Позориште

име

се одзовемо вапају изнемогла мезимчета нашег, па да у помоћ притечемо нашем народном позоришту. Нека, се нађе од наших 600 општина српских само сто и педесет, које ће по својим силама неку годишњу потпору из свога просветнога прорачуна српеком народном позоришту дати, па му је опстанак за навек осигуран. А да је тако, ево рачуна:

1. Шест општина, евака по 200 Ф. чини 1200 Ф. 2. о „ „ У 150 “ з 900 У 2. Осам „ »„ » 100 “ „ 800 „ 4. Двадесет 4 ЈЕ и БОК ОВО 5. Четрдевет |, " » 2386 „14000 2 6. Четрдесет „ “ “ 15 “ "У 600 " 7. Тридесет “ ои Шан 00

Свега 5900 Ф.

Браћо! Помозимо сами себи, јер нам нико други под сунцем помоћи не ће! Не дајмо да и нама, и народном сабору и целом народу образ пред туђим светом црвени, ако се узмора поневољи рећи: Гле, хваљених родољубивих општина српских! Треба само од сваке неколико форината, да се одржи народна зграда, која се већ више од десетак година, зида, на коју је већ толики новац потрошен, која нас је толико мука и жртава стала, и, гле, оне допустише, да падне онда, кад је већ под кров дошла, кад нам је најлепше наде и најсјајније успехе ујемчавала !

На овај позив одредиле су народном позоришту из свога просветног буџета годишњу припомоћ ове општине српске: 1. В. Вечкерек 200 Ф. а. вр. 2. В. Кикинда, 200. Ф. а. вр. — 3. Ст. Бечеј 100 Ф. а. вр. — 4. Сентомаш 100 Ф.а. вр, — 5. Ст. Андрија, 100 Ф. а. вр. — 6. Ада 50 Ф. а. вр. — 7. Стапар 30. Ф. а. вр. — 8. Ириг 40. Ф. а. вр. — Свега до сад 810. Ф. а. вр.

(„Фабричар“.) Нема ти лешше од добра комада, са здравом сувременом тежњом, вештом техником, честитим свршетком, а са мало особа (5 главних и 2 споредне), тако, да све улоге могу бити у добрим рукама ! Така представа беше 19. ов. мес. Палму тога вечера однела је Емилија (Ружићка). То беше жена обузета сањаријом и чежњом; за тим се за– боравља, до некле, из ваучешћа, у заносу и страху за туђим животом; најпосле долази к себи, увиђа своју погрешку, каје се, моли за, опроштење, и повраћа сама себи своје достојанство. Све је ове моменте Емилија дивно изнела на углед тако, да испод те маске неје никад провирила природа глумичина. Ту се видело како уметност може да савлада и саму нарав. Хавленова (Ружић) игра одтовараше потпуно замисли пишчевој ; најпре неуморно и дању и ноћу у раду за опстанак свој и својих, ретко кад обраћајући пажњу на своју жену; за тим највеће очајање, пропаст, — брига за сачување

своје части, и љубавна сумња попадају га наизменце. Све се то збивало пред нама. Најпосле зачини све праведан гњев и великодушно опроштење. Кантал (Брани) беше оличена практична мудрост у животу; човекољубив, својтљив, добру рад. Нион неје представљао, него јебио то. Вретан је био још Будоан (Суботић). И Ламбер (Недељковић) је био добар, али у разговору с Емилијом неје свуда изнео на видиК потребне финоће. Па и саме слуге беху добре (Л. Хаџићева и Соколовић, који је то вече место Рашића из ненада примио улогу.) И опет велим: овака је представа права душевна наслада. (5.)

ПОЗОРИШТЕ.

% (Народно позориште у Загребу.) У Загребу су одиграни,ови комади: „Дипломат старе школе“, „Добричине сељаци“, од В. Сардува и „Изабела Орсинијева“, трагедија у 3 чина, од Ј. Мозентала. Ова је трагедија изворно написана у 5 чинова. „Венац“ говорећи о томе пише о самим представама овако: „Не може се муком мимоићи, што се, на жалост, често опажа, како глумци не знају својих улога. Отуда излази, да не проучавају ни значај особа, којих им ваља представљати; а глумљење мора бити врло несавршено, када треба сваку реч очекивати из шаптаочеве колибе.“

КЊИЖЕВНОСТ.

% (Нове књиге.) Од скупљених списа дра Јована Суботића изашла је књига УП. у којој је Јакинта, трагедија у 5 чинова; даље бан на јави, Крст и круна, и ситнији драматски спевови. Цена је овој књизи 1 фор. а. вр. Ми се надамо и желимо, да ће се ова књига распродати, као и пређашње, да би на скоро могле изаћи и УШ. до ХИП. у којима ће бити скупљене приповетке, расправе, критике и остали омањи списи овога, између живих садашњих писаца најстаријега, многозаслужнога нашег писца.

У Загребу је изишла ХУП. књига „Вада“ јужнословенске академије за науке и уметности.

МУЗИКА.

% (Мислав) опера Ивана Зајца давана је ових дана, у Прагу. где је тек пре неколико година, основана чешка опера настојањем и жртвама неких родољуба чешких. „Мислав“ је добро примљен, само му се приговара једноличност ритмичких Фигура и често понављање неких мотива.

Издаје управа српског народног позоришта.