Подунавка Земун

ним!> очима п готово 6ЛО и недодирагоћи, сеђау едно према другомЂ за асталомг. Са скривенимЂ ужасомг клечаху често у цркви еданг поредг другогн. Да су еднодругомг могли срца свол одкрити, они би помирени пали еданг другомг у наруча. Но они морадоше — ћутати. Сузнши погледг покаани, и неизречене отчине л»бави, кои Алфонсђ з-правлнше на супруга свое кћери, Филипг не разумеваше и избегаваше га; и тш сажален^ћ и н^жанг опроштаВ, коимг е Филипг погледао свогг несретногг, дубоко ожалосћеногг прјателн, остало е за АлФОнса таина, ерг они морадоше — ћутати. Паопетг,што се чешће виђау, то Ш е нека чежнл све ближе еднодругомг вукла, ерг теретг на срцу иостае ланипи, кадг душа, ако се и не разуме, у очи ступити може. Кодг вратница на гроблго, на коме су калућери сами себи гробове копати морали, налазау се два камена седишта. Ту обичествоваше Филипг задржавати с'е, кадг се вече приближаваше, и сматрагоћи мирне, одг части зелениломг покривене, одг части пакг шштг отворене гробове, мишллше на свого Ружицу, кон као што онг држаше, не почива подг зеленомг травомг, него е н-ћпо н^жно гћло ватромг спал^но и у пепео преобраћено; кои е ветарг, као цветниВ пра разсуо по землви. Ту му обично следоваше и АлФонсг, посади се на друго празно седиште, и размншлнваше такође о својои кћери. — Кадг би се ова два бледа лица, коа имађау еднодругомг толико млого казати, па опетг еданг према другомг ћутећи и немичући се сеђау, у месечини погледала, како мирно прекрстивши руке, сг неописаномг чезнвомг постоано еданг другомг у упале очи гледе: то би се помислити морало, да има предг собомг два света лика, кои, и ако време са своимг годинама покраи нби пролази> опетг не могу да очи еданг сг другогг скину. бсенв и зима прођоше напоследку, и пролеће се спусти и у ову пусту долину. Филипг упути се едногг лепогг дана самг у монастирску башту, и дубоко замишл^нг застане предг едномг ружомг, првомг, коа сез г правг онда разтнше, помисли на н ^ћну милу, по имену сестру, и ороси цветг ттимг, топлимг сузама. Н^му садг приступи лагано АлФонсг, и погодивши мисли свога пр1ателн, узабере ружицу, и Т10 е полибивши, придене на прси Филипове. — Тада овав надвладанг разшири му наручн, и гласно ецагоћи падну еданг другомг на прси, но они — ћутау. Тако у верномг ћутанго и спокоДномг трпленго, помирени нћжшимг говоромг, иђау јоштг више година еданг поредг другогг, докг Јп напоследку смртв изг монастирскога ћутана не одведе у ћутан4 в^чито. Али е радостн1е нико одг нви те поздравјо, ерг имг е она била в^стникг, кои ће Ш изг тамнице живота одвести иредг судг, на коме се предг благимг судшмг свака загонетка разрешз'е.

