Позориште
ње
и
Станко. Таво!.. Ја не знам да ли2..
Надзорник, И могао сам том приликом разумети од мога извештача,.. (Показује на Савету.)
Петровић. Од моје кћери»
Станко. Од Савете2,,
Надзорник. И то на моје велико незаДОВОЉСТВо , . •
Петровић,
Станко.
Петровић, Еј, наопако !
Станко. Пропао сам!
Надзорник, Да школски надзорник не вреди ни луле дувана!
Петровић, |
_ Станко. |
Надзорник, Мој извештач!
Савета (За себе.) Шта сам урадила»
Надзорник, Да се даје подмитити!,,
Петровић, |
Станко. |
Надзорник. Мој извештач!,,
Савета, (За себе.) Лепо сам их препоручила !
Надзорник, Наравно, разумем оног шко:овог надзорника, који је пре мене био,
Петровић, Тако (За себе) Фала Богу!
Станко. (За себе.) Лакше ми је!
Надзорник, Надам се, да свето под мојом управом не ће догодити, и по што сам се уверио, да сте и ви г. Петровићу че-
Незадовољетво!,
Ко је то рекад»..
Ко је то рекао 2
О, ју за 4
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Добрила и Миленко“), драма, приказивана је 6 фебруара ове године. Ова парафраза шекспирове дивне трагедије „Ромеа и Јулије“ позната је нашем позоришном свету већ од више година. Та парафраза траје само до половине, да речем, до појаса, до калуђерења миленкова; што се после збива, то је додатак Матије Бана. Мора се истина признати, даје парафраза доста вешта, али је у свему далеко заостао Матија Бан иза Шекепира, заостао је позорничар иза дивекога трагика, заостала је љуска иза срца. Већ и нема љубав није тако удешена, да јој се може веровати: од куд Миленко да прође толико лепа света, који
стит и ваљан учитељ, то вам обричем, да
ћу се код ваше општине озбиљно заузети,
да се ваша плата двапут толико повиси, Петровић, (Радосно.) Та је л истиназ Надзорник. Што ве пак вас тиче, т, Станко,
ја ваше рукописе откупљујем сваки са 50 Фр. Станко. (Радоено.) 50 фр, !
Надзорник. А по што сам опуномоћен од новосадске ошштине, да јој нађем честитог и ваљаног учитеља, и по што сам таввога у вама нашао, то вав ево проглашујем за учитеља новосадеке основне школе,
Станко. Како да вам благодарим >
Надзерник, (Савети,) Но — јесте ли задовољи са мном»
Савета. Не вамо ја — већи цело наше врпетво !
Надзорник. Добро, добро, али моје цвеће»
Савета. (Преда му га.) Ево га од свег српа!..
Надзорник, (Узме га и да Станку.) Вама је било намењено!,, А вад г, Петровићу још би једно желио,
Петровић. Заповедајте само!
Надзорник., Да што пре еватови буду, и да и мене зовете у сватове!
Петровић. То је и моја жеља!
Надзорник, Онда самготов. збогом! (Нође,)
Сви. (За њим.) Живио надзорник; живио !
(Завеса пада.)
га се, судећи по страном оделу му, морао нешто и лепити , па да му љубав према доброј Добрили не овлаби» То није семе, из кога ниче права трагедија. Па ни мржња, банови Монтекића и Капулетића није одмах готова у свој својој неумитној страхоти, као што је у Ромеу. Нема ни трага оног осећаја, грозне слутње, што га има слушалац, кад оно рече Јудија у врту свом драгану: _ Аћопе Г јоу т Фћее
Т ћауе по јоу ша Чава сопфгасе 60 — тоће:
КЊ 15 Фоо газћ, #00 ппадм' а, 600 гпадеп;
Тоо ПКке #ће Ноћте, зућоћ дофћ сеаве [0 ђе,
Ете опе сал зау, + Пећтелз.