Подунавка Земун

ПОДУ(1«11К*.

Истина самв многе осЈђенике видјо, а неке и са смрћу борећо се, али таковни смртннп стра и очааи-ћ јоштг нисамв никада као што се оваи човекЂ показао, кадт. га е коцка означила да жертва буде. Ово е бно наИмучителнш поглеДЂ за мене у момг животу. Ми се сви окренешо на другу страну и очекивасмо да адникт> самг изабере смртБ. Онт. устане са свога места и рече: „Другови мои, мени е наВкраћи штапг допао и —" ту застане гласомг узбуђенг. Кадг е видш, да смо се окренули, охрабри се мало несрећнБ1и чо!?ект>. Мало затимг увати ме за руку и почне ми шаптати, н'о тако да су сви могли чути и лако разумети тужшшт. срдце - парагоћимг гласомг: „0 Ваде, спаси ме! Избави ме, Тому! Н знамг тм можешг, само ако оћешг. Кадг бм ти казао, остали ме не бм убили. Н знамг, тб 1 то не желишг. Кажи, драгш Тому, д ћу одсадг све за тебе чинити. 0 Тому, немов да ме уб1е.шг! Само садг немо& да ме уб1ешг! М б 1 можемо трпити гладБ јоштг еданг данг. Онг намг неће 6б1ти тако несносанг. п се зацело надамг, да ћемо сутра штогодг наћи. Тн ћешг ма гага убити, н то знамг. НедаИ да садг погинемг. Садг немогу да умремг. 0 спкси ме, спаси, Тому ! Сутра ћу драговолБио умрети. Н самк твогг иса убЈо, Тому, но други су ме на го наговорили. Можешг ји слободно иитати, ако оћешг. Кадг бб1 онг Јоштг у живо-ту. 6 бто , не бм га се смео нико ни дотаћи. Избави ме Тому, тм можешг, саио да едну рекнешг. Оћешг ли, драгШ Тому?" После тога почне ми руку лгобити. Н самк веома мрзјо на некушце и страшлвивце. Споменг Брута 10штђ ме већма раздражш 1 , али болк чувство и одвећг велика неповолБностБ да човечје месо уживамг, одврати ме одг намереногЂ. потомђ се Обратимг кг дружстну и заимтамг Ш, да ли они саизволнваго, да Вину иоклонимо јоштђ еданЂ данг да живи и да пођемо опетг по ловг небнли штогодг убили. Ово сви приме, но подг услов1емг, да, ако буде нуждно , Винг првБШ погине Ми одспавамо ову ноћв врло добро и у готру са зоромЂ већг смо сви бнли спремни да се на ловђ кренемо. Садг свакш оде другимг путемЂ, почемг смо уговорили, да се са заодомг оунца сви у станг састанемо. Васг целнВ данЂ тумарао самБ тамо амо небнли што живо нашао, докг напоследку спазимг скорашнБ1И трагг у песку. Ово е бнло за мене навдрагоц4ше позор4. Срдце ми е нко ударало, а а ти зграбимг пушку и пођемг у потеру. И идући познамг наипосле по трагу да е животно близу. У едномг лугу спазимг и то првии путЂ у момг животу, мркогЂ медведа. М б! смо се морали видити, почемг смо едно другомг на сукобг ишли. Онг е 6 бш врло великји , али скоро тако исто одг глади малаксао као што самк и самг 6 бјо . Одг еданпутЂ нанишанимЂ и оиалимг; затимг да самг га убокг погодјо. После тога всома разаренг упути се кг мени , и тако ми наблизу дође. 1ошг се и данасг опоминјјмг н-ћговн малм

