Подунавка Земун

350

бдномг заповсде н4му да кз - пи двадесетг робова и да по свомт, увиђешо на пјаци наипоузданје избере. Одма дакле изи};е на гпнцу робова а почне поузданоств нвјону огледати. Текг што е пакг одпочео своп посао, а онг угледа старогг едногг прежнвл^ногг већг човека , подма понуди свога господара да га купи. Овав се врло запрепасти збогг таквогг избора н нехтеде се на то согласиги. Црнацг непрестано понавла ти свого молбу, али му госнодарг никако нехте саизволити. Докг се овако ово водило, понуди се трговацг робова ако ће купити двадесетг робова, да ће имг датн старца радоша. Таки сврше погодбу и робови буду одведени кг свомг новомг господарз'. Но шедномг непосвећаваше надзирателБ Црнаца толико брижлбивости колико старомг Африканцу. Оиг га узме у свое собствено обиталиште, рашо га е са свогг астала и 11010 своимг судомг. Кадг е бмло поладно износаше га на сунце, а на врућини у ладг дрвета. Зачуђенг овакомг брижлвивости дивјо се господарг о тако лшбовномг поступанго и питаше га за узрокг тога. „По евон прилици," рече онг, „мора да ти е старацг сродникг какавг, пли башг и отацг? Ил' ти е старш братг или стрнцг? - ' в Ше, господару. Ше мн ни прјателв, кам' .111 што впше." „Но па кажн ми шта те побуђуе кг так вомг изванредномг ноступанго и саучастјго." „Онг е моИ иепрјнтелв," одговори Црнацг, „п онг е мене продао трговцу робова. Законг ме е хришћанскШ научјо, да свомг непрјнчелго опростимг. Онг насг учи: „Ако ти е непрјателв гладанг, ти га нарани, а ако е жеда нг напоИ га. Боже ! опрости наше кривнце па ћемо и ми опросгити онима, кои су што нима криви." Похвале е врло вредно, кадг се прЈнТелки н сродници добри и лгобавни показЈГО, но благороднје е п великодушше, кадг се па})е да се зло свогг непрјнтела са добрпмг накнађава.

При уписиванго едне чете самоволлца у во8нике, нви се кг офнциру, кои е уписивао, у вече еданпутг некШ лепг одрастанг младићг. Имао е изгледг сасвимг валнно воспитаногг човека п дркташе у свимг удовима, кадг е предг ОФНцира стао. Официрг е приппсивао ово младићевоВ бонзлвивосги и запмта га одашта се плаши ? „Да ме неодбЈете," одговори онг, „ерг морамг повелнк} 7 суму новаца за нужду искати . а то не пзг лакомостн већг збогг нритесн-ђни околностјн. 51 молимг за 100 Фор. и ако ми ту еуму одречете наннесрсћши самв човекг." „Млого новаца!" рече ОФицирг, г но ви ми се донадате и а мисдимг да ћете ви све вама прнпадагоће дужносги испунити. Ето вама 100 Фор. Сутра ћемо одпутоватн." Младии човекг нко се уднви, и замоли оФицира да сме садг кући отнћи да испуни неку свету дужноств и обећа се да ће до едногг сата опетг доћи.

ПОДУШШМ.

Офицнрг поперавагоћи се на 1гћгово честно лицс допусти му да иде, ерг е н^ћшто особито примћтјо у 1гћговомг обхођенго, а имао е и иоуздан , ћ за нвимг. Онг опази како младићг кг варошкои тамници иђаше, гди на врата куцне и буде пуштенг. Офнцирг чуе како младићг предг вратима тамнице са тамничаромг говори и само е чуо речи: „Ево новаца, збогг кои мов отацг у тамници лежи. п ћу му Ш положнти а ви нека ме отцу одведете, да га затвора ослободимг. Тамничарг одма саизволи. Ирнтомг застане ОФицирг да даде времена младићу да се самг отцу укаже, па онда оде и онг за нмшг. Какавг угледг! Онг види сииа на прси н ^говогг отца, чести достоиногг некогг старца, притешн^ћна, а сузе су речи обоици прекидале. — Неколико е минути прошло докг су ОФицира угледали. Тронутг приступи онг старцу и рече му: „Умирпте се, нећу да васг тако доброгг сина лишимг; допуститс ми да имамг и п саучаст у заслуги нЉговогг поступка. Онг е слободанг а а се за суму нећу поканти, кадг м е онг тако лепо употребити умео." Отацг и синг падну кг ногама Официра; младићг молаше се, да му понуђену слободу одузме, но ОФицирг остаде непоколебимг при свомг обећанго; онг оба изг тамнице одведе са сладкимг осећан^мг да е два човека срећнима учннш. Ако неоскЈттћваго добра благородна осећанд према родителмша, тада неизостаго ни плодови одг тога, чимг се прилике укаже. Срећно ће она деца поживити на путу нмовогг живота, коа отца и матерв лмбе и почнтуго и свого лго6 овб подкреплаваго са свакимг могућимг пожертвован&мг. Свака ће се добродћтелв наградити. II што су они сходше томе и лепше поступали, то ће внше наћи некадг у своши децн благородне свое посл-ћдовател^ћ. Само добри лгоди стеку лепг, весео и задоволнвагоћ'ш животг. к. ii.

