Позориште

ми

ју

ЗО А а

~ а ата

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

ж („Јелисавета.“) У недељу 9 јануара давана је: „Јелисавета, кнегиња црногорска“ од ђ, Јакшића. Ту је драму за нашу позорницу удесио А. Хаџић. Тим удешавањем ако комад и Неје много добио, аж изгубио неје за цело ништа. До сада је немило дирало гледаоце у том комаду то, што ђурашко олако пролази, и ако је готово сам крив свој невољи у драми. Удешавач је пети чин тако изменио, да и ђурашко пада од станишине руке, и то бранећи Јелисавету. Та измена ненаноси квара целом драматском склопу, а ублажује гледаоца кад види, да кривца постиже за недело му заслужена каштига, Најбоље би било, кад би се сам писац латио тога посла, да своју драму, нарочито четврти и пети чин јој, преради онако, као што то захтевају закони о драми а да послуша и савете наше критике. Тиме би учинио велику услугу нашој драматској књижевности, а зборник позоришних дела обогатио би драмом, која би се могла одржати на нашем репертоару још дуго и много.

Представа је добро пенала. У томе пајвећу завлугу имају Ружићка, (Јелисавета) и Ружић (Радош.) Одмах за њима долазе Суботић (Вујо) и Брани (ђурашко.) Обојица су својим задатцима лепо одговорила. У Лесковића (Бошка) и Станчића (Ботдана) било је доста млађане ватре. Да су у тој

ватри и истрајали, неби им се могло учинити ве- '

лика приговора, ал овако сваки час могао си приметити, да је то само варукави глум. Кохоће друте да занесе. мора и сам занесен бити!. =

“ (Ред представа.) У петак 14. јануара на дан светога Саве свечана представа, и то први пут: „Младост Доситеја Обрадовића.“ Слика из живота у 5 раздела, с певањем, од К. Трифковића. — У недељу 15. јануара: „Стари бакаи његов син хусар.“ Позоришна игра у 3 раздела, с певањем, од Ј. Сигетије, за српеку позорницу прерадили Ј. ђорђевић и Л. Илић.

Оз ОРИ НЕ.

“ (Народно позориште у Београду.) За привременог управитеља народнога позоришта у Београду наименован је Милан А. Симић на место досадањег управитеља ђ. Малетића, који је дао оставку на то звање.

“ (Мађарско народно позориште.) По званичним извештајима, који су сада путем штампе јавности предани, добило је мађарско народно позориште у Пешти за прошлу годину до 135,000 Фор. а. вр. државне помоћи. Претплата годишња изнела је

75,852 а пазарено је на каст 156,868 Фор. а. вр. Цело нримање изнело је 396.641 Фор. 95 н. а издавање 896.602 Фор. 94. н. Нових се комада научило свега за годину дана 17, и то 10 изворних, а 7. преведених.

МУЗИКА.

% (Бранковић.) Фрања Еркел, који је за мађарсеку позорницу неколико добрих опера написао, као што су: „Владислав Хуњади,“ „Ванк-бан,“ ит. д. — ради сада на новој опери, којој је име наденуо „ђурађ Бранковић.“ Та ће опера још овог пролећа бити готова, а за мотиве јој употребио је писац много и од наших српских народних напева.

КЊИЖЕВНОСТ.

" (Награда) Руско министарство просвете расписало је награду од 1500 рубаља у сребру за најбољи животонис Михаила Ломоносова. Особито се има навести све, што буди поштовање и захвалност према томе песнику, и што може занимати свакога Руса. Михаило Ломоносов, који се родно г. 1711., сматра се као овнивач нове руске књижевности. Што је Петар велики у политици, то је Ломоносов у књижевности. Он је био песник, Филолог, хисторик, јестаственик и сликар Има великих заслуга у томе, што је истребно из књижевнога језика све туђе речи. Ломоносовје умрђо у априлу 1768. године.

РЕЗБА.

~ (Попреје Ивана Гундулића.) У народном дому у Загребу изметнуто је на углед попрсје Ивана Гундулића, песника „Османиде.“ То попреје израдио је од садре Иван Рендић из Брача у Далмацији. Он је ученик академије „аеПе ђеПе аги“ у Млецима, и како се види, с љубављу прати предмете нашега света.

НЕКЕ О ТО 0

"(Јан Калинчак.) Јан Калничак, новелиста словачки, познат и нашем свету са свога лепога дара, умро је 16. јан. п.г. у Турчанском св. Мартину у својој 39 годани. Писао је и начешком језику. У последње доба био је уредник словачког белетристичког листа „Орела,“

% (Рафаило Михајловић Зотов), један од старијих руских књижевника преставио се у Павловском 29, септембра п. г. у 77 години свога живота. Радно је много на књижевном пољу. да позориште петроградско радио је 85 година, па је за њега које написао, које превео више од 100 комада, то у прози, то у стиховима.

Издаје управа српског народног позоришта.