Подунавка Земун

314

подувадвкл.

П16 е живо, и повпче, излазећи пзт. шатора: „Да живи А лфонсђ одг Аламбре!" А лфонсђ пакг побледи, навуче шеширг сасвимт. иа очи, и оде. Речи циганкине и прстенг, нои му е на прстг таино метла, ако су потресли нћгопу ун} 7 трашнБоств, и онг не хтеде спавати, кндб га е маршалг одпустш, него науми дуго затворено срце своме прјнтелго отворити. Ф илипђ отг Сен-Гудрана уђе напоследку у шаторг сг едномЂ котарицомг вина. г Одг кога си узео вино ?" упита АлФонсг. „Одг циганке," одговори Филипг. „Н^ћнг намг е шаторг наиближШ, а и све друго у стану већг спава ! " „Али зашто си три чаше донео ?" запита АлФОнсг опетг. „Стара ми е сигурно неотпце у корпу метнула!" рече Филипг. „0, молимг те!" продужи А лфонсђ , „уклони ту трећу чашу, она ми ако смета! она изгледа као трећШ човекг, а н желимг да сакв самг сђ тобомг! " Филипг е шетне опетг мирно у корпу. АлФонсг ходаше постоанпмг корацима по шатору, и више путШ изпражниваше ћутећи свого чашу; тада застане, и замишл ^ћно сматраше прстенг, кои 1ие шштђ скинуо бно. „По друг1и путЂ сђ тобомЂ прстенованЂ?" рече онђ ; „првни путЂ на несрећу, а садг можда на смртв ? Не!" повиче, после мале почивке. „Шта ће оваи прстенг! нашг е савдзг прекинутг!" и сг тимг речма скнне га, п метне страшлмшо на асталг ! Филипг немо сеђаше и гледаше га зачу]јено, ерг у таквомг разположсшо духа ше јошг никада озбилвнога свогг прјателн ви/цо. „Зашто ме тако гледишг ? а запнта АлФонсг. „Можешг ли прочитати написано на момг челу ?" „Мене смућуе узколебано, душевно стан^ твое!" рекне Филипг Т10, и пружи му руку. „Пусти га!" продужи АлФОнсг, „а мислимг, да ће ми после ове олуе лакше бнти. Она вештица има право; л ћу каменг са срца скмнути, и онда сг Богомг у бов !" Садг зав-ћсе одг шатора бол-ћ навуче, узме столицу и приблшкивши се кг асталу, седне покраи Филипа. „Видишг," започне онг, и покаже му прстенг, кои лежаше на асталу, „око овогг прстена, кои е богг зна како дошао у руке оне вештице, вила се негда сва срећа моа! Л нисамв тво8 землнкг; а се не зовемг д' Аламбертг; а самБ Шпанволацг и име ми е АлФонсг одг Аламбре ! Н самг. рођенг одг богатБ! родителн, и одг мога отца, кои баше и самг ОФИцирг у шпанБсков во В сцб !, воспБианг самБ бно одг ране младости за воиничку службу. Онг бншпе страстннв, дивлб 10 човекг, и мншлаше, да необузданн0 духг дичи вовника ! Зато саив н растјо у иуноВ слободи вол-ђ, и нпсамБ познавао никаква закона. Мон мати бнше противна страна мога отца; она баше смерна и здраво побожна, и гледаше сг дубокомг жалости будаласто постзпанћ свога супруга и мое дивл-ћ растсн'1). Она е сигурно мало сретпн дана и часова у свомг су-

пружеству доживила, ерг н15не очи, опажао самБ а, да су често пуне суза бнле. И будући да ми опа неирестано добра чиннше, гди годг само могаше, то самв и п према нбо В подранвивао велику лгобанБ, и почео самк се мало по мало гиушатп мога отца, коме самв приписивао кривицу т111 пнрнм суза. Но онг ми буде одтргнугг наскоро на несретннв начинг, ерг кадг хтеде едногг младогг, дивд4гг кона припитомити, скочи оваИ сг еднога моста у реку , и утопи се како конаиикг, тако и конб." „Моа снрота, смирена мати држаше ову страпшу смртБ за казнБ божчго, и падне у меланхол1го. Она е плаћала да се службе држе за отца и удвоавала свол побожна д-ђла. И а често клечаше поредг н!; и моллше се Богу; но опетг више у страу него у побожиости, ерг ми е она вечно проклетство мога отца доста страшно чертала." „Н обш садг дете одг четрнаестк година, снажно израстао, вештг у тћлесномг упражннванго; у осталомг пакг наивећа незнчлица, ерг н зниђаше едва нешто читати и писати. Мои отацг нехтеде другончје, и свагда ми говораше: воИникг не феба ништа друго да зна, него како ће мачемг владати ! и н не хтедо друго ништа бнти него воикикг. Али е мон мати на то мрзила, одведе ме Доминиканима *) и преда ме шовомг воспнтан1ГО. То за мене бннше права благодетБ, ерг н нађо у томг манастиру честне лгоде, коп ме се отечески приме, да страсти мое обуздаго, срце ми изобразе, н кон ме далеко сг наукама упознаду. НевеселостБ пакг мое матере међутпмг се увеличала; она потврђиваше, да 100 се мои отацг на сну увекг показуе, и да одг н'ћ захтева спасен-ћ душе свое. Кг томе 10шг и то дође, да мон сестра, кон бнлше много млађа одг мене, и лгобимица материна, падне у тежку неку болестк и често говорагае у сво10и занешености о ужасномг изгледу мога отца о чему е доста путји чула гди мати говори. Мати бнн у очаннго, оиа незнађаше, како бн свого душу умирити и милога детета животг спасти могла. Она се обрати своме исповеднику, ерг н>П лекари напоследку слабе надежде дадоше. ОваИ 100 посав^ћтуе онда , као едно спасително срелство, да учини зав-ћтг какавг за животг детинБ1и, и еданг д-ћо свога знаиенитогг иманн да преда цркви, да се држе службе за спасеше душе мога отца. Сирота, устрашена жена драгоболбно даде велику суму, и будући да е осимг тога склоностб мого кг вобничкомг живочу држала за грешну, и мнслила меие небу спасти и сг нћиме помирити, она се томђ приликомг ползуе и закуне, да ћу се п цркви посветити и свештеникг бнти, ако желимг лгобимацг јоб остати!" „П се згрозимг, кадг ме воспнтателБи известе о зав -ћту материномг, и то одобравагоћи, изпунен^ исте мени су осдонили на савсстБ, да самБ л чешће жел10, да е бол4 да моа сестра 3 мре, него да ме своимг опоравлнемг баци у *) Гедг калуђерскВ римско цркве.

