнне, „Докг невол-ћ сузе истћруе, „Дотле сузе муку разблажуго, „И нечемг се бол^ћмг нада народг; „Но кадг по све невола дод1н, „Тадг престане изворг у очЈго, „И му;а се мукомг расгћруе. „Богг ће в-ћруИ догодити, кралго, „Те ће тебе, мучитела грдна „Наћи напасгБ, наћи напасница; „Сг несрећомг се несрећа убЈн, „Кадг 100 срећа не прекине пута. „НаИнестретш' брагг е на св^ету, „Кои сретну озлосрећи браћу. „Вукашине, разумидерг томе, „Ако можешг, подобри се, кралго. „бсте танко поуздан-ћ у те; „Н како би землвомг управлно, „Ни самг собомг кадг н^еси кадарг, „Колико те већг на свого руку „Преузела опачина страшна. „Кудг те мучна паметк зан!ела, „Да преваришг воиводу Момчила; „Онакова главнога гонака, „И потребна брата гђе му драго „Да уб1ешг подло прјеваромг? „А своита ти и шуракг ти био, „Исто ункг рођеноб ти д4ци. „Но ти си се н^ћга препадао, „брг онаки не трпи неправде. „А рашта си опетг иштетш, „Шго се свади сг Бановић' СтрахинБомг „Кои но е Срб.у десно крило; „Страхина е сон гоначкога „Одг заманде одг како се памти. (Продужиће се.)

325

330

335

340

355

360

365

? 370

ИстпшггђЕи дога!>ан. Прилично е ладно било, кадг смо иасг шесп ловаца едне ноћи око половине месеца Новсмбра у еднов долини око добро распал&не ватре поседали, и свати свое догађае причао. Томг Ваде, снажна лгоди а као каковиИ исполинг, кои в свагда миранг и замшшгћнг био, али збогг свое доброте одг свш веома почитоваиг и искрено лго-