Подунавка Земун

.1НГТЋ 3* 31К1ВУ II И1УКУ.

351

ЈКппо пзобраи;сн'ћ. Међу првимг аутоматима, кои су у новјв време начинћни, особито су жива изображенл Пјерова у Паризу, млого сматрана побудила. Изванредни су и млогостручни предмети у овимђ изображеннма. У нвима све живи и миче се. Тако се н. нр. види у Гренвичт. водећш друмт. близу Лондона, на Темзи. Неброена кола, каруце, чезе и талвиге лете по н4му. Тако се разпознае лупа точкова и тапкан1» конн, па виде се како туда и пешаци у тротоарг путуго. Обсена е велика, да човекг себи уобрази, да се зацело види издалека велшт1 лонЈзнскШ мостг, на коме се мложина лмдШ, коиА|а и кола непрестано сретаго. У исто е време и Темза са млогимг лађама и другимЂ чамцима покривена, кои су са пунимЂ ветрилама туда пловили; са товарнимг лађама, кон су по брого веслара часг брже часг лакше воду просецале. Па и боа живописни пред-ђла свакогг гледаоца зачуђава, и изгледт. острова Бомбен, пристаништа корфскогг, или каквогг бреговитогг пред^ла у Савои обчарава око преко сваке мере. — На средг мора, кое се о едну долину лупа, плива лабудг по свомг забленутомг начину. Но наИлепше е и чуђен1з наидостоПн^е е рађан-ћ суица. Овде природа мнимо изображен-ћ заданула. — Страовито снино е позор%, представлшЉ буре на мору одг почетка па до наИжешћепв беенила Све више лупаго волне, а све страшма опасноств грози по мору пловећимг лађвиа. На вданпутг се една лађа мун!>омг упалн и не дуго потомг бива одг уећи волнШ разорена. Јгоди кои се на лађи наодише спасу се пливан^ћмЂ на ближн^ћ стене. — У кратко, угледг не само овогђ страовитогЂ позорјд, него целогЂ вештичкогЂ д-ћла, поглавито тако е за препашћавагоћпЧ, и срце добшгоћјв, тако природи веранЂ, да се уобште морамо дивити дару вештака. —н,—

— НекШ куварг имао е маИмуна коп. е тако био обучјо да му е млого у куини помагао; онђ е на примерЂ лукЂ сецкао и месо, туцао каФу и черупао пилиће. бдномг очерупа онђ едну препелицу и метне е на прозорг, кои е на несрећу био отворенг, затимг оде да другупрепелицу черупа. Но међушиг нсгребг се залети и однесе прву сђ прозора. МаимунЂ е знао шта га чека, кадг куварг дође и ненађе обадвепрепелице очерупане и готове за прпганћ. Да бм се дакле очистш одђ подозрена као да в онг препелицу поео, очерупа и ону другу и метне е на прозорг. ПрождрлвивиО зстребг опетг се залети да и ову друту счепа,. но малсторг маДмунг счепа н1;га, и при своО нћговои дреки, очерупа га као и препелице, но жнва. — И кадг куварг дође, бацп му онг очерупаногг астреба, кои се зачуди оштроушго мапмуновожг. — ТеоФрасг изг Лесбоса, ученикг Арисготела, рече при еднои веселои части едномг одг гостЈго, кои кодг свогг говора мирно ћуташе: „Ако си будала, тм чшшшг мудро, што ћутишг; али ако си мударг, то чинишг лудо." — Кадг е Демокритг, ФилосоФг изг Абдере, одг едногг брблавца упкканг, гди га хоже сутра опетг наћи, одговори: „Онде, гди се надамг, да те нећу наћи." — бданг тврдица запита снога десетогодишн-ћгг синчића, кои се башг на посве мастну рану н 1 е жалити могао, при ручку овако: Кажи ти мени сине, шта тм управо желишг да будешг? Ситг! одговори оваи. — блисавета царица руска врло се дуго размишлнвала, кадгодг е имала што да подпшпе. Тако се догодило, те е одговорг на писмо крала Францускогг, коимг шП е оваИ нвш, да е сина добш, текг после шестг година слћдовао. — Кантг оде еданпутЂ у гостилнлцу едну, да са прЈател-ћмЂ своимг, кои е сђ пута дошавши ту се уквартирш био, за ооштимђ асталомг заедно руча. Предг Канта донешена буде чпнш