црвенБ1 0Ч1го, кое е управг не мене управт бно, и какое шапама землго чупао, кое су у крвавов пени огрезле бнле. Многи су ми ловци о овов страпшои животинби причали — како све испредЂ н^ бежи, да куршумг нћну кожу неможе пробити и да онаи когђ она нападне мора погинути. Тада самБ све ово 6 бјо заборавјо, само ме е слепа жела, да ране себи тражимг гонила. Кадг бб1 у место едногг медведа нби дванаестЂ на истомг месту било, а бн на првогг налетш. Садг се устремимо еданЂ на другогг. На левов плећки Јоштг имамг белегу одг првогг сукоба. Тада нисамБ ни набман4 болг осег10, премда е сасма велика рана бкиа. IIрвмгЈ путг га ударимг анџаромг, као што самБ доцн^е увидјо, Ј г левнИ бокг. Затимг се з г ватимо у коштацг. Н самБ се 6 бк ) реипо, да га никако не испусгимг. Бол4 да овде борећи се погинемг, него у стану. Мои се противникг тако исто 6 бш реипо, и еди и удари бмли су за чудо брзо и то безг икакве ларме. Веома изнурени паднемо обоица у очаан4. 0 Бруту, како те нема садЂ! Да си само тб1 овде, колико 6 бг ми лакше бнло борити се. На еданпутЂ се медведг на землго стропотпта, и п му уседнемг на леђа. О нђ се садЂ стане успинати да ме обали, и готово самБ бно сасвимг малаксао, али опетг се охрабримг и станемг га непрестано анџаролг бости. Нсзнамг колико самБ се с' нкимг овако борш; срећомг те онђ зграбп мои ловачк1и рогг нунг сг барутомг и размрви га подг зубе. И се садг јоштг већма охрабримг, да самв му рогг левакомг и дал-ћ у грло гурао, докг самБ га дееномг тако анџаромг погодјо , да ни мрднути више нје могао. Кико саив се на н4му одржао, и самг се чудимг. Можете мислити шта самв у почетку чин10. Да Сте вн бБ1ли на мое место, вбј 6 бт то исто чинили. Одг н'ћгоаогг 10штг дрктагоћегг меса секао самв парче по парче и онако живо и крваво ео. После: тога сетимЂ се на мое другове. Неку частк одђ медведа узмемЂ и сакрјемЂ и тада станемг мирно очекивати остале да се врате. Напоследку дођу сви, еданг по еданг, 1о-Винг наипосле. При свемг томг што су ме коа ране болеле, заклгочимг да Вина, што ми е пса убш казнимг и садг се намргодимг, колико самБ већма могао. Остали су бмли и садг у лову тако исто неерећни, као обично а Винг пакг ако се 6 бш уплашјо. Чимг су ми доставили, да ништа ни<'з* убили, окренемг се кг Вину. „Дакле, 1о, вб 1 сте чули в^стб . бсте лн спремни за идуће вече?" Н незнамг, да ли е гдигодђ на аЛБинама крвБ спазјо, или му е веселШ изгледг, коа нисамБ могао никако сасвимг сакрити, надежде дао, онг ме подобро у очи погледа, потомг наеданг путг клекне и викне пливагоћн у стра ; у и радости: „0 Боже, а самБ спашенг! 'Гомг е нешто убш. Погледаите му алБине, поглед.аОте крвБ по кости и устницама. 0 тм мои Боже, а самБ спашенг. По гомг устане и почне усклицавати и играти у наоколо. Други нису имали ни мало времена, да последнЉ сислугааго, ерг ме е бмо одма счепао

и играо. Садг имг текг испрнповедамг догађаИ, кои се са мномг збмо и кажемг имг, да савБ нешто мало меса близу стана сакрш. „Дакле другови садг знате на чему смо. Неће намг 6 бгги прјнтно, ако месо као гладни кураци живо поедемо, шта више можемо се поболети. Ако оћете са мномђ да идете — на ово сви поустаго — а ћу вамг показати место гји салљ месо сакрјо. Али само нека буде уредио, за садг да узмемо свакШ поедно парче. Ето ту, у томг шиблго — " Ако сге кадг годг видили, кадг кобацг нто чворака гони, тако можете себи предсгавити како су трчали. Мислш самк, да ћу пући одг смеа. Па шта мислите, кои е првнВ на место стигао? — 1о-Винг! Целе ноћи шалили смо се са сиромаганимг 1оомг и свагда смо се гроотомг смеали кадг годг е жалостнимг глзсомђ почео викати: „ДрагШ Тому, а ћу за васг све радити, шгогодђ на овомђ свету желиге!" СутраданЂ одемо за остатакг медведа, и почемг смо еве узели, и нашо ствари спремили нођемо натрагг. МедвеЈЈиие имали смо непрсстано у путу догодг нисмо дошли у усеве наше миле постоибине. а . с.

"&д9«ааол«в , Ег» шаЕЈпчва »вша. У години 1840. била е врло нка зима у Францускои и ова е дала повода едиомг парпзскомг иовинару те е у колико е дознати могао наиаче зиме описао и у редЂ став'|0. Год. Зл8. кадЂ е римскји царг 10-шнг у ГЈаризу зимовао бнла е Сена тако смрзнута, да се преко нћ као преко каквогг моста ићи могло. Јоштг пча зима бмла е 763. 801. и 822. као што савршена л г ћтопиеци причаго. Сена е два месеца смрзнута бмла. Врло нка зима бмла е 1067. 1210. 1305. 1354. 1358. 1361. 1364. 1408. и 1420. У годиии 1433. разлила се Сена и читава три месеца разливена стаала е. Као аку зиму споминго летописци годину 1460. 1480. 1493.1507. 1522. и 1544 смрзло се вино тако да се сикиромг секло; 1600 и 1608. многи су се тужили на зиму. Год. 1621. и 1622. бнла е тако нка зима, да е у долбно В Италш наивећа б^дк бмла и лгоди су се смрзавали, тако исто строга зима бмла у Паризу 1638. и 1657. Зима 1662. и 1663. године траала е одг 5. Декембра до 8. Марта, а у зпми 1676. и 1677. бмла е Сена 35 дана еднако смрзпута. Изналазакг териометра (времемера) спаде на свршетакг 16. века (обично 1590. година узима се као виновнице н^гове.) Изналазакт н&говђ едни приписуго Холандезцу КорнелЈго Дреббу, неки Санкторкго а некп Галилего. У тимг новима нллазе се с.Лдугоће термометриске бележке. 1709. г. бмла е зима у Паризу 23 центи града. 1716. г. 18. У го,шни 1740 смрзла се сва Сена. 1742. наивећа зима бмла е 17 гради. 1748. год. наиача зима 15 гради. 1755. такође. 1762. разлила се Сена сва. 1767. 15 гради. 1768. 17 гради. 1776 год. 19 гради. 1783. такође. 1~88. 22 града. 1795. гох