Подунавка Земун

ЛНГТ'1» 31 31Б1Л) II И4УКУ.

349

у ирсиаа оно некадаипгћ топло срце, јоппт. у весело и дружству при капи вина, суче седе бркове, иева ослабл^ћннмг гласомг давор1в старе, прп вгрп киитЂ удара дланг о дланг и лупа ногоиг о землго; ако е међу децомг, радуе се нбиово П пгри, и често се зајјорави да самг Н1е дете. У полк) е селчг, у дому домаћинг, на ппру кумг пли важанг гостг, у цркви побожанг, свагд4 почитованг и у чести; на стану <з пчеларг и надзирателћ марве, докгодг иоже надзирати. У кућп 6 прва особа, и гдегодг е божШ благословг ту млађи стар1в почитуго, и послушнн су домаћемг господарству. Као какавг домаћЈИ свештеникг брине се старацг за богобонзлвивоств и шшпен^ свои покућана; разпре нБЈове као какавг судја разправла како и колико може; пазн строго да се одрже у дому стари обичаи, особпто гледа пира и празнованл: Божића, Ускрса и други празника; гледа кумства и пр1ателБства, крсћенл и ногреба. Онг гледа на радг кадг треба што предузети и како, онг пази како вала разполагати са раномг, марвомг и смокомг у кућн, кадг и колико треба оставиги марвенске омладине, сг кимг иалн ступити у кумство, прштел&ство, у спрежг тежачкЈК, у друштво млинско, у завдницу ма кое врсте. Старацг пази на зграде, покућство, оруђе и алатг у кући, да е све уредно н спремл-ћно. Децаукући подг старчевимг су особитимг надгледомг: предг ш.имг се Богу моле, н4ву, деди своме, хвале се у добру, а туже се у неволки; онг имг е учителБ и каанителБ, надзирателв и све у свему. Онг зна колпко су ратари наорали, копачи окопали, жетеоцп пожели, косцп покосили; колико крава отелило, кобила ождребило, оваца оннбило , коза окозпло, крмача опрасило, пчелаца оровло; колико воћака уродило, колико возова сена увезло, колпко врећа жита у амбарг стрешено, колико авова раме изпечено, колико буради вина у подрумг спремл-ћно, колико кола кукуруза у кошг стрпано, колико грађе и дрва изг шумезимидома или на станг довежено и пр. Ако гостг у кућу дође, старацг се сг нБиме забавлн, ако кумг и прјнтелк дође, са старцемг се рукуе и лмбн, ако се изг куће девонка удавачи иоведе, старацг го благосилн, ако воИникг пзг куће пође иа поПску, старацг га благосилн и саветуе; ако се пита за родослов^ћ куће, сгарца пнтаго за то. Старацг е у славонскоД кући што е матица у кошници, ако е истмИ старацг само човекг честитг н поштенг, добарг домаћинг и правичанг отацг свое деце и унучадШ. То ти е слпка старца. Садг да смотримо сапутницу н^ћгову на путу живота, чести досгоОну бак}'. Кадг повене цвеће лепоте девончке као касно есенско цвеће у вртлу; кадг румена п пуна лица побледе, спадну и увену, те се поразаго, повораго и погрешпаго; кадг обрве, некадг морске шавице, обеле или опадну, коралБне устнице счоре се н помодре; кадг по беломг грлу некадашн^ћмг, кое ђерданг украшаваше, набрекну жпле, кадг се бисерни зубн разреде, потамну или поизпадпго, те се носг спусти ниже кгбрадп-