Сав-ћтн Исокраша сину свога гцппмела Димонику. * Оно што знашг труди седа упражнешемг задржишг, а што незнашг трудисе да научишг; ерг као што е стидно, непрјвмити какво добро одг пр1нтелд , исто е таио стидно непршмити н неупамтити што полезно, кадг други говоре. * И ако далеко обнтаваго они, одг кои желишг што полезно научити, тн опетг иди кг нБима. Номисли само ше ли сгидпо штедити путован!) сувимг, да научишг што добро и лепо; кадг трговацг плове преко толики мора, да умложе само свое иман г 1;. Упражннваи се у иословпма своеволвнпмг, како би и оне, кои ти нису по волби , учинпти могао.

* Немоа учинити прјнтел^мг никога донде, докле неиспмташг, како се владао сг пређашНБИмг прЈателБИма; ерг као годг што е био спрамг нби , такавг ће бмти и спрамг тебе. * Ако си радг учинити кога пр^ител^ћмг, а ти реци за НБимг „што добро кодг они , кои ће му казати; ерг е похвала почетакг пр1ателБства, а опорочаван^ почетакг непрЈнтелБства. — Ако ти е добарг сав ^ћтг нужданг, пакг си радг кога запитати , а ти наипре испмтаи , како онаИ, кога желишг за сав -ћтг питати, свое послове управлн. — Стараи се о свему, што ти е нуждно, а особито облагорођаваД умг своп ; ерг е наИвећа стварБ у наиманБоЛ, благороданг умг у телу човека. * Требашг да научишг и оно, што су стихотворци и други мудраци паметно рекли; ерг и малу пчелу видимо, да на свакш цветг пада, али сиса само оно што е сладко и прјнтно: тако треба да посту т па и онав, кои е желннг науке, прегледагоћи све, и збирагоће само добро и полезно. И сг овакимг прил1зжашемг едва ће човекг природне недосгатке исправити моћи.

Бодон1ево пздан!« ^Очснаша" т 155 сзнка. Годнне 1804. кадг е Иапа у Паризу бно, даде славнииМарцелг, управителБ крал^вске штампар1е у Паризу, „Оченашг" у 450 езика наштампати. Бодон1в у МаИланду, когг е изредну печатнго сва Европа знала, даде то исто у 155 езика наштампати. У томе паметодостоиномг дћлу славногг вештака, налази се веће богатство писмена, него у паризкомг изданш. ПрвиВ од^ћлг садржи 59 превода у аз!атскимг езицима, друпи 72 у европскимг, трећнЧ 12 у африканскимг а четвртиИ 12 у американскимг. Но преко св1го овн 155 разни превода или езика, опетг се налази „Оченашг" 215 пута са исто тако разнииг словнма печатанг; сир!>чг са 68 начина азјнтски слова, 140 европеВски, 13 африкански и 20 американски. Странски [свакомг езику своиственн писмени характера има 107: 43 азјатски, 58 европеИски (међг коима 34 само грчки) п 6 африкански. Остали 188 су обична писмена, али тако у мери и Форми разна, да никадг подобпа недолазе. Одовуда се може заклгочити на богатство Бодошеве печатн-ћ, кол е напнан1; 200 сортШ слова имала. Самг е Бодонјп сва слова, коа е употреблнвао и резао и одтуда се може заклгочити на трудг, кои се захтева докг еданг човекг нзрезиван^ и одг тога зависеће послове сврши, а чудо ће се умложити, кадг се помнсли да Малабарска азбука сама 1132 слова има. *> —н.*) А лоизђ Ауерх, директорг дарске печатггк у Бечу, издао е год. 1845. „Очснашг" у «ише него 600 езика и нарћчји. Оио ее нздаше н у томе одликуб. што е велика чаетк одт> т1и ..Оченаша" ннемешша орнпшалиимт. наштаипана. Ј . II.