Подунавка Земун

346

ПОДУНШК!,

ннВ оче !" повиче Алфонсђ у очаннш, „кадг една жертва мора пасти, то ћу а за нго умрети!" — „Не!" рече старацг, „тпоИ испнтђ јоштг нје свршенг. Што е невише и чиспе дете твое, то пусти мирн1е и радостнје да сврши! И п самв смртБ држао за неку казнв, али одкадг узалудг за нвомг чезнемг, за нвомг, кого самБ разкошно иллдама већг дао, одг то доба осећамг, да е она путг изг мрака у светлоств вечнога отца само погледг сунца, у коме зрео плодг одпада!" Кадг види Алч>онсг, да више нишга не може спасти н^ћгову Ружицу, тада н1;гокг страстннИ духг изг наидубл& туге пређе у наивеће беснило. Онг извуче мачг изподг алвине, и држаше га небу управл^зногг, подг дрзкпмг клетвама, да ће, пре него што дете н-ћгово умре одг руке џелатове, онг самг одг нниужасше смрти Ј ; мрети. ВеликЈв инквизиторг остави га озбилмт му претећи, и заповеди своимг лгодима, да пазе на н^ћга, и да га не пусте пре у здаше инквизише, докг се не сврши сутрашнвШ Аи1о-(1а-Ге. Алфонсг тулараше као бесомучанг. Онг хтеде ући у тавницу кг своши кћери, али га одб1ГО. — У ужасномг страу, да е неће моћи више спасти, па и нкоВ самон да ће непознатг остати, отрчи кг свомг изповеднику, едномг свештенику, кои се обично шилно осуђеинма шштг еданпутг пре погубленн; н4му повери свого тавну, и закуне га да исту одкр1е и кћери н&говоИ, и да е помири са несретнимг отцемг. Дуовникг то обећа и одржи речв. И благодарнни тавничарг, трз 7 д1о се, да одржи свое обећан1>, да Ружицу ослободи. Но н-ћгови често повторавани, суетни покушаи ради ослобођенл, и н-ћга самогг учине подозрнтелнимг и на неколко дана пре погј бленп, едва се могаше и само скоримг б-ћгствомг спасти одг оштре казни. Напоследку осване и готро, кога ће се спршити крвно д-ћло. На великомг отвореномг месту предг Мадридомг бмла су дрва нагомилана. Шпанскш дворг у пунои снбности и скоро сви жителБи варошки иђау, да присутствуго томг жалостномг д1јлу. И наВозбилБше судје инквизи1116 стану на нБШвомг месту, иа и самг Алфонсг ту бБ1нше. СтарнВ кардиналг, великЈИ инквизиторг држаше, да е онг после жестоке борбе са самимг собомг, напоследку срце свое поб1;д1о, и баци на н^га задоволннг погледг, но гогово се ужасне одг страовиш очјго , коима га АлФонсг гледаше. НаИпосле подг нкомг воИничкомг заштитомг приближивао се походг, а у средини бмну осуђени, кои су мирно ишли, као лабуди, кадг ш ладннВ сћверг гони у топлјго , лепшуземлго. Сасвимг острагг виђаше се женска особа, кого су водили, збогг н^пе слабости, два служителл судеиска. — 'Го бБ1нше Ружица. Но кадг она посрћући пролазаше краИ АлФОнса, онг скочи као бесанг лавг, кои свое младе брани, одтурне пандуре на страну, свого кћерв узме у наручн, и у лудилу очанин продре до народа, и п-ћму повиче: да онг треба да спасе н1>га и н^ћгово дете изг руку убјица! — Но боазЛБивг народг остане миранг и не усуди се осу-

