Позориште
() ВАЖНОСТИ И КОРИСТИ ПОЗОРИШТА, “38
(Свршет ак.)
Сад, кад нас је упознало са људском вудбом, сад нас учи и да правичнији бу-
демо п несрећницима, и да више призрења мамо | кад судимо. Многи преступи, многа злочинства изгледају да би
требало да потпадну под најстрожије казне; али кад мало'ду бље промотримо, како човек може да дође у пој тде та са
свих страна гони невоља. и несрећа; па онда,
могу га страсти тако савладати, да морао
"да учини очајни корак, а ми онда умукнемо са својом клетвом, па аво је"елу чај такав, да нам је кадар унутрашњост по-
3 а ми онда можда пустимо још по
коју вузицу важаљења не обзирући. се на то, што је тај, што пред нама стоји, грешник, Тако постајећо човечни, тако се учимо
сношљивости, трињи (толеранцији). Тај дух |
већ је данас кров еве слојеве друштвенога живота своје струје пустио, тај дух провејава наше суднице, (са почасним изузетком), тај допире и до срца оних, који до данав не хтедоше знати за те осећаје, |
Има нека чудновата врста људи, којој је | прва брига одржање свога колена, да неби |
новац другој линији прешао, Ту је но-
вац главна и једина брига, за то тако тра- |
љаво стоји са образовањем ; нешто мало
данашње назови пибинизанн Зу чини, да Ти |
људи тако охоли постану — - доста, туга и поред малог капитала — да им нико | — или бар. ретко ко истину дотанути сме; али позорница тако | откреше истину у очи, да утучени пред њом стоје, она изнесе оно, што никад, или бар ретко |
виђају, изнесе им — човека. 4
Могли/ бисмо вад даље говорити од ка-
кве нам је важности позорница у погледу расветљења разума; моглибисмо разлагати, како је само позорница кадра да поправи мане данашњега васпитања, __Боје се све под неким методом продаје,
а овамо одгојчад упропашћује, могли бисмо |
"
још о многом и многом чему товорити, а
| на по се о нашем „народном позоришту“ — али куд би нас то одвело! За то прелазимо сада крају овога чланка и држимо да смо спор са противницима позоришним добили, Али пре завршетка, навешћемо још једну заслугу позоришта, и то тим радије, што нам нико више никаква приговора учинити не може,
Ми емо одмах у почетку наведи да 40век не може не престано као човек радити, нити може дуго као животиња животарити. Кад се насити животињске насладе, уморан од дугог напрезања, измучен од оног вечитог нагона, који та тера на посао иде да тражи забаву али одабранију, ако · је нађе, или јурне у оне раскалашне кру| гове у којима влада распуштено дивље хајкање, које му пропаст унапређује и које мир друштвени (дакле целину!) нарушавају, Овако многи, који би на другој страни у лудо своје горко стечене паре потрошио, | овде их изда на своје добро а уједно на своје увесељење, Ту бар ужива својски дочек, Ако је тужан и жалостан, ако му зло расположење оторчава усамљене часове, ако му је мрзак.и свет и посао, ако му се хи-
| љаду и хиљалу терета спусте на душу. па | мисли, да ће ве. ја: ду свом угушити | он би можда ина едао, ла у вину нађе и болова; а овако —
| заборав свој, "терета „ он се у њему запесе,
| поворативарта и 5 "па мисли, да је тај вештачки свет, што се
_ пред њега износи, онај прави свет, у коме живи; он почне осећати, заспалу његову природу узбуђују лековите страсти, и крв „му почиње новим током шиктати, Ту ее наш јадник исплаче, уз туђу туву исплаче и своју тугу; ако ли је срећан, он се буди да је на опрезу, а ако је осигуран, он преза и почне се бринути, Ту се осетљиви мекушац очвршћује за човека, за мужа, а сурови нечовек тек ту почиње осећати први пут. Ту се слави природа, Ту се тек осећа
шта важи: човек бити, с Б. 6. В. глумац. ) :%
ју
У Земуну