Подунавка Земун

чувству лшбави, него да може правити и извршивати и велике нам^ћре за будућноств. Кт> то>1 е шштт> веселостћ изабелину узмућивала су и нребацивана, кон е почела себи чинити збогг иашега б^гства и наше свезе, и у мутнвшг облацшш, кои су се збогг тога надг нами навлачиЈи, указивао се и мени претећш ликт> мое б4дие, дубоко устрашене матере, И обећамг за у»шрен^ изабелино, да ћу ду'овника довести, кои 1)6 венчан4 наше свршити; зато ми ше бмло тојико стало, колко да би разселноств уклонјо изт> наше колебе. Тако се н уеудимг, изг наше мирне, кршне долине изићи, и учинимг познанство у сусћднимг местима. Но тако а, несмотрении, покажемг иутг нашииг изтражителБима у приб&киште наше. бднога дана кадг се хтедо врати1 и преко планине, и кадг погледамг сг вр'а исте у нашу долину, опазимг сг Јчкасомг да е иаша колеба одг воиника обкол^на; опазимг, како мећу Изабелу и Ану на кола, и како ш одводе подг пратнвомг, а остали обседну улазке у долину а неки опетг разсего се по планини, сигурно, да меие увате. ■— Мои цео духг клоие, кадг ово опазимг. Изабели нисамв већг више могао помоћи, и у страу одг изв-ћстне, ужасне казни, ночнемг бегати, и безг одмора трчао самв у наивећемг страу, докг нисамв доспео до Франиуске границе." У пограничнои, еднои вироши нађемг Францускогг, вовничкогг уписника. То самв одавно желш; егмкг самв ФранцускЈи знао, издамг сеза Француга и упишемг се за вонника. — Мое многостручно знанђ, кое самв добмо кодг Доминикана, лепо ми овде ползуе, на мене почну пазити, наскоро одликовати ме, и будући да самв се а знао потребиммг учинити свомг старјемг, то су се егарали за мого срећу и н самв се пеино са степена на степенг. Ту самћ бмо у г свомг елементу, жел1> мое бнле су изпун&ие и п самв се осећао врло срећнммг, Име самк мое проиен10 и назвао еамБ се АлФОнсг л Аламбертг; ништа ме нје узнемиривало, и Изабела сталше у светскомг веселомг тисканго пред-а-мномг као заборавл4нуи санг. Већг после десетогОдиипгћ службе будемг капетанг и одг маршала Виларса, у чЈоВ самв воисци и бшо, особито добро примл-ћнг. -— Саину бм срећу достигао да самв (Iстао на овомг путу, али особптни случаи изведи ме на путг едно понклен-ћ, кое мое горде наиере обори, докг ми међутимг даваше јошг едномг надежде на лепу срећу." Алфонсг ућути, као да се удубш у сладке снове. — „Филипе!" запмта онг са зажаренммг очима: „Филипе, знашг тм за лмбавв ?" „Не знамг," одгово и оваи простодушно пр1ателвски, „Јошг е а не пОзнаемг." „0! и тм ћешг е познати!" продужи АлФонсг одушевл -ћно. „И у твов ће се срце она увући и поздравити то умилнммг глаеомг, као славуи постоибииу у пролети']>мг мтру; тада се опомени мене н усамл4ногг часа ! — Гле, аеам(> бмо капетанг; уживао са»п> наклоноств воиводе, иочитан1> мои другова и' по изгледу судећи, бмо сажв срећанг човекг. Но, опетг е бмло часова,

.1НГТ|| 3* II 184УЕ1У.

