Подунавка Земун

ЛНСТТ« 3* 31БШУ II ШУК.Т.

301

б.гћкг; буле таиође заиол-ћнг, да намг и онт. што изг свога живота прнповеди. Спочетка е био томе противанг и н1е хгео никако, но опетг после дјтогђ ћутана започне слћдугаће : Може бити да пма већг 30 година одђ топ> времена, кидг смо се насг десетг ловаца кренули да терамо аику на биволе, одг Бононскогг сланогг езера управо кг Санта -Фе. Са собоиг смо повели неколико добри конн, сг коима ћемо биволе ловити, и до четирг магарца, коп су налг пртлагг носили. бстива нисмо понели задоста, почемг смо се надали, да ћемо доволбно дивлнч1и наћи. Кадг смо потомг на главнии друмг ступили, нзв^ћстимо се одг путника, да се ове гОдине врло мало бивола налази, па зато решпмо, да се десно окренемо и да идемо дужг рћке Мисури. Садг ударимо- поредг КунцилаБлуфа и напоследку упутимо се високомг равницомг поредг обале. Ми смо се овимг путемг упутили единствено дивлнчји ради, но што емо дал-ћ ишли то смо е све ман-ћ налазили. Одкако смо населбине прешли, редко смо могли на данг и поедину убити, а камо ли да имамо шго и у готовини. Иочемг е време бшо лепо, то намернмо све дал1> и да.тћ ићи, докг на биволе ненаиђемо, па тако смо се све всћма одг населбине удалвивали а сг тимг и одг дивлачи. НаВпосле вратимо се едне ноћи свн у станг, безг да смо ма какво животно убили. : Никада иећу заборавити ову ноћв, кадг смо сви око ватре поседали и свакШ доставЈо да и онг н!б никаквЈ 7 дивлачк ни вид10, а камо ли убш. Садг станемо очадваги и помислимо да ћемо паметше учинити, ако се вратимо. Кадг е еданг то иредложш, сви га изсмеемо и одговоримо му, да мн неможемо ни помислиги, да се вратимо, почемг смо већг тако далеко заишли. Шга би напш укућани казали, кадг би чули, да едногг вечера нисмо имали ништа ести. Осимг тога надамо се, да ћемо за цело сутра дивлнчи наћи. Ма гди морамо бивола нчћи. Ова начела прегегну и сутраданг упутимо се дал-ћ. Н самв повео био са мномг и едногг пса, когг самв обично звао „Брутг." Онг е био, наипаметн1е и наиверте животно одг св1К) тамо налазећи се. Све еднако е самномг ишао и узастопце ме пратш; при томг био е храбарг, лукавг, бодарг и веома послушанг. Онг ми е био свакидашнћЈО праттоцг. Чимг се почне сванБиваги, онг е већг на ногама, па до мркле ноћи ганно е дивлнчб по шуми на кого самк иуцао; ноћу пакг спавао ми е чело главе и сванш не одг сваке опасности. бдномг речи био е валанг. У лову пакг тако смо били несрећни, као и прошлогг дана. Никакву дивлнчб нисмо могли ни спазити. Само сзмб н убш био едну лисицу и донео, ерг е и то бол-ћ било него ништа. Увекг ћу се опомшшти жеднећи погледа, кое самБ на плачку управјо био. Она е била приличне величине. За тилш1 часакг одеремг е, очистимг и на десетг части поделимг. Бруту дамг црева и ооталнВ дробг. Додуше вид !0 самБ кадг гладни

