Позориште

врло пикантан. Но хајд мо даље! Робен је, нашав се са бароницом и њеном ћерком Маријом код закупнице Жиранке, веран својој мисији и одушевљен за, њу, узео бароницу и њену кћер у своје закриље. Да ли без интереса Не! Он тражи за то себи руку маријину. Но, то још није чудо! Марија је лепа девојка, али је л довољна сама лепота њена, да је Робен заволи онда, кад знамо, да он њу није познавао — или можда тек из виђења само, — дакле да не зна је ли она добра, је ли му наклоњена и шта, ја све знам. Не изгледа ли, да је довољно за срећу девојке, ако је лепа и баронесаз Хајд мо даље. У другом чину почиње Робен свој задатак. ( каквим средствима» Маркез Лормен је издајица Француског народа, а сада се иште за посланика. Робен зна за ову тајну, зна да је Маркез узрок толиких несретних жртава, зна да Француска таквог човека не само да не би учинила својим послаником, већ би га као простога зликовца казнила, па ипак, да постигне своју цел, обриче ћутање и готов је све доказе против Маркеза уништити. ИШетина да Робен има, племениту цел, али јесу ли племенита и средства, којима до ње долазид Место то чини и са каваљером. Што се грофице Сернијеве тиче, њена је тајна тренутак, у коме беше љубав јача од памети. Прашта, се, али јој за то не можемо дозволити, да баш тако јако презире свога мужа, од кога није ни сама боља. Па како су кажњена ова три рођака» За љубав ефекта у заплету, да се публика онда, кад већ мисли да је свему крај, још једаред новом и то највећом препреком изненади, морадоше писма и документи изгорети и тако сва три рођака без икакве каштиге остати. Ја верујем, да писма нису смела доћи натраг у руке Робену, јер да је он изменио писма за изјаве, којима би рођаци бароници иметак повратили, изгле. дала би цела ствар проста трговина, и то не баш најпоштенија. Робену је дакле од части му доста уштеђено, али је л' тиме оправдано то, да Маркез и Каваљер остану некажњениз Или можда висока, аристокрација може и онда, кад вешала, заслужује, некажњена остати 2

Ето, од прилике, какре назоре развија Француска, романтика, и не рачунајући којекакве претеране, неприродне, шта више и немогућне ствари. Тако је за љубав тога, да се Робен одмах се почетка за ђавола држи, изнесена та Физична немогућност, дау

грми и сева и још да је зимње доба и камин да се греје. Тако је претерано, да Робен у другом чину при крају не познаје баронице и њене кћери онда, кад зна, да је украђен лик њеног мужа, или ако их баш и није могао познати, онда је претерано, да за две непознате женске свој живот жртвује.

Све ово за то је само наведено, да се види, како Француска романтика уме својим пикантеријама,

исто доба и јака киша пада, и Јаки ветар дува и |

својом вештином вамишљаја, својим вештачким сЕлопом да обмане наша чула, да нас и нехотице навикне на такве назоре, какви би и по нас.и по наше позориште могли бити само од штете, ако би нас Француска романтшка пре свега највише привлачила. Велим „пре свега највише,“ јер допасти се иначе и може и мора, а допадање наше довољно ће оправдати ма и сама она једна сцена, у којој је писац са Жаном Готјеом показао, да се и без много речи могу измамити сузе из очију.

Представа тога вечера даје се са неколико речи оценити: испала је врло добро, Улоге беху добро подељене п у добрим рукама. Ружић слободно може своју улогу (Робен) уврстити међу оне, у којима је вичан да по једну врсту своје уметности на видело изнесе. Бранији је пала у део једна од оних ретких улога (Жан Готје) у којима мало речи велики утисак чине; особито кад се оно мало речи онако добро схваље. и изрекну, како то разне варијације захтевају, и како их је Брани схватио и изрекао. На Рашићу (Валентину) опазилисмо са задовољством, да је умеренијим понашањем и у кретањима и у говору само увећао комичан ефекат. Ружићка (гроФица Серни) уме и незнатне улоге својим уметничким даром да зачини. Савићева (Марија) као да је на путу, да постане љубимицом наше публике. Споменућемо још, да су Маринковићка, (бароница), Зорић (маркев), Суббтић (каваљер) Ј. Поповићева, (Жиранка) и Лесковић (гроф Серни) са свим добро одговорили својим задатцима , што емо од њих четворо и очекивали, док нас је последњи и преко нашег очекивања пријатно изненадио. НОР

ПОЗОРИШТЕ.

Зборник позоришних дела.) Управа народнога, позоришта у Загребу наумила је да настави издавање „Зборника позоришних дела“, које је негда започело дратовољачко друштво. Почеће са јурковићевим шаљивим играма, Ово је врло корисно предузеће. Тако ће порасти драматска књижевност наша, и интерес публике за позориште знатно ће се подићи. И наш позоршини лист на то смера, доносећи позоришна дела, која ће после прештампати у особите књижице. Још ако не изостане Ђеоград, који може понајпре тако што да чини, то ћемо на скоро имати леп позоришни зборник.

= (Српско позориште у Сиску.) Позоришно друштво под управом Лазе Поповића налави се сад у Сиску, одакле ће касније ићи у Петрињу, а после у Карловац.

“ (Позориште у Пожези у Славонији.) ђади 4. 5. и 6. разреда предетављали су 23. дек. пр. год. у кући за сирочад „Саћурицу и шубару“ на задовољство гледалаца.

Издаје управа српског народног позоришта.