ђену жертву бранити, и кадг великш инквизиторг намигне, стража полеги и хтеде кћерБ одг отца насилно раздвоити. Но она му се бнаше око врата обвила рукама, и молнше измождено: „ДаИ ми смртБ, отче мор ! !" — и онг притисне првнВ, светни отчинскЈГ! полгобацг на н-ћне бледе, дркћуће устне, забоде шв ножг у чисто, невино срце, и — онесвешћенг падне сг нкомг на землго. После дугогг, занешеногг смртногг сна, пробуди се Алфонсб опетг. 1Њгова повраћагоћа се свестБ скопчана е бвма са последнвимг догађанма, и стиснувши песницу устане, и гледаше преврнутимг очима. — Но понвб се бмо иромешо. Онг види себе у слабои светлости лампе, и лежаше на кревету у малоИ еднои собици, а краи н-ћга сеђаше една женска особа у калуђерскомг оделу, кон дремаше на сголици. То бннше Ана. — ВеликЈИ е инквизиторг дао однети несретнога, полумртвога човека у оближнго болницу милостивн сестара а гћло Ружичино однешено буде и мирно закопано. — Овде е садг игумешн свого негу поверила свошВ Ани. Онг иозна нго, и чувство, да га после свега, шго се збнло, ово верно суштество опетг нје оставило, тако му разн-ћжи тугонг притиснуто срце, да е почео тш и сузити, и прилгобн своз устне лагано руки дремагоће. — Ана се пробуди. Нћиа радостБ, да га опетг у животу види, бнше велика, ерг се сумнало, да ће се опшг повратити. Кадг сване, дође и са.ча игуменја у болницу, и сама ступи у нћгову собу. АлФонсг шД пружи руке на сусретг и повиче: „Изабела! знашг ли, шта самБ урадш ?" „Знамг све!" одговори она тш, и клоне на н^ћговг креветг. „Тн си самк наше дете тамо послао!" Лагано, но напоследку опетг оздрави АлФонсг у н^ћжноВ неги овн жена. Н^ћгову нку природу, о кого су се све ст; асти, као о стену какву сломиле, ни туга не могаше оборити. Кадг опетг собу могаше оставити, дозове га кардиналг кг себи. Онг га самг дочека, и пошто е дуго посматрао бледо, упало лице, речс напоследку: „Вн неможете, после свега што се догодило, сг нами у суду седити. Света инквизиијн изгнала васг е еднимг заклгочен-ћмг изг свое средине. Поитаите, да оставите варошв и предЂлг, ерг е народг на васг разлгоћенг!" в Па и вб 1 ме у гн-ћву одпуштате ? отче мои!" иовиче АлФонсг. „Н јоштг едномг морамг по евету тумарати, одг насг одгнанг ? и обтерећенг вашомг клетвомг ? " „Не, несретнБ1В снне мои!" рече старвцг. „Д те не проклин-ћмг! Богг пека буде сг тобомг! тн ћешг можда наћи на другомг месту сигурнш путг кг нћиу , него овде, а ти даемг писмо, да те у свакШ монастирг, у коа узжелишг ступити, радо приме. Иди сг миромг!" АлФонсг оде. И пошто е и Изабели збогомг рекао, остави варошБ и кагоћи се потуцао се одг места до места. Онг напоследку пређе границе шпанске и путоваше садг безг ц4ли по

ФранцускоИ. Ахг! јоштг га е срце тш вукло кг долини, гди е сг Ружицомг живш, но онг се не усуди ступити на старо, свето, одг н^га порушено место, Неодморно тумарагоћи, безг покон и отечества, неописано е тежјо за каквимг мирнимг, усамлЂвимг местомг, гди бн могао постоннимг канн^ћмг себе посветити, и животг окончати! но и ако е крозг млоге предћле пролазш, млоге монастире посећавао, нигди не нађе места, кое бн га себи привлачило. бднога дана свога безконечнога путованн, пзиђе изг варошице Сеоца у Нормандш, и не пазећи на путг, загуби се у великоИ шуми, да се већг и вече почело приближивати, а онг одг рана готра ништа ше 6 б 10 окус1о. Сасвимг малаксавши баци се на поднож-ћ едногг, шумомг обраслогг брежулкка, и реши се, да ту и преноћи. Садг зачуе свечаннв звукг звона, и кадг радостно скочи, и напоследку сг упиннн-ћмг свои последнБИ сила, дође на врг брега, опази озго у шумовитоИ долини куле усамл^ћногг едногг монастира. Угледг овогг мрачногг, одвоеногг обиталишта снажно покрене срце нћгово; ерг о таквомг приб^ћжишту често е санно и разширпвши руке, повиче: „0 примите ме у ваше мпрно зидове! да се ту каемг, да ту умремг!" Тада вечерн-ћ звоно шштг едномг зазуи, и чинаше ее као да му одговара и кг себи га зове. Већг се бнло саевимг смркло, када онг лупаше на кашн монастирсков и молнше за конакг. Пусте га унутра, и на пнганћ нЂгово каже му вратарг, да се налази у монастиру „1/1 Тгарре." После краткогг одмора, сутраданг прјлви се радостно почитана достоИномг игумену, упозна га сг редкомг, страшномг судбиномг свогомг; пружи му писмо великогг инквизитора, и молаше на такавг начинг да га прими у оваЛ монастирг, као да моли за последнго милостб . Игуманг одговори н-ћговои прозби, и сматрагоћи на строге изпите н^ћговогг живота , као и на топле желћ овогг несретногг и б^дногг мужа, да му се молба скоро изпуни, то е и самг посредствовао, да е овав одма као калуђерг обученг. Тако садг АлФонсг нвно се завћшта, да ће се наВстрожче канти, и закуне се, сходно строгимг законима тога реда, да ће ћутати, досаме смрти ! Кадг се светковина нћговогг етунанн снрши, и онг првнИ путг ступи међу свого ћутећу онђену, монастирску браћу^, ко ће да оппше ужасг нћговг, кадг између нби опази нћиу ненепознатогг Филипа одг Сен-Гудрана ! Филипг е н-ћга 1оштг при ступанго и заклетви познао, и морао се уклонити изпредг страшш погледа оногг човека, кои му е сву срећу разрупш, и мораде посрћући оставити салу. Тамничарг е пакг, кадг е и самг побегао, поитао кг Филипу, н донео му вестк, о неизбежимои смрти ружичинои. Тада Филипг преда сва добра свон сродвицииа, и мнслећи, да му одсадг само плакати а не беседити валн, то се посвети ту за калуђера. Но оба, едно одг другога стрепећа лица, морадоше се свакШ данг сусрести. Сг оборе*) Манаетирг некогг реда калу])ера (Картауза), км се наистрож!егг монашескогг правила држе. Они н. пр. дои. су живи ни вдну речв несме нрословити,