кураци пл^ћнг прождиру, али нкшва прождрлкивостб нје ни пола као што е била мои другова. Мои део меса дамг Бруту почемг нисамк могао ести, но оваи га нје хтео поести, и ако е одвећг гладанг био, онг ме погледа па потомг мирно легне. Садг станемо ревностнје о повратку говорити, но несрећа, кон намг се тада случи, доведе насг шштг у већу забуну. Како смо непрестано дивллчб тражили и ловили, заборавимо на кон^ћ, коб смо довели, и ови се одреше и одбегну дал-ћ да пасу. Они, кои су послани бнли да ш траже, нисз г 1И могли нигди у околини наћи па зато смо и садг принуђени били, да да.гћ идемо, како би ловећи и наше кон4 и магарце тражили. За срећу шштг еданг конб 6 бш намг е заостао. Онг е бно престарг, да дал4 иде. Почемг смо лисицу поели, чуеио неко дактанћ иза нашегг стана. Мн опазимо како се конб на преднћ ноге уснин-ћ и на еданпутг се на зем.ио стропошта. Сикира га е башг у средг чела погодила бнла. На еданг сатг одг прилике после тога мои се другови подобро наеду, па онда легну да спаваго. Брутг и а доб1емо такође нама припадагоћјв део. Ово ми е бно наислађји ручакг у момг животу. ПрвнП комадг прогутамг гогово полу живг. После тога ме обузме дремежг, кои увекг за таквимг догађаемг сл-ћдуе и а препоручимг Бруту, да ме чува. Управг нисмо се имали ничега боати, па башг и да су дошли одг куда Инд1ннци, сасвимг бн намг добро бнло, ербо бн имг за цело савг ловг одузели. При свемг томг ше насг ништа узнемиривало. Конбско месо траало намг е целе неделћ, но напоследку и н-ћга нестане. Ми смо ишли све дал^ћ и дал^, нити смо икакву дивлдчб нашли. Оногг дана, кадг смо месо поели сви се скупимо и сваки жалостно достави, да ше нишга у610. Л спазимг како 1о-Винг, еданг одг мои другова, са желкнимг погледомг Врз ! та стрелн, и псето овогг часа допузи кг мени. Идућегг вечера предложи Винг, да се Брутг убје. Н се латимг пушке и закунемг се, да ће прво онаи, кои руку на пса подигне, мртавг пасти. Нико 1не се ни мрднЈ'о, ерг су знали, како самБ волео пса. После тога непрестано ми е пасг у очи гледао, као да е свого судбину у моимг очичамг читао. Кадг е видш, да самв се пушке лапо, чинш се као да е сватш мого намеру, ерг репомг непресгано ма'ао а потомг на свое обично место одтрча. Мои другови навале са своимг захтеванћмг, тако, да самв наГшосле допустш, да се пасг уб1е. Како 1о-Винг узме сикиру, н одемг изг стана, да невидимг смртв могг верногг прјнтелл. Но опетг зато окренемг се погледамг га шшгг еданпутг и видимг, како ме умилаго и тужно погледа, као да е знао шта га очекуе, и као да бн ме молјо, да га дшшемг. Онг се ше са свогг места ни мрднуо,' већ^мб;^цшреставо са светлећимг очима гледао. Самб .далрамБ намигнуо па

6 б 1 Вина одма за грлу счепао. Затимг се окренемг и чу' гди му сикира крозг главу као муна пролеги. Мало затимг осетимг пса да ми ноге лиже. КрвБ му е либдила изг главе, али после смртоносногг угара оно е опетг устало и скончало се кодг ногу свогг господара, да бн последнго оданостБ показало. Ово нисамБ могао гледаги, да се нисамБ заплакао. На ово покр1е Ваде лице. Очи су му бнле пуне суза и а нисамв могао исполинскогг човека гледати како плаче, а да се и самв незаплачемг. Затимг продужи: „Почемг самБ се из»лакао, дођемг кодг 1о-Вина, и рекнемг, то вамг е срећа помогла, што ми те бнла пушка при руци. И вамг прашгамг, али вамг никако ово немогу заборавити, што сте ми набмил^е и навверн1е створенћ одузели. Сирома Брутг! Мговг последнБШ погледг управл-ћнг е био на ловг. Морамг се непрестано опоминнти како ме последнб 1 и путг гледао. Они ми даду припадагоћШ ми део одг пса, али га а нисамв могао есги. Изнесемг га потаино нзг стана и закопамг у песакг. При томг сузе су ми непрестано текле и увидш самБ да самБ скоро безг сваке угћхе оставлћнг. Мора бити да су ме другови вребали, ерг кадг сутра данг на исто место погледамг, гди самв месо закопао, спазимг, да су копали. И овав малии остатакг б^ћдногг Брута поеду гладни. Мало по мало несгане сасвимг Брута. Кадг потомг истогг вечера опетг ништа не уб1емо, почнемо оз 6 илбно да се саветуемо, шта да предузмемо. Већг смо бнли и последнго надежду на дивлнчб изгубили. Да се вратимо боали смо се а да дал^ћ идемо шшг више. Свега е бнло нестало што е могло човечш животг издржати, тада еданг предложи — садг управо незнамг, кои е бно, почемг ћемо можда сви одг глади поскапати, то ће бнти за све у обште бол^ћ, ако се еданг одг насг жертвуе, ерг бн тада могли покушати и да се повратимо. Ово предложенћ примимо ег незадоволБствомг мрмлшоћи и заклгочимо, да барг шштг еданг данг покушамо ловити, те валБда ће Богг дати да што уловимо, па ако и тада ништа не буде, да се еданг одг дружства избере, кои ће се или самг убити или нека га другш уб!е, кога коцка за то опред&ли. И оваи данг прође намг као и обично и мн се сви заедно повратимо неразположени и у наВвећоВ бриги у станг. Сагласно и пишта не говорећи сганемо у кругг. Напоследку еданг наруши тишину и проговори, да се коцка на сл^ћдугоћШ начинг реши: Да се одсеку десетг штапова нееднаке дужине, и да 1и еданг са завезанимг очима на зем.по стави. Потомг свп редомг са завезанимг очима да вучемо, па кои наИкраћШ извуче, таИ да буде жертва, а кои навдужш, тав да буде извршителв. Ово буде извршено. Притомг ше нико истомг ни речице прословш. Само се могло чути несигурно корачан^ћ и тихо дјнн^ћ свакогг поединогг, кадг е са свезанимг очима на месту приведенг бно. Наипосле произиђе решителнив часг. Н извучемг наидужШ штапг а 1о-Винг, убица Брута, напкраћји.