сг некпмг зел^ћмг. Гостг еданг, кои е спроћу Канта седш, и кога оваО познавао ше, одма счепа сг астала судг сг биберомЂ, и изручи савг биберг у зеленг рекавши: Ово а ело обиберисано радо едемг. Кантг сместа извади буриутицу свого изг џепа н изручн савг бурмутг у чиН1К) одговоривши: А а опетг ело то врло радо сг бурмутомг едемг. — Између генерала, кое е Бонапарте са со6 омђ при военомЂ походу СВОНЂ у ЕгипетЂ повео, био е и храбриИ генералЂ Фр1анЂ. Онг е управлно сг еднпмг од-ћленјемг воИске , коие в међу осталима и повеликШ брог! наученика примл^ћнг бмо, и кое буде у путу угрожавано, да ће одг велике чете Арапа нападнуто бити. Непредомишлзнагоћи се већг смеета изда онђ ову воену заповестБ. „Одћлеше нека образуе четвороуголје, магарци и наученици некг сс склоне у среду!" На то се обштШ смеИ заори. Арапп немогући велшаЛ оваЛ кликотђ понпти, поммсле, да мораго ма сг кое стране бити у опасности, па нагну бегати, и тако од-ћлеше безпрепатствено продужн путг своИ далК — Премда е блисавета кралБица млого мужества у коечему показивала опетг се никако одважиги 1не могла, да да себи зубг извадити, кои 10и е аке болове причинавао, и кои се нису могли ни на кои начинг другчје уталожити, већг да се зубЂ извади. Бадава су бша сва представлана зубногЂ .гћкара, неплодне су остале сво молба дворнна. НавданпутЂ се посади владика лондонскш АимарЂ на столицу, кои се такође те десш, дозове сђ очима кђ себи л^кара, отвори уста и окаже овоме еданЂ свов сасвимЂ здравчита†зубЂ. ЛћкарЂ сместа извади зубЂ таВ, и онђ покаже истнГг равнодушно сшша присудствугоћима. КралБица се упрепасти на такову грдну ладнокрвностБ, па одма седне и она, те мужествено непоказавши ни наИманкШ знакг бола издржи операшго ту.

Прпицс. — Нек10 спа1н на селу рекне свомг слуги: „1оване, кадЂ конн отимарншг, узнишћешг га па ићи у варошБ кодг доктора К." — Слуга: г Добро господару !" затимг отимари кона, узнше га и одкаса у варошк кђ доктору. Докторг: „ЗарЂ ми ниси никакво писмо одђ господара твогђ донео ?" — Слуга: „НисамБ, ерЂ господарг н1е ми ништа друго казао, већг да кђ вама дођемЂ." — ЛекарЂ га е питао за све укућане да ше ко болестанЂ и т. д, но кадЂ му слуга каже да ше нико, онђ напише ннсмо господару спахји и запечативши га, даде га слуги, сђ коимђ се оваИ патрагЂ врати. У путу сретне онђ другогг спаискогђ слугу, кои е у варошБ на кошо трчао и запита га: „Куда ћешг ти, Ннкола ?" - - „Та носимг доктору писмо, кое си му тм требао понети!" — „Е, кадг е тако а тм се врати; ево н већг носимг одг доктора одговорг !" рекне 1ованг, и тако се оба натрагг врате, безг да су што свршили.

ПЕТАКТ.. Е р а к г. Шта веле новосадски Матичари за „Лћтоииег" ? Петакг. Вичу наопако. Еракг. А зашго да вичу? ПетакЂ. Шго су корице зелене бое, ко,ч неодговора, веле, духу народа србскогг. Е р а к г. Та то е Фарба надежде, бравко! Петакг. Башг зато се и лготе, ерг мисле, да се сг тммг хтело надежду изрећи, да ће „Ипописг" наипосле Јоштг јогомг бнти печатанг. Еракг. ШеваДде, Петаче,морамосерастати. II е т а к г. Куда си намислјо, Ераче? Еракг. Та зарг незнашг да е законЂ о нбо В изншао. II е т а к ђ . Па како гласи? Е р а к т>. На свако 500 пор. глава, буде I избиранг. Опи нпсу одговорни зато, што буду говорили, и кадг 6м што незгодно радили, бмћеду одма разпуштенн. Петакг. Та одг разпуштенм треба се наивећма чувати.