Подунавка Земун

338

ИОДУ2ЈЖ1ВКД.

телн, кои е као образг смрти опстг з т стао, да разруши срећу невини. И кадг су ГЛ после последи г ћгг испмта опетт. з г тавницу оправиги хтела, гди се само шалго на смртв 0СЈ'|)ени, опг заповедп да ји доведу у собу, у којом се онђ самЂ налазаше, и кадг ови сђ различцн Страна до}јз г , и изненада еднодруго угледавши, поите у наручн: скочи Алфонсб бесно међу нви, раздвои 1и и повиче: „Познаете ли ме, ви безсрамни!" Они га позиаду, но ие уплаше се, шта више иадали с}' се, да ће нађенмн прјнтелв бнти брапителв нмове иевииости. Кадг га пакг Фил!шг увати иоверително за руку ,, и Ружица га детинвски обгрлити хтеде, и молећи повиче: в Оче мои, спаси твое сирото дете !" —? тада, иначе тако сладко име, отца, спопадне ново беснило, ерг е онг хтео бмти н1>нг лгобезникг; онг ]'и одгурне одг себе, и само укори и Клетве прелазау преко н^ћгови грчевити _устн1и, н сг Ј'жаснимг признанћмг, да е то н-ћгова моћна рука, кон ји изг освете смрти посвећуе, остави несретне, кои као укочени одг ужаса одведенп буду опетг у мрачне, одел'6не тавиице., У вече истога дага, кадг Филппг удубл&нг у мисла сеђаше на сво1ои влажнов сламначи , и узалудг се труђаше, ди утЂхе чзг свои прсш црпи, ступи тамничарг са свећомг, сг кошаромг сг еломг и сг виномг у тамницу. Онг се посади краи Филипа, и кадг га подуже оштро иосматраше, рече: г Да, н више не сумнамг, да сте вм одг Сен-Гудрана, кои е негда служн) у Францускоп воисди ?" I! кадг то Фплипг потврди, да му се оваи познати као увода, коме е Филипг, пре битке кодг Малплакете, животг поклоијо. „Господине!" рече онг., „и желимг да се одужимг; вм сте пали у ужасне руке ! не пмтамг како, и да ли.сте криви, но кадг се и не бм побринуо за ваше спасенћ, то би ви зацело погинули, ерг изг ове тамнице иде се само на смртв!" Филипг се истина обрадуе овомг прјнтелго у нужди, но онг не хтеде самг, већг Са Ружицомг, опасностк избећи, или сг нвомг уирети. Но благодарннб мужг, говораше тако, да га напоследку уеери, да се они поедшше мо.гу потавиимг бћгствомг спасти, и да таи одважав мора се сг нвимг започети. Опг му свето обећа, да ће све радити и за Ружичино спасенје, и ако е.она другомг, суровомг тамничару предана. Изпадне ли му то за рукомг, то ће сг ввомг заедно побећп, н4му е довеети, и кодг н-ћга живити и умрети! Филипг се преда опетг сладкоп надежди, и допусти тамничнру. Овав брзо узме изг корие крчагг едииг, крвлго напун'Јјнг; Филипг ее мораде као мртавг иа свомг кревету пружити, ножг У руку узети и допустити, да га оваи крвлго облје. Затимг иопти тамиичарг, да. зовне лекара, кои башг садг тамшше обилазаше, да мј ' иокаже гћло самоу.бјО це„ ОваЛ дође, и кадг Филипа опази недвижима у крви, и не изпмтиваше дал4, него да сведочбу да е мртавг. И будући да су такве самоубпше одма тамничари закопавали у потаинимг гробовпма ишошзшие, то бинше тамничару овомг лако, имагоћи у ру-

