Подунавка Земун

348

под;ншк1.

иза свогг дрвета седећи, овде онде пуцали. Иотомт. увече нови.иг пндатомг охрабрени, горише ва Турке и поуб^нго све храбрје мужеве. Али нису они забадава умрли. Ношика заузео е брежулнкг, алн при томе тако е велику штету претрто, да се н 1 е сиео поуздати, да ће што нодг Шабаа моћи изд -ћВствовати. 1оштт> онда млого више бно е Шабацг, особито кадт> е себи Нковг Ненадовићг, и то за већ} 7 славу, па и за неман-ћ умножен1> свогг оддичјм еданг топг набашо бно, тако ако притесц-ћнг, да е онг првиИ одг тврдшш био, кои е нристао н8 уговорг. Но пре него шго се Иковг одг Чокешине натрагг вратЈо, предао се манастарг н-ћговомг. сивовцу, Проти, Алексиномг сину. УсловЈе бмло е, да су се насилни участници у дахискомг господарству и владфнш изг зем.гћ уклонити морали: други могли су остати, али ппеу смели у нахјго долазитн. Сг оиимг топомг, сг народомг, коп су одг Шабца одвели, као и сг онимг, безг чега су предг Београдомг прннИ ма бнти могли, понве се у томг Нковг и Кара-^орђе, да Миленка кодг Иожаревца подпомогну. Почемг се овде заштити градска овогг места видила одг свјго страиа затворена, молила е за слободанг одлазакг, кои су јоб и дознолили, пошто е свое наВбол-ћ арабске ко:гћ и наИлепше сребромг обложено оружћ предводителго предала. Поб^доносна воИска окреие се на Смедерево; Турци су се мормли обећати, да у иахда недолазе, и у осталомг да се сасвинг по ономг управлиго, што ће се у Ееограду свршити и уговорити. И садг Србн са седин4номг силомг крену се управг на Београдг, као пгћздо свои крвоша. Цело пол1> одг Саве до Дунава бБ1ло е Србима прекри.гћно. Близу Саве станјо се Иковг, на Дунаву Чарапићг; између ш.и !)орђе и Катићг; свакШ у свомг собственомг шанцу. ћурчјн пакг после краткогг помиренн сг Нковомг, збогг поделенн плнчке, кодг Пожаревца задобивене, оп^ тг се оддвои, опг истина покаже се на видикг, али самг за себе построи еданг шанацг, и поб1е своп собственнП баракг да се сг воздухомг титра. II:« то дуго траало. брг наскоро нађе се нко увређенг збогг тога, што е врховннВ вождг еднога одг н^ћговн другова казшо; онг се налготи и оде одавде. На н'1>гово место добпо Срби наскоро едногг участника у свого обсаду сасвимг одг другогг реда. Хаидукг Ш е остав1о, аш паша босанскШ дође имг у помоћв. Србима Н16 бнло то сасвимг изненадно, што е онг дошао. Онп су одавна познавали ввна отношенн, и знали су, да Дах1е нису прјнтелви султанови, Одагнати пакг спахје еднако су имг давали на знан^, да се овоме много внше воеван&мг услужноств чини. Већг неки несумнителии Турци посвађиго се и међу нвима еданг бнвшШ бпмбаша Хаџи-МустаФинг поделјо е између нки мунишго, и ободравао 10, да добро нишане; на свакШ изметакг мора непрјнтелв пасти. Но еданг старнб турскЈВ свештеникг (оџа) поави се у ш>10вомг логору, п поднесу му лажниВ, измпшл^нив Ферманг, кои саизволнва нвјово пред-