ЛНСТЂ 31 31К4П.Г II И4УКУ. 347

Каменнца. Просуле с* воиске свуда по полм Ужасно да се бш и коли. Беликш жуборг у хурскомг стану, Ллаше се Турци Србала храбри Стра е сбвладао свакоимг срдцемг Залуду паша збори и храбри. Доста е пута изпредЂ Србина Иобего Турчинг а безг турбана Залуду баше воиску мначе, Плаши се ТурчинЂ србскога стана. Кол'ко е турски остал« глава На боиномг полго одг руке мрзке Узалудт. паши што воиску тћши Плаше се Турцн деснице Србске, Сатана учи турске главаре, Како да Србл4 лакше сатаре. Паша се еданг другомг приближи И баше до!)у диванг да чуго, Скуне с' главари вмши и нижи, Победу како сгодно да скј». Рекоше едни, одобре други, И цео диванг пристане на то: Живота свога и среће ради Срб'ма да пошлк) жежено злато. Приспео бостанг Срблш да беру, брг лубеницу воиводе ждеру. У србскои воисци сатана куе Саблго, којомг ће Србл^ћ изсећи, Песлога стара и данасг труе, Племе србинско води несрећи. бданг другоме у инатг иду — Косово неће на умг да падне №б имг стало до блага земл^ћ, Сатаиа креће душе имг гадне. Повацг имг благо драже одг рода Слобода Н1 ,има ништа незначи, Отачство цвили кодг ти изрода. Душманинг землк) роби и тлачи. Демонг се смее, чини весел^ћ, Шгове грозне врше се желћ. Србска се вонска у бригу дала, Турци се више Срба ненлаше, — Иодла е душа източникг зала Уговорг свршенг, ликум паше. Србину зарг е суђено тако 1'обство да трпи са свое главе, ("' неслоге, распре свои главара. Изгуби животг, лиши се славе. Када се крвца отруе роду II народг прими демона сродство : Иропастг е брза и неизбежна, Слобода бега, долази робство, Иеслога, невера, паклена с' чеда, Нропада народг, у комг ш нма, И ниеу Турци, већг ова беда, Одузе славу, жавотг Србила. Нолипа ечи, гора одече, Спремила с' воВска воИску да сече Зора се иви, пуцти почеше Обе су воиске у велвоВ смутнБи, Диже се праска, тонотг и рика, Земла подг воискомг дркти и тутнкИ, Ватра долази блнже н ближс, Пуцнки се чук) иче и више, Пламена пушка редове стриже, Топовско зрно немило брише. Дигла се вика, пала е магла Покрила воиске, покрила нолћ. Ништа с' нечуе, ништа с невидн Нити се знаде ко кога колк.

Ал' у средг сече издаше нодли, Милое, Петарг нзроди клети, Обамре Србинг и садг ће Турчинг Ужасно Србу да се освети. Ран г 1шми Велћко жалостно нтн. Кранни св010и, Кранни литои, Син1)елићг Стево очаино с' бори, Но неодоле судбини крутои. Тисућа много пало е Срба Србска изданства невина жртва, Пол-1) широко, пол - ћ крваво Покрнла Србска телеса мртва. II садг е тамо црвена трава II кула с' бели одг србски глава! Драгашевић*. Буна па Даж1«. (Свршетзкг.) Охрабрени овпмг сл^дствомг, нису се колебали и плашили, да свое непр^ател^ у тврдинама потраже. ВоВска шумад1иска заузме Београдг; сг оне стране Колубаре улогори се Нковг Ненадовићг предг Шабцомг, сг оне стране Мораве Миленко предг Иожаревцомг, когг су даХ16 утврдили бши. Предг Шабцомг Бошнпци су на Србе тштг еданпутг напали. бданг кабадахш дахискш, именомг Ношина, отишао е био шштг пре буне у Босну, да се са Фамилшмг види; садг почемг е очанвао, да ће се само са осамдесетг одабранБ1 крџалја, кои су га пратили, моћи вратити, поведе око хилнду лк)Д1н са собомг, да не само продре, него шштг и да гомилу, кол е Шабацг обсадила, разбје. Само око 200 хаидука, кои су подг ћурчшмг кодг манастира Чокешина стоали, имао е наипре поб-ћдити и иадвладати. бдна мала тако сила, премда 10и Нковг едну малу помоћв довео, (Змнше опетг тако слаба, да е ћурчјн очанвао, да ће моћи манастирг одржати. „бданг погорелиа манаотирг, рече онг, може се изнова сазидати, али умрлии човекг неможе се више у животг иовратити." НкЈвг увидш е болћ, да се овде неради о зидинама манастирскимг, него о продужешо обсаде едне одг наизнатнш тврдшш. „Зарг ти мислишг, одговори онг хаВдукз г , да ће се чове416 семе у теби затреш? - ' ћурчЈа окрене му лготитг ле|)а, остави манастирг и одда се у планину. Ни друге н*1б могао Дковг склонити кг томе, да зидиие бране, само у шуми и планини навикнути су они, да се туку; они нису хтели, као што су рекли, да као жене затворени смртв очекуго. Али притомг решили су се они доиста, на еднои оближнвои висини (брежулвку) скоро пстг иута претежнш и ичу силу дочекати. Термопиле србски хаидука ! Неможе се пБима рећи, да су они смртв безг изгледа на помоћк очекивали: Нковг се спремш, да имг више помоћи доведе, али пре него што е могао опетг доћи било е све решеио. Хаидуци буду на нвиовомг брегу обкол^ћни, где су се одг готра до мрака наНхра6р1б борили, докг имг е барутг мало по мало нестао, пушке одг честокрапшгг клћоцанл готово су постале за потребу неспособне, многи су бмли побјени, а други готово ран-ћнп и Јоштг