кадг ми е, у момг веселомг, дивл^ћмг животу, предг очи излазила жалостна судба оставл^не Изабеле, и клетва материна, неизпунЉнми зав+>тг одг мене иеканми, иемо су ми крозг срце продирали, као пс ноћно звоно." „Садг паднемг у тежку болеств и никога не бнше, кои бм ме срдачно неговао и чувао. Мени се чинило да самв сасвимг оставлЂнг, и докг су ме образи прошлости сг ужасомг плашили, молјо самБ небо, да ми пошл4 или ангела, кои ће ме гр^ха опростити , или смртв ! Но оно ми пош.гћ ангела, — Цмганка една, именомг Бјоренка, и, истину ти кажемг, иста она наказа, коа е овде као маркетаница, дође сг еднммг прекраснмм девобчетомг, тако одг 13 годииа у кућу, у 7 кошв самв и обитавао. Лепе черте полудораслогг детета нешго су ме особито привлачиле, и кадг се мило суштество чинило као да ме и оно тражи, и мени прилеплгое, осећао самв, да е мое срце особито узбуђено и нћму одато. Н-ћно присуство свагда е разтерало тужно разположен-ћ, и неописано блажено чувство, изливало се у мого душу г , кадг самв девоИче кодг себе имао. Сгара се чиннше, као да радо гледи нашу н^ћжну дружбу. Но текг што самв оздравјо, ступи она еднога готра у мого собу, и рече ми: да ме мора оставити, и да е дошла, да се са мномг опроети ! — 'Го ми прође као ножг крозг срце, ерг а нисамБ могао више безг девоике живити, и докг самв е заклшшо, да ми остави свого кћерв, бацмаг 10Г1 пуну кесу новаца. — „Не, господине," рекне она. и лгобезио ме погледи, „н деге мое нећу продавати; али ако ћете вм нбои 6бпи као отацг, то она може кодг ваег остати; носле некогг времена повратићу се и одвести е." Поерам.гћнг узмемг новце натрагг, обећамг све сг радосћу и стара потапно одпутуе. — Девоичица бмла е сг почетка изванг себе, кадг е виднла, да е одг матере оставл1зна; но моа представлана и умилнвана напоследку е опетг умире, и она се прилгоби мени са свомг лгобави. Но и мое срце бмаше сг целомг скломг чувства наклон-ћно саио девобчици. Она ми е важила одг свега наивише, и н не ммшла ништа друго, него да е за себе задржимг. Са Страомг и стрепен^мг мбшлп а на тренутакг, у кои ће се етара повратити, да ми узме дете. Л дакле р'ћшимг, да се сгдевопкомг сакрјемг дотле, докг не узнемогиемг безпоречно именовати девоВку мојомг собственосћу. Н1> ради узмемг одпустг и сакрјемг се сг мо!омг драгоц1зноећу у еданг кра& у Францускои. Овде самв е воспмтавао за/гћвицу, за мене е у лепоти н-ћноа цветала; за себе самв н1>но срце гЉжно и безпорочно, н^ћнг духг тако богато изобразјо, ерг мене она Лгоби, више несумннмг, на н4нимг ћу Тошг прсима среће и мира иаћи, кои већг одавно узалудг тражимг' „Па си опетг лгобезницу оставити могао," рече Филипг, .и у воину си ступЈо ?" „Маршалг Виларсг," настави Алфонсб , „поврати се изг Немачке, и прими врховну запов^ћств надг овомг вовскомг. Случаино дозна онг за мое таино пребкван-ћ, дозове ме кг себи, и

315

понуди ме чести пунммг званјемг ађутанта свога. Тада се пробуди у мени стара склоностб во8нику, и н држаше, да не смемг ову прилику кг слави пропустити, ерг прјнтелго, радо се указуе лгобезницБ! као гонакг. Л е оставимг подг сигурномг заштитомг и разстанемг се, при свимг [гћпшп, сузама. -— Иогле, садг Јоп носимг два ордена и неколико белега одг рана, кое ми не стое ружно, и скоро ммслимг, опетг се кг нбо ^ повратити, да е назовемг своимг благомг. Кадг не бм бнло само старм образа изг прошлости!" — Оиг ућу ги! — после дуге почивке настави опетг: „Одкудг е вештица дошла до прстена? одкудг зна мое име ? Да ше нослата за миомг изг Шпанје, да ме тражи и упропасти ?" Онг извуче мачг изг корица и повиче беснећи: „Она треба да умре! прво ћу сва страшила разтерати, па онда, некг свити данг венчана! " Филипг се труђаше да га умири и обећа се, да ће онг одг циганке таину докучити. „Добро !" рече Алфонсг, „добро ! но а за тебе имамг шшг едну молбу, Филипе, на изпуненго кое, лежи мое спокоВство, ако ће ти доста и тешко пасти." „Захтеваи!" рече Филипг „за твое данасг указано ми поверенЂ, великЈГг самв ти дужникг." „Тм си богатг и независимг," настави АлФонсг, „тм служишг као своеволпцг п неморашг за свагда остати у военоВ служби. Ако се ратг сада сврши, онда иди у Шпанпо, потражи мов сроднике и прјнгел^ћ, разпвпаЛ за Изабелу, и помири ме сг нвима. Н се не страшимг никакве жертве, текг н самг не смемг се враћати и едва се и уеуђуемг изкати нову срећу одг будућности пре, него што се помиримг са прошлости. — Обећавашг ли ми то Филипе? — оћешг ли повратити епоковство моме срцу ?" „Као шго ми е мое собствено мило!" повиче оваи, „закдин-ћмг ти се, ако ми небо продужи животг, то ће после рата путг у Шпашго бнти мои првБпј посао !" „Добро!" рече АлФонсг. „То е каменг са срца сваланг! — Онд'ћ лежи прстенг Изабелинг; узми га, прјнтелго, и не скидав га ег прста; онг нека те опомин^ћ на изпунен^ твога обећанн, ерг о томг п нећу више ни речи споменути. — И садг, даи руку брате ! — Да се сретно видимо поб'ћдоносногг вечера, после сутрашн-ћ битке! да се сретно видиио у наручго лгобави, после помиренн." Душа младићева бмла е дубоко узбуђена, и као одг далеки слутна потрешенг, сасвимг озоијбно мете на прстг изабелинг златанг прстенг; тада се Живо куцне чашомг на сретно виђен-ћ. „А гди вамг е трећа чаша ? и а бм сг вама пила!" проговори еданг гласг међутммг, и кадг се окрену, опазе ликг циганке крозг раздвоене зав&се одг шатора. „А! БЈоренка, тн си то? — Тм долазишг у згодно време!" повиче АлФонсг, отвори итро шаторг, и снажно увуче баку унутра. „Само лагано ! лагано ! " проговори ова. „Тако се госгм не воде кг асталу!"