Позориште

о --

У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 2. ЈАНУАРА 1872.

Бо Јер а = ТОДИНА 1, = МО ПА ЕУ УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, к па стрАПУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 п 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

ПОЗОРИШТЕ.

(Јавно предавање у матичиној дворани 2. децембра 1871. године.) (Наставак,) Да је то тако, доказују многе прилике | своје и како за тим прима заслужену ка-

из повеснице, 0д тих прилика навешћу само | штигу. У позоришту видимо како се бори врону једну, која се десила у Брислу 24. | лина са неваљалством и како после побеђује

августа 1830 године, Једна једина представа, и то представа „портичке немакиње,“ тако је распламтела народ, да је одмах после представе скочио на ноге јуначке и извојевао слободу и независност својој отаџбини,

И сама она велика пажња, коју су различити државници у различитим временима према позоришту указивали аи данас указују; оне грдне жртве, што су их владаоци позоришту приносили, а и данас приносе; различите мере, које се употребљују, да се позориште у својој радњи или ограничи или потишти: јасни су докази, да 1080риште, са цревом и школом упоред, највише утиче на морал, образовање и просвету, и да је тако велики чинилац у друштвеном, просветном и државном животу.

Али осим свега тога има позориште још један племенит и знаменит задатак, а тај је: да шири по народу опште изображење, да оживљује у народу сећање и поштовање према прошлости његовој и да га учи, како ће да мисли и да осећа племенито.

У позоришту видимо наше старе, где се буде из стогодишњег мртвила, где се мичу, осећају, говоре, раде, трпе и страдају. У позоришту видимо грех у свој етра-

оно што је доброј; видимо, тде се пред нама откривају најтајније, пајскривеније намере срца човечијег. Све ово приказује нам се не у сухопарним саветима и поукама, него тако живо, тако верно, тако истинито, да нас мора потрести у дну срца нашег, да нам мора дирнути душу нашу, па нам тако натера и сузе на очи, После сваког такот приказивања осећамо, при изласку из позоришта, да нам је срце постало боље, чистије, У позоришту видимо још, где се и слабости и мане људске приказују на начин тако смешан, да им се морамо смејатт од свега срца, а овамо и не узимамо на ум, да смо тиме и ми сами почели и нехотице мало боље пазити на тдекоје мане и слабоети евоје и да смо тако ударили путем, којим гредећи долазимо мало по мало до тога, да сами еебе поправимо.

Ни једна струка уметности не може на нас утицати тако живо и постојано као позориште, Овде се еве јавља у живој речи, у кретању; у радњи. У позоришту се казује шта ко осећа. У позоришту се развија цео догађај на наше очи, па онда ту помаже још и музика, певање, живопис, једном речју, позориште је највиша струка, уметности, јер су у њему еве етруке ле-

хоти његовој како плете грешно сплетке | сништва и вештине,