Подунавка Земун

ЛНГТђ 3» 3.4В4ВУ В1 1НУК.Т.

303

23 У 2 гради. 1812. год. бша е врло нка зима, и н-ћ се сећат као свогб похода у Русјш. 1829. п 1830. бмла е зима 16 гради као и 1836. НаиобичнЈн температура у Иаризу есте 10 — 11 градјп. Наивећа до садт> зима бвма е 1795. године, и бнла е 23 ^ градКј. Д нскдофс. — У едномг сражен1к) Р_уса са Шведима, башг када се рускЈИ топџ!п спремао да подпали ТОП1, долети непрЈнтелБСко 1;уле и однесе му десну руку. Храбрми воиникг ладнокрвно левомг рукомг подигнути запал 'ћнБтВ фитилб — подпали топг, и рече: „Шведи мнсле да Русси само едну руку имаго ! " — Текг што се една доста широка р-ћка пешто мало заледила и одозго снегомг запрашила била, иође но нбои еданг офкцирг, кога — чимг еданг на обали стоећи стражарг угледи, одма викати поче, да не иде дал^ћ него да се награгт, врати. На то се ОФицирг обазре, али не разумевши стражареве речи, продужи дад1> свое ио леду шетан^ћ. Садг стражарг изг све снаге викне и по друпи путг, и чпмг га оФицирг спази, поздрави га стражарг сасвошмг пушкомг као на погребг. Садг ОФицирг замишл -ћно стаде, и ннипосле вративши се натрагг запБ1та стражара: шта то значи ? а оваВ му протолкуе целу стварБ, и тимг начиномг сачува га одг смрти. — бданг кралБ Перз1вскЈв ловећи зажели, да му се убјена една дивлнчб одма у полго зготови. Готовећи ело прим-ћте, да соли немаго, чимг 6 б ! ело осолили, те кралБ оправи едногг изг пратн4 свое, да изг наиближегг села соли донесе, али му строго запов-ћди, да со' одма плаги. Великашг еданг прплћти кралго: „А шта 6м то башг тако млого значило, • ако бм малчпцо соли и окако узели ?" —• „Кадг 6м н данасг," одговори кралБ, „ма у чјов башти одг поданика мош само едну едину абуку узабрао, дворнни 6 бг мои мнслиш , да они иуно право имаго, читаво дрво одсћћи." — Доминико , шалБивчина при та.шнскомг театру у Паризу, кадг е едномг кодг крала на. ручку 6 б!о , ше скидао очјго свои са чиме, у коЈов су аребице бмле. Кралв прим-ћти то, па рекие служптелго, кои е ела носш: Подав ту чинш Доминику. _Шта, Господару! па зарг и нребице ?" ЗапБЈта овав. КралБ, кои се одма сетјо, шта Доминикг ммсли, одговори: „И пребице дабогме." 'Гако Доминико хитримг ПБпан -ћмг своимг доб!е и аребице и чишго, кои е одг злата бБ1ла. — Кадг е воивода еданг варошв неку обсео, све се госие у нбои сложе и замоле га, да имг слободаиг излазакг изг вароши, како иебБ1 страотама обсаде изложене бвтле, допусти. Али воивода иредвиђагоћи добро едно то, да ће башг госпе панБкан-ћмг и лелекан г ћмг своилг мужеве свое примораги, да варошк предаду, а друго, да бБ1 се н лгоди, по излазку свои жена шштг уиорше одбранБИвали, одговопи имг: да му е

посве немогуће молби нбиовоЛ удовлетворити, ерг 6 бј га башг молба та наилеишегг дела поб'ћде н4гове лишила. — Просгг еданг селачта слугаимао е отм^ћномг едномг господину корпу пуну крушака да преда. Чимг е онг у кућу настугпо, али два маимуна, кои с}' у плаветнимг са златомг везенБшг алБИнама и са припасанимг саблима туда тумарали, полете кг хгћму и наклопе се на крушке. Простакг, кои читавогг века свога никада такова сгворена ни видш нје, скине јоштг предг нБима капу свого, и пусти имг да чине, шта оће. Напоследку кадг е већг поклонг самомг господину предао, запмта га оваи, а зашто корпа (асвимг пуна ме. Та била е башг сасвимг пуна, одговори онг, али су деца ваша половину поела. — Комедјашг еданг, кои се самртно у комедјншпцу едну залгобш, сваконко се старао, да лгобовБ ту утуши; али му то никако ше могло за рукомг да изпадие. Напоследку самомг себи рекне: та морамг е за жену узети, да ми се већг едаредг огади. — бданг е ираизск1и ОФицирг са сто талира зато казн^ћнг 6 бш , што е у крал4вомг забрану елена едногг убш. Забринутг, да му кривица ова осимг тога шштг већу немилостБ кра-

л-ћвз' ненав} г че замоли наижалостив1е кралн за опроштаи. Врло угћшително али и сасма р-ћшителио одговори му кралв: Немате шта молпти. За ту цену стое вамг и више елена на служби.

•Вачинв ^н. * Само онаи, кои необичне лудор^е проводи, долази у лз^дну ку ћу; онаи пакг, кои обичне, свакидашн^ћ лудор1е чини, то ти е човекг, кои познае светг, и кои зна у свету живити. * Врсноћа човека д-ћло е воспиташи н&говогг. Сг млекомг материнБ1мг посиса онг у себи будућШ карактерг своВ. Никада неће онг лако детинске белеге свое, детинске предразсудке свое изгубити. * Обично женеке имаго за лудор1е оштрш погледг одг лгодЈИ, по своВ прилица зато, што су оне израше и чешће одг лудака окружене. бли природа или вештина девоику нешто мало лепомг начинила, то она чуе увекг више одг лудака, него одг паметни лгодШ. Наравно, ови знаду на девоИки друго што уваловатп, него сполншнБЈб изгледг н^нг.

1

(Народиа пословица.)

Разрдшете ребуса у 35. бр. Подунавке: „Д1>ла& у славу свога рода."

ИРА1ЈЂ И ИЕТАКЧћ.

Еракг. Помоз' Богг, Иетаче! Петакг. Богг ти добро дао, Ераче. Е р а к г. Хмг ! Иетакг. Хмг ! Еракг. Пстг! Петакг. Псгг. Е р а к г. Сг Богомг, Нетаче ! Петакг. Сг Богомг, Ераче!