узеће. и кои се прикованг на шанцу видш, за' иста тав Ферманг 1не изг Цариграда дошао. Но како му драго, впдило се изг свега овогг да е диванг необичинО интересг са целимг влад-ћшемг султана у овоВ борби скопчавао, То « бмо текг почетакг, да силу Нничара скруши, ко1оД е извршен-ћ свакогг свеобштегг правила на путу станло. ВеликЈВ везирг ииао е у свошв памети, да узвншен-ћ народа учасгчемг внше силе у редг поетави, а у исто време и ствари ко концу' приведе. У то време Асамбегу, кои се 1ошг 3' Цариграду задржавао, да ствари отеранн спаХ1Н изврши, дозволеше дао, да све око себе скупи. и кнеза 1ована Рашковића, кои е тако исто у тоО главноД вароши бно, сг налогомг, да рану за србеку вобску купуе, за базрђанбашу ђумрушпго — у Београду наименовао е, у исто време заповедш е паши босанскомг, Бећиру, да уређен-ћ и наетоаванЉ свда послова п[»едузме, Да .\1е уклони и мирг возобновп. 0 тОме, шта е Асанбегг сг Рашковићемг учшпо, нема се млого говориги. Доволвно е толико, да е Бећирг са 3000 лгод10 изг Босне дошао. Сг великпмг почестима примили су га Срби. Онп су му свое кнезове на границу Срб^е послалн на сусретг, и свуда му преноћишта приуготовлавали; у свомг стану поздравнли су га торжествено; поредг други прелводителн улогори се и онг не далеко одг Врачара кодг белогг бунара. Доиста нашао е онг ствари другчје, него што 6 онг себи представлно. Онг е управо на Шабацг дошао, кадг е и ћурчји са своимг барнкомг тамо приспео бно бданг старнв 'Гурчинг, кадг е име познатогг хаИдука чуо, кои е садг барлкг носш, повиче: „Мои е брада оседила, и п зарг садг првиВ путг да видимг хаИдучкШ барннг како се в1е?" Тако се могло и на другима удивлен^ћ приметити. У место покорне рае нађе Бећирг предг Београдомг за свак1в одпорг преправл^ну воИску, предводител-ћ стниће се у украсу и оружго, кое су одг Турака као плччку задобили. Па шта е онг о томе могао мислити, да су се нко уплашили, кадг су видпли, да е шштг и паша узг раго пристао, и кадг е садг очевидно бшо, да е вобска другогг закона подг управолг великогг ауторитета противг нви дошла. Набвећа пакг опасноств грозила пмг е отуда, што се НБ10вг собстве ив наемникг, Гушанацг Али, са обоима непрЈителБима нвно договарао. Кадг е еданг искреннК слута овога, подг видомг као да се одг н4га одво10, алп безг сумн^ћ иа свого запов-ћстБ, нБИма нвјо, да н-ћговг госиодарг иамерава, обсаднике унутра пустити, ови заклгоче да сг остаткомг свога блага побегну. На едноЗ шавки навезу се низг Дунавг у нову Оршаву (Ада - кале). Тренуткомг нвиовогг удаленн ползовао се Гушанацг, да се господаромг собствене твј;дштћ учини. Онг ше пропустјо, да навотитћше жите.тћ подг изговоромг нбповогб прЈнтеЛБСгва ирема ДахЈнма нсоплпчка. Спрамг султана тако е велико страхопочитанћ пмао, да е пашу босанскогг безг икагп.ом нротивречја у варошв прпмЈо.

СтрашлБиви тирани бнли су ове ДахЈе, но у зао часг су изг града побегли. Почемг Срби нису се сг тимг зздоволбили , него су желили, да виде ввиове главе у своимг рукааа, то заповеди паша команданту адакалскомг, да дошавшима непрјнтел^ћ султанове преда. бдне ноћи неколико Срба подг Миленкомг буду пуштеип у тврдинго. Командантг покаже имг кућу са осветлЂнимг ирозорима, у кошв су Дах1в бши: онп уђу унутра, поуб1нго Дах1б, и допесе Миленко све четири главе у србсмО станг. Садг Бећпрг каже, да е се све свршило, што се пожелити могло: Срби могу садг слободно своимг кућама ићи, орати, своа стада чуватн и послове безг бриге свршавати, а онг ће се дал!> за пби старати.

П е с м а 13. к н б и г а Ј. Лидш. Кадг ии, ти Лидјо, станешт, Фалит', како се вратт, у '1'елеФа светли, Да су руке му к о восакг, Горакг надима вдђ џигерицу мом. Тад' ми ни паметк ни боа №б постоана: низт, образе влага КрадоЈГБ рони, те издае Како лаганн скрозг еде ме свогг оганБ. Горемг, ил' бела рамена Теби нагрдиле безмерне збогг вина Свађе, ил' дечко разпал-ћнг Устни угризо ти белегу за споаенг. Нешисли, ако ме слушашг, Да ће бит' постоанг, кои сурово скверни Сладка уста, што е Венусг Иетимг нектара свогг напунила деломг. Сретни ахг! трииутг и вншо, Кое нер^шима држи увекг свеза, II зломг неценаиа тужбомг Лмбовв пре носледн-ћгг неразставли данка. с лазвкћс

Старацљ Багга. Слике изг живота славенскогг народа, одг ЈИдта Стонновића. Кадг оцвате пролеће живота, кадг сазре плодг мушкогг доба и сврши се берба свштруда и мразг живота падне по темену и снегг старости обели косу на глави; кадг се почне у ослабл-ћнпмг жилама топла крвв мрзнути, кадг издаду ноге старца тако, да несигурне кораке свое мора подупирати сг палицомг; кадг му сс лпца одг сваконки поволбни и неповолБнн утнсака жнвота поразаго, очи окрмел1> и видг ослаби, уши отврдиу, руке почну одг слабости дрктати и цело тело клоне, изнемогне и погрби се, кг црноб зсмлби тежећи: онда е старацг дозрео изкуствомг за свакШ случаП. Ако седне у сав1>тБ са мужевима, ладнокрвно изнви шта е у таковомг случаго већг доживјо и изкуош; ако е у дому међу своЈолг породицомг, на првомг е местукодг астала; децу и унуке, у коима се помладш, обучава и понукуе као мудрацг; ако е прп послу, равна га саветомг; ако е међу женама, разговоранг е и шалвпвг п показуе, да му шштг куца