шту, а ово се заковрчп, као да се кани сг носомг састати; кадг гиздави плави или модри прами, дика девончка и уресг младости, опадну и красне плетенице отибнго се на танке беле вуклице; кадг жарке очи стрелоносне, кое су обчаравале у колу кшаке, угасну као догорео угл$нг трнећегг се огнн и пуне некадг и едре груди опласну п изгубе се; кадг виткШ стасг некадашнБЈб , коимг су затравл^ни многи гонаци, погури се као стара подупрта зграда, кадг то све буде, онда изг лепотице постане старица, бака. Све што е годг на нбоП пролетно бнло, прошло е, но одг лемогг цвета постало е дрво пуно златнБ1 плодова мудрости и искуства. Славонске баке веште су свакомг женскомг и домаћемг послу. Оне су добре станарице п веште спремасваке врсти смока и воћа , зели и ране; лекарице су лгодма и марви, веште у бондисамго вуне, изкусне су примал-ћ и номажу женама у кући децу одранБиватн; богомолБке су и кадгодг могу иду у цркву; кодг куће никадг нису безпослене, радо диване у друшгву и прн наОман-ћмг поводу плачу и свака свого или туђу неволго и бсду грознима сузама оплакуго. У кући славонскоВ свако старицу баку почитуе. Она се брине за млоге ствари у кући, по именце, да имаде у дому свете воде водокрсне, маринБСка цвећа, иропеће, Фен4 (боровице) за каден-ћ, сваконки лековнти трава и мелема, сваконкогг семена одг поврталп. Бака саветуе жене у кући при одхранвиванго марве и живадјв, прп спреманго смока и повртала, при сваконки женски послови, и ако иде Божићг, бака саветуе што вала за таИ благг данг спремити. Бива ли породг у кући, то бака е надпрималн, ако е пирг, бака саветуе у свему што се тпче дара и подарн, ако е ко болестанг бака е лекарг, ако ли пакг коумре бакаседи кодг мртваца и сироводи укопце често до гробла. Бака у кући труди се понабвише око одранБпванн деце п у тоиг важномг и тежкбмг послу помаже деч^ћ матере. Велике заслуге има бака и по томе што е она често едина кући, кон учи децу Богу се молити, старјегг у руку полгобити и слушати га. Она деци у кући делп нл, пбуке, крушке и т. д., чега она уесенвсвега доста спрема па зимину за добру и послушну децу. Ако бака има шштг свога старца, труди се око н^га ради чистоће и неге онако, како е навикла чинити у младимг годинама и брине се за н^ћгову пртештину, ако ли е удова, често сузнима очима спомин^ћ се свога старца и моли се свакШ данг за покоИ н-ћгове душе. За онимг своимг детегомг иди унукомг пр1опл са свамг срцемг, кое 100 дете лгобавк и приврженоств показуе. Ако бака неиа пикогг своега, онда е бедно и несрећно створен-ћ, на кое се у кући иало пазн, и тадг често кукавне животари дапке. Но кадг има бака свое кћери и унуке, онда шв ове ослађаваго послед1гћ живота данке, а има доста прпмера, да и снашице буду баки рођвие кћери, те го у свачему помажу и негуго. Кои е бака у Славоши џокаста, зову го наџакбабомг и вештпцомг, врачаромг, цопрнБицомг, баалнцолг, п свако се шшс Клонп; ако ли е доброћудиа.

паметна, миролгобива и добра, свако го почптуе и помаже, свако се за нго заузима и одг сваке нуждо заклана.

Пословица вели: „Ко другоме нму копа, самБ у шо пада," — но крчмарг кодг „златногг курнка" у едноВ.варошици пре е то искус10, него што е веровао. бдноиг у ЈЉгову крчму дође еданг лепо обученг гостг. Кратко и опоро зактевао е онг за свое новце, добру чорбу 7 . Потомг е зактевао комадг говеђине и чшпго варива, за свое новце. Крчмарг упита га сасвимг понизно: Нема ли волго и на чашу вина ? „0! дабогае," одговори гостг: „ако што добро за мое новце добити могу." Пошто се лепо нарашо и понашо, извади изг џепа еданг пробушенг новацг одг 6 кр. и рекне: „Ево, господаре крчмаре, мои новаца." Крчмарг рече: „Шта ће то значити ? Нисте ли вм мени талирг за ручакг таП дужни ?" Госгг одговори: „П нисамк одг васг ела за талирг захтевао, но за мое новце. Ево мои новаца; п више немамг. Ако сте ми више, негг што за нбн засеца ести дали, то е ваша кривпца." — Ова досетка, додуше.ше башг пзг особитогг оштроум1н ~постала, требало е човеку бБ1тп само мало безобразанг, и више среће, па е ласно са оваковомг досеткомг се играти. Но оно наИбол^ садг текг долази. „ Вб1 сте пешИ безобразнии ниткозг," одговори крчмарг; п заисга сте више нешто заслужили. Но а вамг покланамг таИ ручакг, и шштг 20 краГтара на то, само вб 1 таД случаИ прећутите; па идите кг момг сусћду, крчмару кодг „сребрногг медведп," и учините и н&му тако." То е онг зато рекао, ерг е са своимг сус&домг пзг зависти рђаво живш, и еданг е другомг често пркосг и поругучиН10 нли му враћао. Алг лукавиГ! оваб гостг маши се едномг рукомг за новце, а другомг предосторожно за врата, и почемг е већг пста отворш, и крчмару „сг Богомг" рекао, дода: „Кодг вашегг сусћда, крчмара кодг сребрногг медведа, већг самк а био, и башг ме е онг овамо кг вама послао, а нико друпв !" п сотимг прелупне за собомг врата. Тако су дакле обадвоица преваренн бкни, а трећш в одг тогг ползу имао. Но лукавиЛ оваИ муштерја, јоппг е преко тога, одг обадноице лепу благодариоств заслужн), ерг су ова два непрјатела добру науку одтудг поцрпили, и еданг се сг друшмг помирили.

Две 'иер1 , е На некомг западно-индјвскомг острову, еданг робг, Црнацг, добие, пошто се покрстш, добротомг свогг срдца и сгра'омг Божјпмг у пуноиг смислу поверен^ћ свога господара. Потоме дакле задобие у кући свогг господара прсо »гћсто у службп п сг нбимб су паГшобезше поступалн.