кама сведочбу лекарску, дати да се закопа дко закованми, землвомг напунћинв, мртвачкЈИ сандукг, докг Филипг, као калуђерг об)'ченг, прође крозг све страже. Тако му е дакле благодарноетк живОтг спасла, и подг закрилгогоћомг алкииомг иђаше, да остави страшне границе шпанске. Међутимг Ружица и Филипг буду на смртв осуђени. Даиг е бно опред4ленг, у комг ће при великомг п Аи1:о-(1а-Ре" и ова два красна живота пламену да се окопчаго. Филипг е пакг то иредунредт сретно привиднимг самоубшствомг. Б-ћдна Ружица пакг лежаше болиа и оетавл^на у своши, пунои грозе тамници. На мрачиу, влажну ноћв, коа е обкружаваше, на тврду, ладнЈ- постелго, на опору и 3"днз' рану ненавикнута, мораде н4но н-ћжно гћло подлећи, и ако јои скромна свеств з ' т1јхз ' шапз'таше, то Јои опетг биа стра за драгога , н ужасг збогг алФонсовогг страшногг виђепа тако великШ, да су е ненрестаио ти образи плашпли. Нпкакавг ирјателвекти глаег не уливаше 10и утћхе, никакво лгобеће око не бдјнше покраи н-ћ; — само страшка грозница пролазаше шИ крозг жпле, часг као ледг студена,, а часг као ватра, докђ смртв већт. 3' гробнои помрчини н-ћнс тамнице т!о свого до6итт> обкружаваше. Алфоисђ не могаше дочекати данг погублена, ерг иеописанми немирг, коп гризаше дз'шу п-ћгову, одкадг е емртн.а пресуда непоречно цзречена, и одг оно.доба, кадг е чуо за само убШетво Филипово, бегаше и иаислабш санг одг ићгове поетелћ м онг желнше, да му се већг едномЂ приближи и само дћиство, у коме мвпплаше, да ће разладити свое рушеће страсти. Напоследку лежаше само Јоштг еданг данг између тога. — АлФонсг з' готру у очи дана иогублени рано устане, ерг и ту е ноћв провео безг сиаваиа, кадг една калуђерица желаше, да сг нвимг говори, и изави му устмено молбу свое игуменје; да неодложно кг нвои дође, ерг има ег нвиме да се разговара о стварима одг велике важноети! Алфонсђ не оклеваше, него одма кг нвои пође заедно сг калуђерицомг. Ова га одведе у монастирг милостивн сестара, покаже му собз' едну на страни, у. коЈои се обично говорило, и рече, да ће одма дозвати игуиенш. Докђ ее Алфонсђ самг ту налазаше, баци погледг на еданг ликг на зиду, кои представлаше лепз* женску у калуђерскомг оделу. Но што га више сдатраше, тимђ немирнје иоче срце н-ћгово куцати, ерЂ черте му бнаху позвате, и н-ћмз' ее чинидо, као да устне отвара и по имену га зрве. И кадг тако ту етааше, суиижоћп, да ли видн иредг собомг ликг Рзжичинг. или какавг образг изг давне прошлости, удари га неко по рамену и запвгга; „Како вамг се допада ликг ?" .АлФопег ее тргпе, ерг предг нбпмђ стааше Диганка БЈоренка. „Да те ђаво иоеи! ти паказо!" повиче Алфонсђ као упрепашћенг, „сг тобомг више немамг ништа! Н самв дошао, да говоримг са игз 7 меншмг овогг моаасткра, и како сп ее тн 3*судпла ућн у ову светпнго?"

„Почитана достовннИ оче!" рече Бјоренка, „башг ме игумеша посла кг вама, ерг пре, него што она узможе сг вама говорити, имате шшг да и мени нешто кажете ! Господару!" настави она, „тако вамЂ свега, што вамг е свето, кажите ми истину: Знате ли што о Рз'жици и нћномг супругу ? Као некШ полвг бнла самв јВ нашла, ио и опетг изгз'била, и пошто самв 1и дуго у иеописаномг страу свз г да узалудг тражила, иа иоследку дођемг не безг основа на ту мисао, да су невини 3* рз г ке вашегг страшногг суда пали!" АлФонег е погледи гордо оеменувши се и рече: „Да! за тебе сз г они изгублћни! Моа снажна рука нашла е безстидне, па ће и тебе уништитп !* „Господару !" молаше Бјоренка, „споменомг са онао лнкг, заклиићмг васг, да ми кажете: шта сз' скривила моа деца ?" „Па шштг можешг пнтати ? Циганко!" повиче АлФонсг. „Они су ми укралв мого срећу, па зато оћу да пмг животг сатремг. — Гле! твоа кћи бвшше ми иегда наискупоцен1а на евету, а самв е воспитао као ангела, а тн еи требала да е впдчшћ као мого рретну супругу. Тада Нападне иекернвп'} Филипђ , единни, коме сијњ н, доста слабг, мого таииу поверш, докг самв н у несретномЂ робству бно, као аидукг на мом светишо, и украде ми лгобавв мое супруге; ова пође за нвимг у светг, а п сг моимг вериииг срцелг будемг заборавл-ћнг, будемг одбјеиг ка« просјакг, морао самв е узалудг свз'да тражитв, и наипосле ово жарко, гореће срце сакритиподг калуђерску одећу! " „II то е едино нбиово преступленћ?" питаше Бшренка. (СвршетакЂ сл^дуе.)

р е 1* и и Дакле за ме нема среће, Лхч.! кодг . тебе, шелБО моа? ДругомЂ двате твое цвеће, Другомт. пламти лгобавв твоа, За другога красно лице? За другога твоа рука? За другога твое срце, А за иене? — горка мука . . . Три узрока ти наводишх Ирћче теби лгобит' меие Да се тако ослободишт, Жел'ћ мое одђ лговене. Пр 1 а тел бств а Невеит. сува Цветг ми рука твод пружа, А за оногђ другогЂ чува Лгобави се жарке ружа. МртваЧко е НевенЂ цвеће, По гробу се мртвимЂ сади, Шзга срце мое неће, Одђ н&га се живимђ гади. Рул(у даИ ми мирисаву, МакарЂ по ш.ои трнћ бнло, У сваку се лгобав!. ираву Смћша кадкадг и немило. —