мрзкји, монашескји животг; ерг мон страстна природа не бнлше сходна за манастнрску тнншну, и мол склоностб кг слободномЂ, необвезаномг животу воиничкомг, кои самБ мбгслјо , да ћу скоро започети, бнла е непоб4дима. " „Мол сестра заиста оздрави, и са св!го страна наваде на мене, да испунимЂ завЉтЂ материпг. Но опоминанн и препгћ духовенства, и молбе мое матере и н-ћпо иапоследку проклетство, не мораше нншта учинити противу мое непоб^ћдиле склоности кђ слободчомг животу у лепомЂ све • ту и противу неугасимогЂ пламена, кои е већт. у моимђ прсима буктуо!" А дфонсђ . се овде задржи; врло побуђенг устане, и навуче зав-ћсе одђ шатора јошђ бодћ, кое су т10, као ноћно дпсап^ћ шуштале. „Филипе!" продужи ззтимђ дал-ћ, „а тк могу само сђ мало реч10 казати, шта се збнвало у момђ срцу. У твоимђ годинама лако се разуме наисвепе чувство стране душе. Н самв л 10610 ! Случа0но упознамЂ се сђ едномЂ прекрасномЂ девоичицомЂ одђ знаметите породипе, коп е такође хтела узети закривало. бднака судба приведе насЂ едно другомЂ ближе, и изг узаИмногЂ саучасттл роди се жарка лгобавк, Како самБ могао бацнти преко овога жара у срцу калуђерску камилавку, како ди донустити, да иза вечитогЂ закривала прецвета лепота мое Изабеле." „У овои нужди и при навалБИванго са свш> страна, попустимг напоследку прнвидно, и ступимђ заиста у манастирг Доминпкана." „Но за то време ј1 Б 1ш , ш л на средство како бн могао себи и својо В лгобезноИ помоЦ и спремао самБ све сђ наивећомг обозрителносћу за наше бћгство. И Изабела се наипосле сагласи са мномђ, и нћиа в^рна служавка Ана, кол е држала свого заповедницу сретнно у момг наруч1го, него у манастиру, помогне ми, да изнршимђ намеру одводенл. Заборавлћна буду опомипннн мои учителл, заборзвд-ћнг гн^ћвг цркве, заборавл-ћиг завћтг, стра, и пренебрегнута буде клетва материна! — Гле, Филипе! тамо лежи прстенг ! — Кадг ми га е Изабела у ноћи нашеп> бћгства на прстг метла, ништа више нисамБ у срцу н0с1о, него шо саму!" „Данг, у кои су ме хтели закалуђерити, одбегнемо срећно. Усамл-ћна долина у [Јиринеима, у ко!ои су само пастири обитавали приии насг, и будући самБ п сг мудромг брижлБИвосћу свакШ трагг нами заметнуо, то саив ннсди да ћу овде са својомг лгобезницомг сасвимг без6'ћданг бнти. Мм и не чунсмо ни о какволг гоненго, и живлсмо у миру и лгобави." „Фплипе ! да ми е судба одкупити хтела блажешлмЂ стан-ћмг онн дана, срећу многи посл^ћдугоћи година, а то не 6 б 1 држао за нешто особито!" „Али то мое пебо п самЂ узмути. Мени се чшшше да сакБ усамлћнЂ у друштву текг ове две жене, и осећао сзмб да ми е слобода прнтеснћна; мужко чувство пробуди се у мени, кое е чезнуло за изв^стнниђ опред^ћлаемг света, а не, да текг сааао сг дана на данг живи у