Позориште

ње

Из ових узрока и стоје позоришта у свију изображених народа у највећој цени, Просвета и изображење у евакога народа мери се по оној пажњи, хоју указује према своме позоришту, |

У вретних и великих народа, којима је | живот и опстанак осигуран, и који утичу у велике светске догађаје, — у тих је на- |

11. ПОЈАВА. |

Вукашин хода преко позорнице дубоко замишљен.“

Из диа позорнице појављује се Демон и прати га

ширећи руке над њиме. Вукашин се спушта као бунован на једну стену.

Демон. Са нискога одра себарекога Куд си е' попео Мрњачевић Вуче» Сав се сијаш уз колено царско __У злату си васцео огрезнуо, | Аж то злато ј узајмљено — Вуче; | Добра воља царева га даде, | Зла га воља може одузети: | Себар био, себар остарио! (Вукашин се трза као иза сна.)

Куд сви е' попео Мрњачевић Вуче, | Краљевским си заоденут плаштом, Над главом ти е' сјајна круна блиста Ал је себру срце укочено Ропека рука све по земљи рије; Скиптар му је тежи од олова, А јабука и од земље већа, Али скиптар за плужење није, Од јабуке с" не кује кандило; Ко зажели оба да понесе Ваља крвљу руке да очисти, Ваља мачем мишце да оснажи,

в

| (Вукашин се трза из нова.) ___Куд си с понео Мрњачевић Вуче» Из крила ти краљевић пониче,

Ал краљевић не краљује

Већ са оцем још робује,

и 0 аи

· беђени, позориште је прека духовна по-

(Наставиће се.)

(Наставак.)

ШУМСКИ ПРЕДЕО, НОЋ. |

' Те сав пакао одјекује:

Ал ко 6 једном до на престо вијне

У твојој је руци та царева свећа —

рода позориште дика и украс духовног им живота, светла круна на слободној, поноситој глави. У мањих народа, којима још ни први услови народног живота несу обез-

треба, једино сигурно уточиште народнога духа, народне свести и поноса, народнога језика и народних обичаја,

0 бедрима сјајна Ђорда

Вреди главу виновљеву: Добра воља царева је даде, дла је воља с главом одузима. А кад падне, клетва е' чује

„Проклет био ко се пео

„До на врх се не испео!“ — Уз престо је глаљко стење

Уза стење провалија,

Кога отуд царе крене

Тај се више не испуза,

Ни вихор га отуда не креће, — —

__ Један корак Мрњачевић Вуче» Престо празан а ти уза њ чеџаш Престо празан — царе у бој оде — Хоће л отуд вратити се Вучез У боју се осветници мету А за њима својта од Фурија,

Свак у руци држи по стотину душа,

Кога дах сустигне, свећа му се. гаси —

Духни Вукашине! — | (Вукашин се преза,) На истоку тамо љут отров сазрева Капља једна може да заледи срце | (Показује му једно стакленце) | Ево кристал емрти — свака капља вреди | Цареки престо — духни Вукашине; |

с Вукашин (ђипа уплашено.) 0х, ужасне мисли има л од ње лека2!—

(Наставиће се.)